Vesti

Drama Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, posle skoro četiri decenije, gostovaće u Narodnom pozorištu u Beogradu - 23. novembra na Velikoj sceni (19,30) odigraće predstavu „Ciganin, ali najljepši“, po romanu Kristiana Novaka, u adaptaciji Ivora Martinića i režiji Ivice Buljana.

Protagonisti ove (već nekoliko sezona) najtraženije predstave tog najvećeg i najuglednijeg hrvatskog teatra čine neverovatnu galeriju likova, a raskošna naracija obuhvata četiri precizno ispričane biografije: mladog Roma Sandija, Međimurke Milene, Nuzata (Kurda iz Mosula) i PR-a zagrebačke policijske uprave Plančića.

Naslovnu ulogu tumači Filip Vidović, a u velikom glumačkom ansamblu su i Nina Violić, Franjo Kuhar, Alma Prica, Dušan Bućan, Luka Dragić, Siniša Popović, Ksenija Marinković, Livio Badurina, Bojan Navojec, Alen Šalinović, Goran Grgić, Slavko Juraga, Zijad Gračić...

Scenograf je Aleksandar Denić, kostime je kreirala Ana Savić Gecan, dok je autor muzike Mitja Vrhovnik Smrekar.

Gostovanje se realizuje posle uspešnih dogovora koje je upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić proletos imala sa Dubravkom Vrgoč, koja je na čelu HNK-a i direktorom Drame Ivicom Buljanom.  

Na dan gostovanja, u foajeu Druge galerije, u podne, održana je konferencija za novinare na kojoj su učestvovali Ivana Vujić, ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota, reditelj Buljan, kao i dramski umetnici Filip Vidović, Alen Šalinović, Goran Grgić, Mirta Zečević, Jelena Perčin, Vlasta Ramljak i Ivan Jončić.

Buljan je istakao da se veoma raduje što će HNK-a u Beogradu odigrati ovu savremenu predstavu sa savremenim, živim temama.

“Osećamo i neku vrstu odgovornosti. Misija umetnika, i individualna, i kolektivna, jeste da razvijamo veze, pogotovo između naroda i kultura koji su toliko bliski i povezani, a koje je politika vremenom uspela do te granice učiniti karikaturalnima da se mi osećamo posramljeni. Zato kroz svoj rad pokušavamo da iskažemo i humanost i neke veze koje postoje zapravo stolećima. Naša generacija je dužna da napravi barem ovakav korak za početak”, rekao je Buljan i podsetio da su on i upravnica HNK Dubravka Vrgoč i ranije pokušali da uspostave saradnju sa Narodnim pozorištem, ali je “negde zapinjalo”.

“Međutim, kada je Ivana Vujić postala upravnica, rešili smo sve za dva meseca. Saradnju počinjemo na uzbudljiv način. Ova predstava na amblematski način pokazuje ono što već nekoliko godina pokušavamo u HNK, a to je da negujemo domaći dramski tekst i da govorimao o sada i ovde”, kazao je Buljan.

On je naveo da je roman “Ciganin, ali najljepši” fascinantan i da se u njemu “na način filma ili savremenih televizijskih serija susreću različite narativne linije - sukob lokalne i romske zajednice, ljubavna veza mladog Roma i zrele Hrvatice, policijska istraga o jednom zagonetnom ubistvu i jedna tema koja je u stvarnom životu prisutna, ali se u medijima i umetničkim ođecima o njoj ređe govori, a to je šta se nakon raspada Jugoslavije dogodilo sa granicama”.

“Reč je o srpsko-hrvatskoj, o bosansko-hrvatskoj, hrvatsko-slovenačkoj granici. Zbog ulaska migranata granice postaju čvorišta katastrofalnog humanitarnog problema, a mi o toj ogromnoj krizi ne znamo jer se mediji trude da je ignorišu”, izjavio je Buljan.

S obzirom da je Novakov roman, u adaptaciji Ivora Martinića, prvi put postavljen na scenu, Buljan je rekao da su pokušali da sačuvaju sve narativne linije, makar po cenu trajanja predstave.

Predstava traje tri i po sata, sa pauzom, a učestvuje gotovo ceo ansambl HNK. Uskoro će imati 50. izvođenje za samo godinu i po dana od premijere, i to u teatru koji, kao i NP, deli pozornicu sa operom i baletom.

“To pokazuje koliko publiku zanimaju savremene teme. Naslov predstave je znakovit na više nivoa. To je poznata pesma Ljube Aličića, jedan narodnjački, kafanski hit koji izaziva snažne emocije”, rekao je Buljan, dodajući da je izazov za umetnički teatar kako da postavi ove i slične teme u doba rijalitija u kojima vidimo toliko brutalne stvari.

Kako je primetio, nekada su film i teatar, dela Bergmana ili Krleže, služili da se duboko razume nesavršenost ljudskog bića, a današnja kultura prikazana kroz rijalitije trudi se da nas udalji od razumevanja i da provocira brutalnost, da promoviše polni čin u javnosti, bahatost svake vrste.

“Naša predstava pokušava da ne beži od sentimentalnosti, da govori o temama koje su još uvek izazovne, ali na način koji će publiku navesti da pokuša da razume ne samo one koji su, uslovno rečeno, u pravu, nego i kriminalce, ubice, zločince, kao u antičkoj tragediji, upravo zato da mi sami ne bismo to postali”, rekao je Buljan.

Ivana Vujić je naglasila  da dolazak HNK predstavlja beskrajnu radost, isto kao i planirano, skorašnje gostovanje Narodnog pozorišta sa “Gospođom ministarkom” u Zagrebu 19. januara sledeće godine.

“HNK je naša bratska kuća u regionu. Ova dva pozorišta su nacionalni teatri i našu saradnju smatram krucijalnom”, rekla je Ivana Vujić i zahvalila ambasadoru Hrvatske u Beogradu Gordanu Bakoti na pokazanom velikom interesovanju za kulturnu saradnju dve bliske sredine.

Bakota je rekao da mu je čast što HNK dolazi sa “perfektnom predstavom” i što je ona izazvala tako veliko interesovanje beogradske publike.

Promocija hrvatskog pozorišta i uopšte kulturna saradnja Hrvatske i Srbije predstavljaju, kako je naglasio, “veliki potencijal za razvoj ukupnih odnosa naše dve zemlje”.

Uz podsećanje da je ulogu dobio na audiciji, Filip Vidović je rekao da ga ovo gostovanje veoma veseli.

”Uzbudljvo mi je, jer su moji koreni ovde. Moja mama je iz Beograda. Imam ovde puno kolega i prijatelja”, rekao je sin poznatih glumaca Ivice Vidovića i Gordane Gadžić.

Drama zagrebačkog HNK-a nastupila je poslednji put u beogradskom Narodnom pozorištu 18. septembra 1981. godine sa Držićevim „Dundom Marojem“, u režiji Ivice Kunčevića. 

U toj predstavi, ovenčanoj brojnim nagradama, igrali su Mustafa Nadarević (Pomet), Mira Furlan (Petrunjela), Zlatko Crnković (Dundo Maroje), