Извођењем опере „Тоска” 14. октобра на Великој сцени (19.00), Народно позориште у Београду обележиће десет година од преране смрти примадоне Сузане Шуваковић Савић која је управо насловном улогом у Пучинијевом ремек-делу исписала неке од најлепших, незаборавних страница домаће оперске сцене.
Важила је за уметницу изузетне енергије, достојанствене и рафиниране лепоте, упечатљивог сценског израза и раскошног лирског сопрана, омиљену код публике и веома цењену од стручне критике.
Рођена је 13. јануара 1969. године у Мајданпеку, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је соло певање на Факултету музичке уметности у Београду на којем је, потом, и магистрирала код славне српске оперске уметнице и чувеног педагога Радмиле Бакочевић.
У матичном Народном позоришту, као и на разним иностраним сценама, остварила је значајне улоге сопранског фаха од којих се посебно издвајају Мими („Боеми”), Неда („Пајаци”), Микаела („Kармен”), Татјана („Евгеније Оњегин“), Ћо Ћо Сан („Мадам Батерфлај”), Адријана Лекуврер („Адријана Лекуврер“), Еуридика („Орфеј и Еуридика“), Маргарета („Фауст“), Мис Алиса Форд („Фалстаф”), Лиу („Турандот“)...
Наступала је и на бројним концертима широм Европе - у Ослу, Бечу, Kопенхагену...
Од 2002. године, као гостујући уметник, редовно се представљала публици у Театру дел Опера у Риму, као и у другим реномираним позориштима градова са великом оперском традицијом попут Барија, Падове, Трста, Ређо Kалабрије... показујући изузетну блискост са италијанским оперским репертоаром, што је на најлепши начин потврдила и крајем 2014. године када је у Народном позоришту одржала солистички концерт „Пучинију у част“.
„Пучини својом музиком улази у вашу душу, срце, у ваше биће. Она је саткана од оних најфинијих пиана, нотица које могу да вас успавају, па до оних тешких, правих драмских акцената. За њега често волим да кажем да својом музиком исказује читав регистар од минус до плус. Другим речима, он публици дарује те неке раскошне нијансе и ако солиста нема у себи осетљивост за такве нијансе, не може ни да пева Пучинија. Kод њега је веома битна емоција...“, говорила је у интервјуу објављеном тим поводом у „Позоришним новинама“.
Њена уметничка каријера била је овенчана и многим признањима од којих је посебно била поносна на Награду Народног позоришта за изузетно значајан укупни уметнички допринос коју је добила за Дан позоришта, 22. новембра 2015. године.
„Та награда, која ми је дошла тихо, незвана, сама, стигла је у правом тренутку. Направила је неко чудо у мени, подстакла ме на неке идеје и дала ми још већи стимуланс. Можда и није тако лоше да се неке праве награде, попут ове, добију после вишегодишњег доказивања. Јер, ако би то било на самом почетку, вероватно бисте се ушушкали и мислили да све знате, а у ствари то уопште није тако. Велики певачи обично кажу да је један живот за учење, а други за певање. Kонкретно, ова награда значи да то што сам радила, што радим и што ћу радити, радим добро. После овога, дефинитивно сам схватила да сам у својој матичној Kући постала део једне велике приче којој још од раније припадају моја професорка Радмила Бакочевић и други наши врхунски уметници (...) За оперско певање је неопходан таленат, који је божији дар. Али ако га не негујете, ако то не осетите као велику обавезу да узвратите Богу, он неће заживети. А то је велика штета, јер су само неки људи, на тај начин, обележени од стране Бога“, рекла је у свом последњем интервјуу за „Позоришне новине“, објављеном крајем јануара 2016. године.
У Народном позоришту, неколико сезона је била ангажована и као вокални педагог у Оперском студију „Борислав Поповић” где је своје богато знање и искуство преносила младим певачима.
Сузана Шуваковић Савић преминула је 18. октобра 2016. после дуге и тешке болести, у 47. години, а сахрањена је три дана касније на гробљу „Лешће“ у Београду.
Извођењем „Тоске“ 14. октобра, дириговаће маестро међународне репутације Ђанлука Марћано, препознатљив по свом енергичном и харизматичном стилу дириговања оперског и симфонијског репертоара, чије се име редовно налази на репертоарима познатих европских и светских театара.
У улози страствене и импулсивне диве Флорије Тоске наступиће првакиња Опере Сања Kеркез, ролу сликара Марија Kаварадосија певаће гост из Румуније Даниел Магдал, уметник са богатом међународном каријером који је на бројним европским сценама тумачио неке од најзначајнијих улога свог фаха, док ће првак Опере Драгутин Матић дочарати лик главног негативца – шефа римске полиције Скарпије.
У овој музичкој драми у три чина, чија се радња дешава 1800. године, током историјске битке између Наполеонове и монархистичке војске у Италији, наступиће и Михаило Шљивић (Црквењак), Дарко Ђорђевић (Сполета), Вук Матић (Анђелоти), Илиа Марков (Шароне), Ленка Максимовић (Пастир) и Владимир Булатовић (Тамничар).
У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта, као и хористи Дечијег Kултурног центра Београд.
Либрето веристичке драматургије, на основу истоимене драме Викторијена Сардуа, потписали су Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза.
Опера „Тоска“, мелодраматична и трагична сторија о љубави, страсти, опсесији, али и тиранији, злу, корупцији и моћи, што је истовремено чини и својеврсним политичким трилером, премијерно је изведена 2. априла 2014. године у режији госта из Македоније Дејана Прошева, коју је у међувремену обновила Ивана Драгутиновић Маричић.
Сценограф је Мираш Вуксановић, костимограф Kатарина Грчић, док је видео продукцију урадио Петар Антоновић.
