Вести

У Народном позоришту у Београду почеле су пробе драмe Ђорђа Лебовића „Лутка са кревета број 21”, у адаптацији и режији Егона Савина. 

Премијера представе је планирана за почетак октобра на Сцени „Раша Плаовић“.

Сценограф Весна Поповић, костимограф Јелена Стокућа и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се као уметнички тим новог позоришног дела у ком су улоге додељене Николи Ристановском, Зорани Бећић Ђорђевић и Петру Стругару.

„Лутка са кревета број 21” је психолошка драма која говори о животу у концентрационим логорима и времену Другог светског рата, али са тадашње позиције жена и из угла оних које су трпеле, суочене са насиљем и узнемиравањем.

„Лутка са кревета број 21, Ђорђа Лебовића је протест против кратког памћења пред увек латентном могућношћу остварења поновног људског зла. Ми  данас живимо у времену ревидирања историје и повампирења нацизма на светској позорници. Ово дело подсећа све оне који су, намерно или случајно заборавили најстрашније злочине који су се догодили широм Европе у двадесетом веку. Језовита и мрачна идеја физичког и моралног уништења човека, идеја немачког нацизма, опредмећена је у конц-логорима пре и током Другог светског рата. Ова истинита прича подсећа нас да сваки човек може постати жртва неразумне мржње и насиља. Своје предано трагање за правдом и истином у овој драми завршавамо са убеђењем да жртве нису искупљене и да правда није и не може бити задовољена“, навео је Савин.

Ово ће бити прва поставка драме „Лутка са кревета број 21” у Народном позоришту у Београду. 

„Фасцинантно је колико је у данашњем тренутку драма Ђорђа Лебовића Лутка са кревета број 21 актуелна на разним нивоима. Већ се по наслову Лутка... да закључити да је у фокусу судбина жене, што би значило да одабиром овог комада настављамо и низ започет представама Нора - Луткина кућа и Успаванка за Алексију Рајчић. Признали или не, као и у време када се догађала ова истинита прича, и као и у време када је Лебовић ову драму написао, и данас је жртва менталног, емотивног и сваког другог насиља много чешће жена. А жене друштвене околности и даље терају да о трпљењу насиља ћуте, да буду лутке. Овога пута реч је о успешној лекарки, која је и супруга и мајка“, објашњава уметничка директорка Народног позоришта у Београду Молина Удовички Фотез.