Očevi i oci

Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane: „Memoari Pere Bogalja“ , 1968  (Oktobarska nagrada Grada Beograda za književnost), „Prijatelji“ (1980, NIN-ova na-grada, Nagrada Biblioteke SR Srbije za najčitaniju knjigu 1981), „Pismo/glava“, 1982, „Očevi i oci“, 1985, „Timor mortis“, 1989. (Nagrada jugoslovenske kritike „Meša Selimović“), „Ubistvo s predumišljajem“, 1993. (Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Na osnovu romana „Ubistvo s predumišljajem“ napisao je scenario za istoimeni film u režiji Gorčina Stojanovića, 1995. Posthumno su mu objavljeni roman „Malajsko ludilo“, 2003. i pozorišne kritike objavljivane od 1956. do 1978. godine pod nazivom „Dramsko doba“, 2005. (priredio Feliks Pašić). Napisao je tri drame: „Kosančićev venac“ (praizvedba u martu 1982. u Ateljeu 212), „Ruženje naroda u dva dela“ (praizvedba u decembru 1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), „Knez Pavle“ (praizvedba u maju 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: „Angažmanu dramskoj formi“ (1965. i 2003), „Dramski pravci XX veka“ (1971. i 2002), antologije „Avangardna drama“ (1964), i „Antologija savremene srpske drame“ (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja „Iskorak u stvarnost“ objavljene 1995. i 2003. godine. Umro je 1995. godine u Beogradu.

Veljko Mićunović je diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Predstave: Radnička hronika, Demokratija, Kafka Masčine, Garderober, Samoubica, Nesporazum, Revizor, Smrt trgovačkog putnika, Kičma, U lovu na bubašvabe, Urnebesna tragedija. Režirao je u Narodnom pozorištu u Beogradu, Beogradskom dramskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru, Srpskom narodnom pozorištu, Narodnom pozorištu Subotica, Crnogorskom narodnom pozorištu…

Predstave koje je režirao gostovale su i nagrađivane na više od trideset festivala kod nas i u inostranstvu. Među njima su: Sterijino pozorje, Drama festival - Ljubljana, MESS - Sarajevo, Bitef, Grad teatar Budva, Jugoslovenski pozorišni festival - Užice, Festival malih scena - Rijeka. Za predstavu Radnička hronika dobitnik je specijalne Sterijine nagrade za režiju.

Reč reditelja
Naši očevi i oci -  naše nasleđe duhovno, intelektualno, ideološko - ono sa čim neminovno živimo do danas. Ili smo prisiljeni da živimo. U nemogućnosti otklona, zarad neprestanog iskopavanja i prekopavanja istorije, očevi i oci, obitavaju oko nas neprestano - podsećaju, progone nadziru i opominju. Iz krhotina sećanja Stevana Medakovića gledaju nas, naše raspolućenosti, ugrožene intime, porodični raskoli i otuđivanja. Ukazuje se i jedno suštinsko nerazumevanje različitosti, pa bilo ono na nivou bazičnog po nacionalnosti ili po pitanju puko ideološkog. Dok se, ujedno, ispostavljaju očiglednima naši unutrašnji egzili, bolne zarobljenosti i osećanje krivice koje teglimo do dana današnjeg.