Премијера драме „Божји људи“ Борисава Станковића, у режији Југа Ђорђевића, 14. јуна на Сцени „Раша Плаовић“

Представа „Божји људи”, настала по мотивима прозе Борисава Станковића, у режији Југа Ђорђевића, биће премијерно изведена 14. јуна (20.30) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

Комад преиспитује теме судбине, смрти и лудила кроз Станковићеве ликове врањанских просјака, убогих и одбачених, чије приче, и више од једног века након настанка, задржавају универзалну снагу и актуелност, а у подели су  Вања Ејдус, Ива Милановић, Јелена Благојевић, Александар Вучковић, Недим Незировић и Новак Радуловић.

Редитељ Југ Ђорђевић подсећа да је Борислав Станковић био хроничар судбина које пркосе времену и забораву, бележећи животе људи тог доба гласом који пркоси, опомиње и инспирише.

Такође, истиче да ова представа није настала само као прича о просјацима и Врању, него као заједнички разговор о судбини, о смрти и лудилу - разговор који се ретко води, а тиче се свих нас.

Према његовим речима, резултат тог процеса јесте „визуелна поема”, састављена од низа слика, призора и гласова који се не нижу по логици радње, већ по логици сећања.

„Тражили смо форму у приповедачком, а не у представљачком”, поручује Ђорђевић коме је ово трећа сарадња са Народним позориштем, након што је с великим успехом режирао представе „Успаванка за Алексију Рајчић“ и „Госпођа Олга“.

Драматург Ђорђе Косић напомиње да су „Божји људи”, објављени 1902. године, у српску књижевност донели галерију ликова каква до тада готово да није постојала.

„Просјаци, убоги, слепи, суманути и одбачени - сви они које је старо Врање гледало, а није видело - погледани су први пут у очи, с пажњом каква се обично поклања светитељима”, наглашава Косић и додаје да представа није настала као класична драматизација Станковићеве прозе, већ као чин приповедања у којем глумци не „постају неко други”, већ сведоче о ликовима и преносе њихове судбине даље.

„Приповедање и смрт одувек су у сродству: свака испричана судбина мали је отпор нестајању. Питањем о сопственој пролазности глумци су открили да граница између онога ко прича и онога о коме се прича није чврста, те да смо, кад-тад, сви ми Божји људи. Наслов није случајан. У народном и православном поимању, убоги, немоћни и суманути јесу Божји људи - они који припадају Богу, Његовим прстом обележени и Његовом руком заклоњени. Ту веру Станковић нити иронизује нити проповеда; он је просто констатује и приповеда на нивоу људске судбине“, примећује Косић.

Представа „Божји људи”, према његовом мишљењу, није „слика туђих живота, него позив на заједничко слушање, као некад око огњишта, да бисмо још једном, барем на кратко, дозвали и задржали међу живима оне које је свет одавно пустио да оду“.

У уметничком тиму представе су и Андреа Рондовић (сценографија), Велимирка Дамјановић (костимографија), Невена Глушица (компоновање музике), Милица Церовић (сценски покрет) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

Прва реприза биће одржана дан касније, 15. јуна, а до краја месеца представа ће бити на репертоару и 21. јуна, такође с почетком у 20.30 часова на Сцени „Раша Плаовић“.