Вести

Награда „Жанка Стокић“ уручена је драмској уметници Тањи Бошковић 8. маја на свечаности одржаној на Великој сцени. 

Тања Бошковић, осамнаеста лауреткиња признања Народног позоришта, "Вечерњих новости" и Града Пожаревца, установљеног 2003.године на иницијативу глумачке диве Мире Ступице, пре него што јој је уручена награда рекла је да сматра како није достојна ни Жанкиног рада ни тешке патње коју је поднела.

"То није ниједна од нас, ни оне које су добијале, ни оне које ће добијати награду. Та патња је била тако страшна да оног часа кад је рехабилитована, она је отишла из живота. Жанка је највећа српска глумица, а замислите, не могу да докажем ничим. Ви сте сада само слушали онај њен чудесни глас. Нико више није жив ко је њу познавао. Имала сам највећу срећу у животу, играла сам са Звонимиром Рогозом који је рођен 1887. кад и она, а она је 1947 отишла са овог света. Хоћу свима с поносом да вам кажем да је јуче служен прави православни помен за ту велику глумицу, за тог великог човека", истакла је призната глумица коју су колеге из Позоришта на Теразијама дочекале на сцени уз песму из мјузикла „Јалта, Јалта“. 

Од ове године награда је бијенална, а о добитници је на седници одржаној 23. децембра 2021. године одлучио жири већином гласова (четири према један) у коме су били Горица Поповић, претходна добитница награде, Светислав Гонцић, в.д.управника Народног позоришта, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости", драматург Ивана Димић и редитељ Борис Лијешевић. 

Награда је установљена у знак сећања на једну од најзначајнијих глумица српске позоришне сцене између два светска рата, намењена "глумачкој личности која је обележила позоришни, филмски и телевизијски живот Србије својом стваралачком личношћу и богатством уметничког израза".

Признање се додељује за целокупно остварење "активног глумца у пуној уметничкој зрелости" и састоји се од плакете Народног позоришта (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића), коју јој је предао в.д. управника Светислав Гонцић, статуете Жанке Стокић (рад академског вајара Драгише Милошевића, поклонио је председник Скупштине Града Пожаревца Предраг Мијатовић) и новчаног износа који дарују "Вечерње новости" (уручио директор те компаније Недељко Kрсмановић). Током претходних година, била је и остала једина "женска" награда, која је одмах по оснивању стала, раме уз раме, са најугледнијим признањем за животно дело "Добричин прстен".

На крају свечаности, Тања Бошковић је сцену Народног позоришта напустила уз звуке популарне мелодије "Далеке јецају звезде" коју је певала  у "Балкан експресу" редитеља Бранка Балетића који јој је у том култном филмском остварењу поверио улогу Лили. 

У оквиру програма, који је водила глумица Мина Ненадовић, емитован је филм са инсертима из најзначајнијих филмских, телевизијских и позоришних улога Тање Бошковић, а који је припремио редитељ Балша Ђого.

Досадашње добитнице су Светлана Бојковић, Милена Дравић, Радмила Живковић, Ђурђија Цветић, Ружица Сокић, Јелисавета Саблић, Гордана Ђурђевић Димић, Дара Џокић, Мирјана Kарановић Љиљана Благојевић, Љиљана Стјепановић, Мира Бањац, Анита Манчић, Јасна Ђуричић, Олга Одановић, Наташа Нинковић и Горица Поповић.

                                                            ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „ЖАНКА СТОКИЋ“

Жири  у саставу Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“, Светислав Гонцић, в.д. управника Народног позоришта, Горица Поповић, глумица – добитница награде „Жанка Стокић“, Ивана Димић, књижевница и драматург и Борис Лијешевић,редитељ, на седници одржаној 23.децембра 2021.године у Народном позоришту, већином гласова донео је одлуку да се награда „Жанка Стокић“ за целокупно глумачко остварење у домену позоришне, филмске и телевизијске уметности додели глумици Татјани Бошковић.

Татјана Бошковић je једна од оних ретких глумица и уметница које надилазе све стереотипе, калупе, сепарације, ускогрудости и искључивост. Њен раскошан дар, вештину, упорност и истрајност није могуће категоризовати и хијерархизовати. Стога, Татјана Бошковић je увек истовремено више уметничких идентитета и вештина спојених у праксу уметности глуме. Она je изврсна глумица - у смислу прецизности њених говорних вештина, виртуозности њених плесно-извођачких могућности, вокалних способности, и широког спектра емоционалности. Бошковић je аутентична ауторка уметности глуме која у најпозитивнијем смислу целим својим бићем партиципира у креирању својих улога и задатака. Надахнута у стварању, она je једнако глумица драмског театра, мјузикла, плеса, a истовремено филмска дива кроз чију каријеру можемо пратити и све фазе развоја некада југословенског, a сада српског филма. Поред тога, Бошковић je глумица великих резултата на пољу телевизијских филмова и играних серија.

Сарађивала je са великим позоришним редитељима и редитељкама као што су Егон Савин, Дејан Мијач, Љубомир Муци Драшкић, Едуард Милер, ЈагошМарковић, Татјана Мандић Ригонат, Кокан Младеновић, Алиса Стојановић, Душан Петровић, Саша Милавић Дејвис... Кроз рад у позоришту показала je отвореност за разумевање различитих рукописа сценског језика, али и драмског писма. Играла je улоге у класицима, преко улога у модернистичким комадима na све до најсавременијих постдрамских текстова, писаца и списатељица као што су Пушкин, Фејдо, Пирандело, Селениа, Набоков, Бергман, Атвуд, Прокић, Димитријевић... Ha филму je сарађивала са великим ауторима попут Лордана Зафрановића, Вељка Булајића, Бранка Балетићa, Здравка Шотре, Горана Марковића, Дарка Бајића, Душана Макавејева, Олега Новковића, Уроша Томића...

Бошковић у процесима рада своје улоге промишља психолошки темељно, али никада једнодимензионално. Ипак, са свим својим радним искуством Татјана Бошковић у овом тренутку поседује свест контекста који су je као уметницу обликовали, као и контексте које je она као уметница својим радом обликовала и стварала. Са пуном одговорношћу, она јасно и отресито заузима и износи своје ставове кроз сопствену уметност. Она je глумица снажног ауторског гласа. Материјалима на којима ради приступа аналитички, a обликује их са лакоћом, зналачки и искусно. Kao таква, Татјана Бошковић je уметница која je обележила југословенску и српску кинематографију, телевизијску и позоришну уметност.