Grk Zorba
balet na muziku Mikisa Teodorakisa, u koreografiji Konstantina Kostjukova

Mikis Teodorakis kompozitor

Umetnik, aktivista, političar, intelektualac, večiti borac za slobodu, pravdu i jednakost. Rođen je 29. jula 1925. godine na grčkom ostrvu Hios. Još kao dete, odlučio je da postane kompozitor, čemu svedoči podatak da je prvi koncert održao kada je imao samo 17 godina i tada je izvedena njegova prva simfonija Kasijani. Školovao se na Muzičkoj akademiji u Atini kod profesora F. Ikonomidisa. Značajan deo njegovog opusa obuhvataju antičke teme, a moć da ujedini elemente helenizma, ali i vizantijske tradicije doprinela je njegovom osobenom pečatu koji ga postavlja u red najprominentnijih savremenih kompozitora.
U potpunosti je bio predan grčkom narodu i ideji pravde i slobode. Bio je aktivan učesnik Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Uhapšen je 1943. godine i tada je bio izložen strahovitoj torturi i mučenju. Jedva je preživeo progonstvo u kaznene kolonije. 
Odlazi u Pariz 1954. godine i sve do 1959. nastavlja muzičko usavršavanje na Konzervatorijumu, dirigovanje kod Ežena Bigoa a komponovanje kod Olivijea Mesijana. U kratkom vremenskom periodu postiže ogromne uspehe u Parizu, Londonu i Moskvi i etablira se kao uspešan međunarodni kompozitor. Na Svetskom festivalu u Moskvi je nagrađen Zlatnom medaljom na takmičenju kompozitora, 1957. godine.  Osvojio je i prvu nagradu Međunarodnog instituta za muziku u Londonu 1959. a iste godine je nagrađen i kao najbolji mladi kompozitor Evrope osvojivši prestižno priznanje Kopli (Copley). U ovom periodu intenzivno je pisao baletsku muziku. 
Ciklusom pesama Epitaf u kojima spaja narodnu muziku i grčku poeziju započinje kulturnu revoluciju u Grčkoj. Šezdesetih godina 20. veka upoznaje Fidela Kastra i Če Gevaru. Kao simbol otpora komponovao je muziku inspirisanu delima najvećih pesnika levice poput P. Nerude, F. G. Lorke i drugih.
Ovaj uspešan period prekinut je intenzivnim sukobima desničarskih i levičarskih frakcija u Grčkoj. Posle atentata na vodećeg političara levice, G. Lambrakisa, 1963. godine, Mikis Teodorakis osniva Lambrakisovu demokratsku omladinu a godinu dana kasnije ulazi u grčki parlament. U ovom periodu postigao je veliki uspeh i svetsku slavu muzikom za film Grk Zorba i oratorijumom Axion Esti. Nastupao je širom sveta i konstantno se zalagao za građanski otpor grčkog naroda i pad diktature. Tokom 1967. godine vojna hunta preuzima vlast u Grčkoj i zabranjuje izvođenja i prodaju Teodorakisovih muzičkih dela, a on biva uhapšen. Njegove pesme su slušane u tajnosti i postaju simbol otpora grčkog naroda. Nekoliko godina je proveo u kućnom pritvoru, izgnanstvu i zatvoru. Cela njegova porodica, uključujući suprugu i dvoje dece u tom periodu trpela je strašnu torturu i nehumani tretman. Nekoliko puta je štrajkovao glađu i bio na ivici smrti, a zdravlje mu je bilo trajno narušeno zbog teških uslova u zatvoru.  Na slobodu je pušten tek 1970. godine pod velikim pritiskom međunarodne zajednice i na inicijativu značajnih svetskih umetnika poput Dmitrija Šostakoviča i Leonarda Bernštajna. Sa porodicom je poslat u egzil u Pariz gde provodi naredne 4 godine. Po svrgavanju vojne hunte  trijumfalno se vraća u Atinu 24. jula 1974. godine gde je dočekan kao nacionalni heroj. Pored uspešnog bavljenja muzikom, nastavlja i političku karijeru. 
Ostavio je ogromno muzičko nasleđe koje obuhvata više od 1000 dela među kojima je 5 opera, od kojih su najznačajnije Medeja, Elektra, Lizistrata i Antigona, 3 baleta, himne, brojna dela simfonijske, kamerne, horske, filmske i pozorišne muzike. 
Najznačajnije filmske partiture: Grk Zorba (1964, režija: M. Kakojanis; Gremi nagrada; nominacija za Zlatni globus); Z (1969, režija: K. Gavras; nagrada BAFTA za originalnu muziku); Serpiko (1973, režija: S. Lamet; nominacije za nagradu Gremi i BAFTA); Bitka na Sutjesci (1973), jugoslovenski partizanski film u režiji S. Delića. 
Napisao je i više desetina knjiga od kojih su brojne prevedene na različite svetske jezike.
Mikis Teodorakis je bio veliki prijatelj srpskog naroda. Na prepunom atinskom trgu, 1999. godine, na mitingu podrške izrazio je ogroman protest protiv NATO agresije na našu zemlju.
Dobitnik je velikog broja najzančajnijih priznanja. Odlukom Fransoa Miterana, tadašnjeg predsednika Republike Francuske, odlikovan je Ordenom Legije časti 1996. godine. Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za mir 2000. godine. Osvojio je 2005. godine Nagradu za umetnost i muziku koju dodeljuje UNESKO. Značajna priznanja je dobio i u akademskom okruženju. Proglašen je počasnim profesorom na 11 grčkih i svetskih univerziteta, a nosilac je i 4 zlatne medalje na grčkim univerzitetima. Počasni član Atinske akademije postao je 2013. godine. Nekoliko meseci pre smrti odlikovan je najvišim grčkim odlikovanjem – Velikim krstom reda časti.
Mikis Teodorakis je bio simbol otpora diktaturi, neumorni borac, ali, pre svega, izuzetan umetnik koji je govorio kroz svoju muziku. 
Preminuo je u Atini, 2. septembra 2021. godine kada je posle trodnevne žalosti ispraćen u večnost.

