Dvodnevno gostovanje japanskog No teatra Jamamoto, 16. i 17. juna u Narodnom pozorištu

No teatar Jamamoto iz Osake gostovaće 16. i 17. juna (20.00) na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu sa predstavom „No u od‌jeku – Kijocune“.

U fokusu ove klasične No drame je priča o Taira no Kijocuneu, ratniku poraženog klana Heike, koji se nakon Genpejskog rata utopio u moru. Nakon smrti, njegov duh se vraća sa „onoga“ sveta kako bi se suočio sa svojom ožalošćenom suprugom i ispričao joj o patnji i očaju u svojim poslednjim trenucima. Kroz suzdržan pokret, poetski jezik i duboku izražajnost No maske, komad istražuje teme rata, sećanja, privrženosti, tuge i spasenja. Iako je u središtu priče srednjovekovni ratnik, „Kijocune“ i danas snažno od‌jekuje među savremenom publikom svojim univerzalnim promišljanjem o gubitku i potrazi za duhovnim mirom.

Predstavu predvodi Akihiro Jamamoto, zastupnik i direktor No teatra Jamamoto i izvođač u No teatru škole Kanze, nosilac statusa čuvara Značajnog nematerijalnog kulturnog nasleđa Japana.

Posebnu odliku ovog izvođenja predstavlja saradnja sa sastavom Kurage Band, međunarodnim muzičkim ansamblom povezanim sa Paviljonom meduze na izložbi Expo 2025 u Osaki, region Kansai. Ansambl predvodi Sačiko Nakađima, matematičarka, džez pijanistkinja i edukatorka u oblasti Steam-a, i kroz svoj rad ovaj ansambl istražuje nove veze između tradicionalne kulture, improvizacije, nauke i savremenog stvaralaštva. Okupljajući muzičare iz različitih kulturnih sredina, Kurage Band predstavlja duh umetničkog eksperimenta i međukulturnog dijaloga koji je u središtu Expo 2025. Njihova saradnja sa No teatrom Jamamoto predstavlja redak susret između drevnog japanskog ritualnog pozorišta i savremenog muzičkog izraza, odražavajući trajnu misiju teatra da povezuje tradiciju sa savremenim svetom i otvara nove puteve za međunarodnu kulturnu razmenu.

Tokom više decenija, Akihiro Jamamoto je posvećen ne samo očuvanju klasične No tradicije, već i tome da je učini značajnom i približi je savremenoj publici u Japanu i inostranstvu. Pored svog umetničkog rada u Osaki, kroz obrazovne programe i radionice upoznao je više od 80.000 dece širom Japana sa umetnošću No teatra. Pod njegovim vođstvom, No teatar Jamamoto beleži značajno međunarodno prisustvo, izvodeći predstave i organizujući radionice širom Evrope.

Za svoj rad dobio je brojna priznanja, uključujući Pohvalu ministra spoljnih poslova Japana, Nagradu „Globalni građanin“ Japanske fondacije i Nagradu Fondacije Tifani za tradicionalnu kulturu.

No teatar Jamamoto, najstarije aktivno No pozorište u Osaki, osnovano je 1927. godine. Ovaj teatar, proglašen materijalnim kulturnim dobrom Japana, dugogodišnji je čuvar klasične pozorišne forme No, ali i mesto savremenog kulturnog dijaloga. Ukorenjen u više od sedam vekova neprekinute istorije, No objedinjuje pevanje, muziku, ples, poeziju i maske u izuzetno prefinjenu formu duhovnog scenskog izraza. Priznat od strane UNESCO-a kao nematerijalna kulturna baština čovečanstva, No nije samo pozorište, već meditativna umetnost u kojoj sećanje, ritual, tišina i emocija koegzistiraju na sceni.