Почеле пробе драме „Божји људи” Борисава Станковића у режији Југа Ђорђевића, премијера у јуну
16 март 2026
У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Божји људи”, по истоименој збирци приповедака Борисава Станковића, у режији Југа Ђорђевића.
Премијера је планирана средином јуна на Сцени „Раша Плаовић“, а у подели су Вања Ејдус, Ива Милановић, Јелена Благојевић, Александар Вучковић, Недим Незировић и Новак Радуловић.
Уметнички директор Драме Зоран Стефановић истакао је да Народно позориште спрема ову представу поводом два значајна јубилеја која су у вези са Борисавом Станковићем, једним од најзначајнијих романсијера и приповедача у српској књижевности.
„Ове године навршава се 150 година од његовог рођења, а следеће сто година од смрти, тако да Божје људе припремамо у оквиру ширег државног обележавања тих значајних јубилеја. Овом представом желимо да, на неки начин, рехабилитујемо Бору писца кога је дуго пратио глас да није довољно драматичан, иако је управо својим делом био један од три кључна темеља на којима је наша књижевност закорачила из 19. у 20. век. С друге стране, у времену повишених тензија, мржње и опште нестабилности света, ми у позоришту покушавамо да покажемо да постоји још нешто осим капитала, ефикасности, аутоматизације и вештачке интелигенције. Једино смо ми стварни. Једино ми нисмо вештачки. Зато је ово пројекат у који верујем и коме се радујем. Уз то, ово је и једна од најбољих екипа у вашој генерацији коју имамо“, поручио је Стефановић уметничком тиму представе.
Говорећи о стваралаштву Борисава Станковића, редитељ Ђорђевић је истакао да му је фасцинантно што све његове приче, заправо, припадају једном истом универзуму.
„Све што је написао на неки начин је међусобно повезано. Ако, рецимо, узмете Божје људе, њихове трагове можете пронаћи и у Коштани, и у Ташани... ти ликови, судбине и теме стално се преплићу и коегзистирају кроз читав његов опус. Када читате његова изабрана дела, имате утисак као да читате једно велико, јединствено дело, јер све припада том посебном, фасцинантном и помало парадоксалном свету који је Бора створио. Управо у тој парадоксалности ја проналазим драму. Мислим да свака драма у основи настаје из неког парадокса. Код Боре је, рецимо, занимљиво то што он као мушкарац на изузетно сензибилан начин пише о женама, што је за његово време било прилично необично. Такође, он пише о простору који је на раскршћу између Истока и Запада, у тренутку када се сударају стари и нови друштвени поредак. Све су то напетости из којих природно настаје драма. Код Божјих људи ме је привукло нешто што ни сам не могу сасвим рационално да објасним – нешто што је више инстинктивно, нешто што осећате у желуцу. То је за мене била снажно позоришна прича. Управо због тога овде нема класичне драматизације, већ ће приступ бити донекле неконвенционалан. Мој задатак у овом процесу је да више слушам тај унутрашњи инстинкт него рационалну анализу“, рекао је Ђорђевић коме ће ово бити трећа сарадња са Народним позориштем, након што је с великим успехом режирао представе „Успаванка за Алексију Рајчић“ и „Госпођа Олга“.
Како је навео, у раду на представи, уз Борин текст, ослањаће се и на књигу „Рањав и жељан“ Роберта Ходела, посвећену животу и делу Борисава Станковића.
„Такође, важан део представе биће и однос глумаца према темама које отварамо. Већ сам наслов Божји људи сугерише једну од кључних тема, а то је религија - однос човека и Бога. Ту су и теме смрти, јер се радња одвија на гробљу, што само по себи носи снажан парадокс: људи који заправо живе на месту смрти. Затим тема љубави; према другим људима, према домовини, према простору из ког потичемо, али и према Богу. Све су то универзалне теме које на први поглед могу деловати као општа места, али суштински обележавају читаво Борино дело. Идеја је да кроз сваку приповетку покушамо да откријемо на који начин она сама жели да буде испричана на сцени. Због тога представа неће имати јединствен стил, свака прича ће пронаћи свој сценски израз“, казао је редитељ Ђорђевић.
Драматургију потписује Ђорђе Косић, а у уметничком тиму овог позоришног дела су и Андреа Рондовић (сценографија), Велимирка Дамјановић (костимографија), Невена Глушица (компоновање музике), Милица Церовић (сценски покрет), и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).
Продуценти су Милош Голубовић и Оливера Живковић, инспицијент је Ана Зорић, а суфлер Марија Недељков.
