Vesti

Beogradska premijera Aristofanove komedije „Pluto“, u režiji Nikite Milivojevića, biće održana 27. septembra u Sava centru.

Predstava, nastala na osnovu protokola o dugoročnoj saradnji između Narodnog pozorišta u Beogradu i Nacionalnog teatra Grčke iz Atine, koji su u oktobru prošle godine u srpskoj prestonici potpisali upravnici Dejan Savić i Statis Livatinos, premijerno je izvedena letos, 13. jula, u čuvenom antičkom teatru u Epidaurusu na Peloponezu, u okviru prestižnog „Atinskog festivala“.

Ovaj izuzetni pozorišni poduhvat, između ostalog, ostao je upamćen i po tome što se sa te, za Grke svete scene, stare 2500 godina, prvi put začuo i srpski jezik zahvaljujući glumcu Hadži Nenadu Maričiću koji tumači ulogu Horovođe.

U toj i danas veoma aktuelnoj priči, koju je veliki komediograf stare Grčke i oštar kritičar svoga doba napisao kao britku satiru na političke prilike, sve ostale role igraju glumci Nacionalnog teatra iz Atine.

Scenograf je Keni Meklalen, koreograf Amalija Benet, a kompozitor Angelos Trijandafilu.

Iz Narodnog pozorišta u Beogradu, u čijim radionicama su urađeni kostimi, učestvuju i kostimograf Marina Medenica i producent Vuk Miletić.

Dan kasnije, 28. septembra, predstava će gostovati na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Pluto je bog novca, obilja, a priča o njemu je, kao i sve Aristofanove priče, poučna: dva Atinjana ogorčeni zbog činjenice da se loši ljudi lako i brzo bogate dok vredni i pošteni ostaju siromašni, idu u proročište Delfe da zatraže savet. 
Dobiju poruku da prvog čoveka kog sretnu u povratku treba da povedu sa sobom. I sretnu slepca. Začude se, zbune, međutim, kroz razgovor otkriju da je to, u stvari, Pluto. Preneraženi su: otkud je bog novca slep, dronjav, nikakav?! A on im kaže da ga je to Zevs oslepeo, kaznio ga nakon što su se posvađali oko toga kako da se dele pare, te oni zaključe da stvari stoje rđavo i naopako jer je bog novca slep. 

Reše da ga izleče, da mu vrate vid, smatrajući da će tada sve biti bolje. Međutim, ispostavi se da je sve postalo još gore...

Ova priča, napisana pre više od 2000 godina, odlično korespondira i sa današnjim vremenom, a Milivojević, u izjavi za sajt Narodnog pozorišta, to objašnjava na sledeći način:

„Postoje pisci i tekstovi koji će jednostavno biti aktuelni zauvek, jer u mnogim stvarima ovaj svet u suštini funkcioniše oduvek na isti način, pa je tako, između ostalog, podeljen na bogate i siromašne. Bogati, naravno, žele da ostanu bogati i rade sve što je u njihovoj moći da svoje bogatstvo uvećaju. Tako je oduvek bilo i biće, ništa se tu nije promenilo, niti hoće“, tvrdi priznati srpski reditelj.

Prema njegovom mišljenju, Pluto je i dalje pokretač svega na svetu, a razni „ekonomski interesi“ određuju sve, kako u vreme Aristofana, tako i danas. 

“Jedno od mojih većih čuđenja, i to godinama, jesu razne liste bogatstva, koje s vremena na vreme možemo da pronađemo u novinama. Uvek sam iznova zapanjen činjenicom da je nekih otprilike stotinak ljudi bogatije od skoro čitave planete?! I, naravno, da se onda pitate: „kakav je ovo, uopšte, svet”? Aristofan je pisao svoju komediju kao svojevrsnu satiru na političke prilike u Atini, u njegovo vreme. Sa istim motivom radili smo i danas predstavu, jedino što je Atina sada čitav svet, ili, još tačnije mogli bi reći Balkan, s obzirom da je to naše uže područje. U svakom slučaju, Grčka i Srbija su kao lice i naličje na sitnom novčiću Pluta. Nama je svejedno. Naša uloga u ovoj večito savremenoj „svetskoj komediji“ ne menja se mnogo. Mi smo kao Rozenkranc i Gildenstern, kraljevima smo uvek manje-više isti“, smatra Milivojević.

U međuvremenu, "Pluto" je još jednom odigran na „Atinskom festivalu“, a nakon toga, u okviru mini turneje po Grčkoj, izveden je i u Petrupoliju, Elefsini i Solunu   
M.B.