Položen venac na spomen ploču glumca Narodnog pozorišta u Beogradu Dragana Maksimovića Makse, povodom dve decenije od tragične smrti

4 februar 2021

Povodom dve decenije od tragične smrti glumca Narodnog pozorišta u Beogradu, Dragana Maksimovića Makse, u četvrtak 4. februara, direktorka Drame Molina Udovički Fotez i pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta, glumac Dimitrije Ilić položili su venac na spomen-ploču na Zelenom vencu. 

Spomen-ploča je postavljena na mestu gde je nekadašnji prvak Drame Nacionalnog teatra brutalno pretučen u noći između 17. na 18. novembar 2000. godine od strane nasilnika. 

Posle dva i po meseca borbe za život, priznati dramski umetnik podlegao je povredama u bolnici, 4. februara 2001. godine.

Podsećajući da se nalazimo na mestu na kojem se pre dve decenije „naš divni glumac Dragan Maksimović susreo sa najtamnijom stranom ljudske prirode, sa nasiljem“,  direktorka Drame Molina Udovički Fotez istakla je, u izjavi medijima, da je ovo trenutak kada bi trebalo da se setimo i svetlosti koju je Maksa delio drugima, pre svega svojoj publici.
 
Ona je kazala da je Maksimović bio dugogodišnji član ansambla Drame Narodnog pozorište i da je tokom svoje karijere ostvario brojne i značajne uloge u predstavama „Mandragola“, „Ribarske svađe“, „Lenjin, "Staljin, Trocki“, „Kosovska hronika“, „Kraj partije", „Dugo putovanje u noć"... 

„Koliko je njegov talenat bio ogroman, govori i podatak da je radio sa Piterom Brukom... Svetlost Maksinog umetničkog rada, pored pozorišta, su svakako i njegovi filmovi poput Petrijinog venca, Sutona, Crnog bombardera, Lepih sela... serije Priče iz majstorske radionice... Ostao je upamćen po svom tragičnom kraju, ali je lepo da ga se, na ovaj dan, setimo i po njegovim maestralnim ulogama“, rekla je Molina Udovički Fotez. 

Maksimović je rođen 7. februara 1949. godine u Podujevu.

Tokom karijere ostvario je više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji.

U Narodnom pozorištu u Beogradu debitovao je 1971. godine ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“.

Tokom tri decenije, na sceni matičnog teatra ostvario je veoma zapažene role u predstavama „Sarajevski atentat" (Nedeljko Čabrinović), „Mandragola" (Fra Timoteo), „Britanik" (Neron), „Lenjin, Staljin, Trocki" (Genrih Grigorijevič Jagoda), „Kosovska hronika" (Avdula), „Ribarske svađe" (Bepo), „Poslednja potera za zlatom" (Cager), „Kraj partije" (Ham), „Mesec dana na selu" (Ignjatije Ilič Spigeljski), „Suđenje gospođi Bovari" (Senar), „Dugo putovanje u noć" (Edmund Tajron), „Maksim Crnojević" (Dužde od Mletaka)...
Igrao je u televizijskim serijama „Otpisani", „Duvanski put", „Priče iz majstorske radionice", „Četrdeset osma - Zavera i izdaja", „Otvorena vrata", „Gore dole"...

Glumio je u filmovima „Petrijin venac", „Šmeker", „Vreme čuda", „Poslednji krug u Monci”, „Rane”, „Pad Italije", „Nož", „Mi nismo anđeli", „Crni bombarder”, „Stršljen”, „Lepa sela, lepo gore"...

Maksimović je sarađivao i sa jednim od najpriznatijih svetskih pozorišnih reditelja i teoretičara Piterom Brukom. 
U njegovoj drami „Susreti sa izuzetnim ljudima“, iz 1979. godine, s velikim uspehom je odigrao ulogu jermenskog filozofa i mistika Gurđijeva.
 

Galerija