Izvođenjem opere „Toska” 14. oktobra na Velikoj sceni (19.00), Narodno pozorište u Beogradu obeležiće deset godina od prerane smrti primadone Suzane Šuvaković Savić koja je upravo naslovnom ulogom u Pučinijevom remek-delu ispisala neke od najlepših, nezaboravnih stranica domaće operske scene.

Važila je za umetnicu izuzetne energije, dostojanstvene i rafinirane lepote, upečatljivog scenskog izraza i raskošnog lirskog soprana, omiljenu kod publike i veoma cenjenu od stručne kritike.

Rođena je 13. januara 1969. godine u Majdanpeku, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na kojem je, potom, i magistrirala kod slavne srpske operske umetnice i čuvenog pedagoga Radmile Bakočević.

U matičnom Narodnom pozorištu, kao i na raznim inostranim scenama, ostvarila je značajne uloge sopranskog faha od kojih se posebno izdvajaju Mimi („Boemi”), Neda („Pajaci”), Mikaela („Karmen”), Tatjana („Evgenije Onjegin“), Ćo Ćo San („Madam Baterflaj”), Adrijana Lekuvrer („Adrijana Lekuvrer“), Euridika („Orfej i Euridika“), Margareta („Faust“), Mis Alisa Ford („Falstaf”), Liu („Turandot“)...

Nastupala je i na brojnim koncertima širom Evrope - u Oslu, Beču, Kopenhagenu...

Od 2002. godine, kao gostujući umetnik, redovno se predstavljala publici u Teatru del Opera u Rimu, kao i u drugim renomiranim pozorištima gradova sa velikom operskom tradicijom poput Barija, Padove, Trsta, Ređo Kalabrije... pokazujući izuzetnu bliskost sa italijanskim operskim repertoarom, što je na najlepši način potvrdila i krajem 2014. godine kada je u Narodnom pozorištu održala solistički koncert „Pučiniju u čast“.

„Pučini svojom muzikom ulazi u vašu dušu, srce, u vaše biće. Ona je satkana od onih najfinijih piana, notica koje mogu da vas uspavaju, pa do onih teških, pravih dramskih akcenata. Za njega često volim da kažem da svojom muzikom iskazuje čitav registar od minus do plus. Drugim rečima, on publici daruje te neke raskošne nijanse i ako solista nema u sebi osetljivost za takve nijanse, ne može ni da peva Pučinija. Kod njega je veoma bitna emocija...“, govorila je u intervjuu objavljenom tim povodom u „Pozorišnim novinama“.

Njena umetnička karijera bila je ovenčana i mnogim priznanjima od kojih je posebno bila ponosna na Nagradu Narodnog pozorišta za izuzetno značajan ukupni umetnički doprinos koju je dobila za Dan pozorišta, 22. novembra 2015. godine. 

„Ta nagrada, koja mi je došla tiho, nezvana, sama, stigla je u pravom trenutku. Napravila je neko čudo u meni, podstakla me na neke ideje i dala mi još veći stimulans. Možda i nije tako loše da se neke prave nagrade, poput ove, dobiju posle višegodišnjeg dokazivanja. Jer, ako bi to bilo na samom početku, verovatno biste se ušuškali i mislili da sve znate, a u stvari to uopšte nije tako. Veliki pevači obično kažu da je jedan život za učenje, a drugi za pevanje. Konkretno, ova nagrada znači da to što sam radila, što radim i što ću raditi, radim dobro. Posle ovoga, definitivno sam shvatila da sam u svojoj matičnoj Kući postala deo jedne velike priče kojoj još od ranije pripadaju moja profesorka Radmila Bakočević i drugi naši vrhunski umetnici (...) Za opersko pevanje je neophodan talenat, koji je božiji dar. Ali ako ga ne negujete, ako to ne osetite kao veliku obavezu da uzvratite Bogu, on neće zaživeti. A to je velika šteta, jer su samo neki ljudi, na taj način, obeleženi od strane Boga“, rekla je u svom poslednjem intervjuu za „Pozorišne novine“, objavljenom krajem januara 2016. godine. 

U Narodnom pozorištu, nekoliko sezona je bila angažovana i kao vokalni pedagog u Operskom studiju „Borislav Popović” gde je svoje bogato znanje i iskustvo prenosila mladim pevačima.

Suzana Šuvaković Savić preminula je 18. oktobra 2016. posle duge i teške bolesti, u 47. godini, a sahranjena je tri dana kasnije na groblju „Lešće“ u Beogradu.  

Izvođenjem „Toske“ 14. oktobra, dirigovaće maestro međunarodne reputacije Đanluka Marćano, prepoznatljiv po svom energičnom i harizmatičnom stilu dirigovanja operskog i simfonijskog repertoara, čije se ime redovno nalazi na repertoarima poznatih evropskih i svetskih teatara. 

U ulozi strastvene i impulsivne dive Florije Toske nastupiće prvakinja Opere Sanja Kerkez, rolu slikara Marija Kavaradosija pevaće gost iz Rumunije Daniel Magdal, umetnik sa bogatom međunarodnom karijerom koji je na brojnim evropskim scenama tumačio neke od najznačajnijih uloga svog faha, dok će prvak Opere Dragutin Matić dočarati lik glavnog negativca – šefa rimske policije Skarpije.

U ovoj muzičkoj drami u tri čina, čija se radnja dešava 1800. godine, tokom istorijske bitke između Napoleonove i monarhističke vojske u Italiji, nastupiće i Mihailo Šljivić (Crkvenjak), Darko Đorđević (Spoleta), Vuk Matić (Anđeloti), Ilia Markov (Šarone), Lenka Maksimović (Pastir) i Vladimir Bulatović (Tamničar).

U predstavi učestvuju Orkestar i Hor Opere Narodnog pozorišta, kao i horisti Dečijeg Kulturnog centra Beograd.
Libreto verističke dramaturgije, na osnovu istoimene drame Viktorijena Sardua, potpisali su Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza.

Opera „Toska“, melodramatična i tragična storija o ljubavi, strasti, opsesiji, ali i tiraniji, zlu, korupciji i moći, što je istovremeno čini i svojevrsnim političkim trilerom, premijerno je izvedena 2. aprila 2014. godine u režiji gosta iz Makedonije Dejana Proševa, koju je u međuvremenu obnovila Ivana Dragutinović Maričić.

Scenograf je Miraš Vuksanović, kostimograf Katarina Grčić, dok je video produkciju uradio Petar Antonović.