Reč kompozitora
Vaskrsle seni su deo pokretljivog tonskog i duhovnog stanja koje je konstanta na ličnoj i kolektivnoj mapi svesrpskog kretanja koje pokreće i obnavlja stvaralaštvo i nesagledivu razuđenost u njemu.
Akademik Svetislav Božić
Reč koreografa
U predstavi „Vaskrsle seni“ čuvamo sećanja na jedno od najtežih poglavlja naše istorije – na stradanje srpskog naroda u Velikom ratu, ali i na snagu, dostojanstvo i veru čoveka koji, uprkos svemu, nastavlja da živi i stvara. U središtu velikog istorijskog platna nalazi se Nadežda Petrović – umetnica čiji je život bio neraskidivo vezan za njen narod. Ova predstava prikazuje žrtvu umetnika i naroda svedočeći njihovo vaskrsenje kroz kolektivno sećanje i umetnost.
Jovica Begojev
Libreto
Prvi čin
U Valjevskoj bolnici vlada grozničava atmosfera haosa. Smrt posećuje bezumnog Doktora na ivici razuma i njegove ranjenike. Ona reanimira njihova tela, vraćajući ih u prostor između ovog i sledećeg sveta. Smrt budi Nadeždu Petrović i spaja, a zatim razdvaja Nadeždu i njenog najmlađeg brata Rastka, koji ostaje sam u bezuspešnoj potrazi za sestrom.
Godinama pre svog kraja u Valjevskoj bolnici, mlada umetnica Nadežda školuje se na slikarskoj akademiji i razvija svoj dar uz podršku mentora. Kada ostane sama pred štafelajem, sreće se sa Anđelom, svojim nadahnućem. Anđeo pomaže Nadeždi i njenim sestrama da premoste jaz koji je stvorila sestrinska zavist zbog života u senci Nadeždine umetnosti i uspeha.
Između Nadežde i Branka Popovića, kolege slikara i bliskog prijatelja, rađa se ljubav, koju preseca najava rata. Nadežda i Branko dele kratak trenutak bliskosti koji već nosi senku rastanka, pre nego što Branko nestane u moru vojnika na putu ka frontu.
Drugi čin
Rat je već odneo svoje prve žrtve. Na bojnom polju, među telima poginulih, susreću se Smrt i Anđeo, nerazdvojni pratioci stradanja. Dok stvara, Nadeždi se Branko pojavljuje poput sna ili sećanja, ali rat prekida svaki njihov pokušaj da se ponovo spoje.
Nadeždina veridba sa uglednim oficirom suočava je sa svetom bogatstva, društvenog položaja i strogih konvencija, u kojem njena sloboda i nezavisnost nisu prihvatljive. Njena umetnost, samostalnost i odbijanje da se uklopi u ulogu koja joj je namenjena čine je nepoželjnom u sredini koja vrednost čoveka meri poreklom, ugledom i poslušnošću. Oficirova arogantna majka nastoji da ih razdvoji, a on, nesposoban da joj se suprotstavi, izdaje Nadeždu i ne staje u njenu odbranu. Iza privida časti i morala, Nadežda prepoznaje licemerje sveta koji odbacuje i nju i njenu umetnost. Ona raskida veridbu i sama bira svoj dalji put, odlazeći na bojno polje kao bolničarka.
Nasuprot prizorima stradanja, svet pokušava da sačuva privid normalnog života. U raskošnoj dvorani traje bal, a muzika potiskuje ono što se događa izvan njenih zidova. Među okupljene ulazi Smrt, čije prisustvo najavljuje da rat više neće ostati negde daleko — isti mladi ljudi koji sada ispunjavaju balsku dvoranu uskoro će odlaziti na front.
Na bojnom polju ostaju žene: majke, sestre, supruge i bolničarke koje su pošle za svojim najbližima. One vode svoju borbu na krvlju natopljenoj zemlji, pokušavajući da pomognu preživelima, dok na nebu Smrt i Anđeo nastavljaju svoju večitu igru. Posle bitke, žene ostaju uz ranjene i poginule, čuvajući ih od nestanka u masi stradalih. U njihovoj brizi, sećanju i ljubavi, mrtvi ponovo dobijaju prisustvo i iz njihovih tela podižu se vaskrsle seni. U tom prostoru sećanja izranja susret Nadežde i Rastka, koje Smrt i Anđeo dovode izvan granica života i smrti. Među božurima, brat i sestra ponovo pronalaze jedno drugo — ovoga puta bez rastanka.