Brankica Knežević
 

---

Sadržaj

U grčkoj luci Pirej dolazi do sudbinskog susreta dva potpuno različita čoveka, Nika, mladog grčkog intelektualca koji je rešio da promeni svoj životni put i Aleksisa Zorbe, neumornog lutalice i rudara.
Nik putuje na Krit gde je iznajmio napušten rudnik lignita. Želi da pobegne od dotadašnjeg života protkanog duhovnošću, pisanjem, sa ciljem da otkrije neke nove životne staze i pronađe mir među običnim ljudima. Ne sluteći, na brodu upoznaje svog novog životnog učitelja, Zorbu, koji je oličenje čoveka prepunog životne strasti i hrabrosti koje su Niku nepoznate. Njegov svet je okrenut literaturi i filozofiji, a Zorba će ga naučiti kako da izađe iz ustaljenih okvira i oseti sve strasti života u sadašnjem trenutku. Aleksis Zorba voli žene, muziku i vino. Izuzetnu nežnost pokazuje isključivo prema santuru, instrumentu koji poštuje kao živo biće i čuva ga sa ritualnom predanošću. Zorbina sirova priroda uticaće na Nikovu transformaciju.
*Shvatio sam da je ovaj Zorba čovek koga sam toliko dugo tražio i nisam mogao da nađem; živo srce, toplo grlo, velika neobrađena duša, koja još nije presekla pupčanu vrpcu od svoje majke, Zemlje.
Po dolasku na ostrvo, dočekuje ih divni, kritski pejzaž, beskrajno more, ali i živopisna zajednica stanovnika sela. Život se odvija na trgu i pulsira kroz ples i muziku. Među brojnim meštanima posebnu pažnju privlači mlada udovica Marina, tajanstvena i lepa žena koja izaziva požudu muškaraca, ali ostaje uzdržana. Mladi meštanin Pavlis, sin seoskog starešine opsednut je mladom ženom, ali ga ona odbija i njegova ljubav tada prerasta u ljubomoru i očaj. Između Nika i Marine se razvija tiha, ali snažna privlačnost koju primećuju i meštani. To u njima budi bes i ogorčenost i najavljuje tragičan rasplet. Nik je rastrzan između svojih želja i strahova, ali ga Zorba, njegov životni učitelj ohrabruje da sledi svoje srce. Jedna od meštanki je i madam Ortans koja je prva poželela dobrodošlicu Niku i Zorbi po dolasku na Krit. Ona je nekadašnja pariska pevačica i igračica, već u poznim godinama, umorna od burnog života, brojnih veza, puna nostalgije i neostvarenih snova. Vlasnica je skromnog pansiona u kojem živi okružena uspomenama. Susret sa Zorbom u njoj ponovo budi iskru strasti i ljubavi. Predaje mu se u potpunosti, a njegov odnos prema njoj je prožet nežnošću, ali i dozom sažaljenja.
Zorba odlazi na kraći put koji se neplanirano oduži zbog njegove nemogućnosti da odoli strastima. Vraća se u selo raspoložen i nasmejan, donoseći poklone svojim prijateljima, madam Ortans i Niku koji je ljut zbog Zorbinog dugog odsustva. Ipak, dobrom energijom razoružava Nika, a posebno madam Ortans koja živi za trenutak Zorbinog povratka. Slede trenuci prepuni ljubavi, slavlja i, konačno, njihovog venčanja. Veselje nije trajalo dugo jer mladi Pavlis, slomljen zbog neuzvraćene ljubavi, tone u beznađe i oduzima sebi život. Ova tragedija postaje okidač za masovni bes meštana. Ljubav Nika i Marine postaje javna, ali i kobna u isto vreme. Primitivizam i predrasude surovih meštana dovode do brutalne kazne i mlada žena biva ubijena pred Nikovim očima. On ostaje nemi svedok tragedije. U istom trenutku, ruši se i Zorbin svet. Madam Ortans iscrpljena bolešću umire u njegovom naručju. 
Zorbina nezaustavljiva energija ne dozvoljava očaju da prevlada. Pored njega je Nik koji je i pored tragedije naučio da prihvati život u potpunosti. Nik i Zorba započinju ples, kao prkos sudbini, odgovor na bol, u slavu života – uprkos svemu. I dok se njihovi koraci ubrzavaju postaje jasno da su život i smrt delovi iste celine. 
*Video sam Zorbu kako igra i osećao sam prvi put demonsku pobunu čoveka, da pobedi težinu i materiju, praroditeljsko prokletstvo. Ponosio sam se njegovom izdržljivošću, čvrstinom, gordošću; na peščanoj obali, ti agresivni i ujedno umetnički Zorbini koraci ocrtavali su lucifersku istoriju čoveka.

