INTERVAL
Zoran Marković je inspiraciju pronašao u svom najbližem okruženju; glavna tema je nesnalaženje čoveka u savremenom svetu. Ovom predstavom, pokušaće da dočara svet osobe koja već decenijama nije ništa promenila u svom okruženju, koja i ne komunicira sa spoljašnjim svetom. Jedini izvor informacija joj je TV prijemnik i sporadične posete ljudi koji donose svoje verzije svakodnevnih događaja. U predstavi je izražena relativnost protoka vremena, pred nama se smenjuju slike različitih karaktera, sve je vrlo dinamično, iako vreme ustvari stoji.

ZORAN MARKOVIĆ
Školovao se u Baletskoj školi „Lujo Davičo” u Beogradu. Dobitnik je Nagrade „Benetton” koja mu obezbeđuje stipendiju i nastavlja školovanje u Hamburgu kod Nojmajera i u Monte Karlu kod Bezobrazove. U drezdenskom Baletu angažovan je 1993, a solista postaje 1997. Tamo nastupa u baletima Džona Nojmajera, Štefana Tosa, Maca Eka itd. U baletskoj kompaniji „Thoss TanzKompanie" u Kilu i Hanoveru radi kao solista i repetitor. Sa lionskim Baletom gostuje u Aziji sa predstavom Karmen, Maca Eka u ulozi Don Hozea. Član haškog NDT-a  postaje 2006. gde sarađuje sa Kilijanom, Ekom, Forsajtom, Lajtfutom. U Brizbejnu, Esenu i Vizbadenu postavlja balete Štefana Tosa. Radionice i baletske vežbe drži u Nemačkoj, Australiji, Hrvatskoj i Srbiji i  nastavlja karijeru kao slobodan umetnik, koreograf i pedagog.

SONGS
U senzualnoj i rafiniranoj igri troje igrača u baletu Songs, Mauro Bigonceti se okreće jednom od svojih omiljenih kompozitora, tako bliskom njegovom sopstvenom senzibilitetu, Henriju Parselu. Jedinstveni genije i majstor izražavanja ljudskih strasti, Parsel savremenim jezikom i temama vanvremenskog karaktera komponuje Pesme (Songs), po kojima je nazvana i ova koreografija.

MAURO BIGONCETI
Mauro Bigonceti je rođen u Rimu. Odmah po završetku baletskog školovanja pri Operi u Rimu, dobija profesionalni angažman u istoj kući. Posle 10 godina rada u rimskoj Operi, 1982/83. se priključuje kompaniji Aterbaleto pod umetničkim rukovodstvom Amadea Amodija, gde učestvuje u celokupnom repertoaru igrajući u brojnim baletima Žorža Balanšina i Leonida Mjasina. Kao najznačajnija, ističe se njegova saradnja sa koreografima kao što su Alvin Ejli, Glen Tetli, Vilijam Forsajt i Dženifer Miler. Svoj prvi balet, Sei in movimento, postavlja 1990. godine, na muziku J.S. Baha, čime debituje u Teatro Sociale u Grasini. Po odlasku iz Aterbaleta postaje slobodni umetnik, pa u tom svojstvu radi koreografije za Balet iz Toskane, Engleski nacionalni balet (London), Nacionalni balet iz Marseja, Štutgartski balet, Nemačku operu iz Berlina, Državnu operu u Drezdenu, Argentinski balet, Gradski balet Sao Paola (Brazil), Balet „Gulbenkijan“ iz Lisabona, Državni balet Ankare, Balet „Kapitol“ iz Tuluza. Kreirao je balete i za brojne italijanske kompanije, među kojima su baleti milanske Skale, rimske Opere, Arene u Veroni, Teatra „San Karlo“ u Napulju. U periodu 1997. do 2007. angažovan je kao umetnički direktor Aterbaleta, i tokom tog perioda je oformio potpuno novu trupu, sa novim repertoarom. Po odlasku sa mesta direktora ostaje i dalje glavni koreograf Aterbaleta, gostujući kao free lance koreograf u inostranstvu. Među njegovim najznačajnijim delima za Aterbaleto su: Songs, Cantata, Rossini Cards, Vespro, Les Noces, WAM, Romeo and Juliet i InCanto. Pored toga, prenosi svoje balete ali i kreira nove postavke za Alvin Ailey Dance Theatre (Festa Barocca), New York City Ballet (In Vento, Oltremare i Luce Nascosta), Les Grands Ballets Canadiens (Le Quattro Stagioni), Ballets Jazz de Montreal, te za Državnu operu Hanovera, Državnu operu Berlina (Caravaggio), Balet iz Bazela i druge.

VIVA LA VIDA!
Balet Viva la Vida je plesni omaž ljudskoj snazi i istrajnosti, patnji i radosti, suzama i smehu.  Inicijalnu kapislu za predstavu je dao lični manir i stil meksičke slikarke Fride Kalo koja simbolizuje, odnosno ovekovečuje sve emocije koje doživljavamo i ispoljavamo.  Aleksandar Ilić se zahvaljuje Ambasadi Meksika, za nesebičnu podršku koju je pružila u realizaciji projekta.

ALEKSANDAR ILIĆ
Aleksandar Ilić se opredeljuje za umetnički poziv već posle osnovne škole kada upisuje srednju Muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Nekoliko godina kasnije upisuje srednju Baletsku školu „Lujo Davičo“ u Beogradu. Tokom baletskog školovanja započinje baletsku karijeru u Narodnom pozorištu u Beogradu 1997. godine. Odmah potom biva angažovan kao član ansambla. Kao igrač, interpretira celokupni repertoar od klasičnog i neoklasičnog do savremenog baleta i 2003. godine dobija priznanje Narodnog pozorišta u Beogradu. Posle niza solističkih uloga, promovisan je u prvog solistu 2005. godine. Za njegovo umetničko formiranje značajan je rad sa sledećim koreografima: Lidija Pilipenko, Mari-Klod Pjetragala, Ditmar Sajfert, Staša Zurovac, Renato Zanela i drugi. Na Festivalu koreografskih minijatura debitovao je kao koreograf, 1999. godine, i od tada nastavlja da istražuje pomenutu vrstu kreativnog stvaralaštva. Godine 2008. kreira koreografiju za predstavu Čarobni pasulj u Pozorištu „Pinokio” kao i pojedinačne komade u okviru marketinškog programa Narodnog pozorišta u Beogradu. Njegove koreografije su bile prikazivane i nagrađivane u Srbiji i regionu. Diplomirao je na Fakultetu za medije i komunikacije.