Дводневно гостовање јапанског Но театра Јамамото, 16. и 17. јуна у Народном позоришту

Но театар Јамамото из Осаке гостоваће 16. и 17. јуна (20.00) на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду са представом „Но у од‌јеку – Кијоцуне“.

У фокусу ове класичне Но драме је прича о Таира но Кијоцунеу, ратнику пораженог клана Хеике, који се након Генпејског рата утопио у мору. Након смрти, његов дух се враћа са „онога“ света како би се суочио са својом ожалошћеном супругом и испричао јој о патњи и очају у својим последњим тренуцима. Кроз суздржан покрет, поетски језик и дубоку изражајност Но маске, комад истражује теме рата, сећања, привржености, туге и спасења. Иако је у средишту приче средњовековни ратник, „Кијоцуне“ и данас снажно од‌јекује међу савременом публиком својим универзалним промишљањем о губитку и потрази за духовним миром.

Представу предводи Акихиро Јамамото, заступник и директор Но театра Јамамото и извођач у Но театру школе Канзе, носилац статуса чувара Значајног нематеријалног културног наслеђа Јапана.

Посебну одлику овог извођења представља сарадња са саставом Кураге Банд, међународним музичким ансамблом повезаним са Павиљоном медузе на изложби Expo 2025 у Осаки, регион Кансаи. Ансамбл предводи Сачико Накађима, математичарка, џез пијанисткиња и едукаторка у области Steam-a, и кроз свој рад овај ансамбл истражује нове везе између традиционалне културе, импровизације, науке и савременог стваралаштва. Окупљајући музичаре из различитих културних средина, Кураге Банд представља дух уметничког експеримента и међукултурног дијалога који је у средишту Expo 2025. Њихова сарадња са Но театром Јамамото представља редак сусрет између древног јапанског ритуалног позоришта и савременог музичког израза, одражавајући трајну мисију театра да повезује традицију са савременим светом и отвара нове путеве за међународну културну размену.

Током више деценија, Акихиро Јамамото је посвећен не само очувању класичне Но традиције, већ и томе да је учини значајном и приближи је савременој публици у Јапану и иностранству. Поред свог уметничког рада у Осаки, кроз образовне програме и радионице упознао је више од 80.000 деце широм Јапана са уметношћу Но театра. Под његовим вођством, Но театар Јамамото бележи значајно међународно присуство, изводећи представе и организујући радионице широм Европе.

За свој рад добио је бројна признања, укључујући Похвалу министра спољних послова Јапана, Награду „Глобални грађанин“ Јапанске фондације и Награду Фондације Тифани за традиционалну културу.

Но театар Јамамото, најстарије активно Но позориште у Осаки, основано је 1927. године. Овај театар, проглашен материјалним културним добром Јапана, дугогодишњи је чувар класичне позоришне форме Но, али и место савременог културног дијалога. Укорењен у више од седам векова непрекинуте историје, Но обједињује певање, музику, плес, поезију и маске у изузетно префињену форму духовног сценског израза. Признат од стране UNESCO-a као нематеријална културна баштина човечанства, Но није само позориште, већ медитативна уметност у којој сећање, ритуал, тишина и емоција коегзистирају на сцени.