ПРИЗОРИ ЕГЗЕКУЦИЈЕ
Добре драме су тренутне; велике драме су за сва времена. Тако је и са драмом Хауарда Баркера написаном пре 20-ак година. То је горко-хумористичка драма која се бави не само одговорношћу уметника и његовим, тојест њеним, односом према држави, већ и нечим с чим се свакодневно срећемо – односом између личне амбиције и моралне одговорности. Да је Тони Блер видео ову драму, вероватно би оклевао пре него што би нас увукао у рат.  У току 16. века у Венецији, Галактија (...) је уметница слободног духа која је одабрана међу својим амбициозним колегама, укључујући и њеног љубавника Карпету, да овековечи најважнији тренутак града – његов сјајни тријумф у бици код Лепанта над Османским царством. Али Галактија је одлучна да служи истини, а не онима који је плаћају, и ужаси рата се ускоро појављују на њеном платну. (...)

Лин Гарднер, „Гардијан“, среда 17. јануар 2007.

ХАУАРД БАРКЕР
Рођен је 1946. у Лондону. Његова прва драма је изведена 1970. на Сцени „На спрату“ у Royal Court Theatre. Касније су његове драме извођене у Royal Court, Royal Shakespeare Company, Отвореном позоришту (The Open Space Theatre), те театрима „Sheffield Crucible“ и „Almeida“. Оснивач је и уметнички директор „Школе рвања“, трупе која игра његове комаде и развија његову теорију позоришне продукције. Баркерови комади се преводе на европске језике и често играју на старом континенту, али и у Сједињеним Државама и Аустралији. Редовно пише за енглеску телевизију и радио, као и друге широм Европе. Пише комаде и за луткарске представе, а аутор је и три оперска либрета. Објављене су му и две књиге из области теорије позоришта и пет књига поезије. Хауард Баркер је и сликар, и његова дела се налазе у националним поставкама у Енглеској (В&А у Лондону) и Европи.

МАРКО МАНОЈЛОВИЋ
Рођен 1982. године у Београду, где је на Факултету драмских уметности апсолвент на Одсеку позоришне режије, у класи професора Славенка Салетовића. Своју дебитантску представу, Смрт – по тексту Вудија Алена, режирао је 2005. године, на Сцени „Студио“ Југословенског драмског позоришта. Уследиле су представе Клопка (Народно позориште Сомбор), Три прасета (Позориште „Бошко Буха“), Покондирена тиква (Народно позориште Кикинда и Београдско драмско позориште), Без маске (Атеље 212), У Едену на истоку (БЕЛЕФ 2007), Ноћ убица (Југословенско драмско позориште), Елинг (Београдско драмско позориште), Лажљивци (Градско позориште у Подгорици), Лепет мојих плућних крила (Народно позориште Сомбор), Небески одред (Југословенско драмско позориште), Свирај то поново, Сем (Београдско драмско позориште).