Brankica Knežević
Konstantin Kostjukov

*Nikos Kazancakis, „GRK ZORBA / Život i narav Aleksisa Zorbe“, Dereta, Beograd, 2022.
Prevod sa novogrčkog: dr Vladimir Bošković

---

Konstantin Kostjukov koreograf

Posle baletskog školovanja u Kijevu angažovan je u Baletu Nacionalne opere Ukrajine, gde 1987. godine dobija zvanje prvaka baleta. Od 1991. godine angažovan je kao prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Iste godine osvaja prvu nagradu na IV Svetskom takmičenju baletskih parova u Osaki (Japan). 
Diplomirao je na Međunarodnom pozorišnom institutu Ukrajine u Kijevu 2001. godine na Odseku za baletsku pedagogiju. Master koreografije postao je na univerzitetu u Hersonu (Ukrajina).
Od 2004. do 2011, i od 2012. do 2022. godine bio je direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Prve uloge u predstavama Narodnog pozorišta

Labudovo jezero (D. Parlić); Žizela (L. Lavrovski); Don Kihot, Uspavana lepotica, Karmen, Jesenji pljusak, Dr Džekil i mister Hajd (V. Logunov); Bahčisarajska fontana (R. Kljavin); Samson i Dalila, Vaskrsenje, Dama s kamelijama, Šeherezada, Žena, Slike, Pesnik Čajkovski, Nečista krv (L. Pilipenko); Posvećenje proleća, Vukovi (D. Sajfert), Romeo i Julija (A. Šekera); Odisej (L. Lambrou), Kraljica Margo (K. Simić); Jesenje cveće (M. K. Pjetragala).
Ostvario je brojna gostovanja na regionalnim, evropskim i svetskim scenama.
Kao asistent koreografa radio je na baletima Vukovi D. Sajferta i Romeo i Julija A. Šekere. 
Bio je stručni konsultant na snimanju filma Beli gavran u režiji Rejfa Fajnsa 2017. godine.

Koreografske postavke

Aida (Opera – Temišvar, 2003; Narodno pozorište u Beogradu 2013)
Krcko Oraščić (2014), Labudovo jezero (2019) – Narodno pozorište u Beogradu
Romeo i Julija (2014) – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad 
Krcko Oraščić (2017) – Narodno pozorište, Sarajevo
Labudovo jezero (2025) – Nacionalni balet Paname

Najznačajnija  priznanja 
Nagrada Davidoff za savremeni pozorišni izraz (1989)
Nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu za glavnu ulogu (Labudovo jezero 1991, Don Kihot 1992, Šeherezada 1994)
Oktobarska nagrada (1994)
Nagrada Ministarstva kulture RS za umetnički doprinos (1995) 
Nagrada Međunarodnog pozorišnog instituta Ukrajine Anatolij Šekera (2002)
Zlatni beočug (2003)
Vukova nagrada (2007) 
Nagrada BK (2015) 
Pečat Narodnog pozorišta (2019) 
Plaketa Narodnog pozorišta (2021)
Zlatna medalja za postignute rezultate u oblasti baletske umetnosti (2023)

---

1946. Prvo izdanje romana Grk Zorba Nikosa Kazancakisa.
1957. Nominacija Nikosa Kazancakisa za Nobelovu nagradu za književnost.
1964. Teodorakis komponuje muziku za film Grk Zorba. Film osvaja tri Oskara.
Čuveni sirtaki ples nije postojao sve do nastanka filma Grk Zorba iako u sebi sadrži elemente narodnih tradicionalnih grčkih igara. Tada je stekao kultni status i jedno je od najpoznatijih obeležja grčke kulture.
1987. Po narudžbini Festivala u Veroni, Teodorakis komponuje muziku za balet Grk Zorba.
1988. Premijera baleta u koreografiji Lorke Mjasina u veličanstvenoj Areni u Veroni pred 18000 gledalaca. Dirigent je Mikis Teodorakis.
1994. Premijera baleta Grk Zorba u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Počasni gost na premijeri je Mikis Teodorakis.
1997. do 2013. Konstantin Kostjukov odigrao Grka Zorbu skoro stotinu puta.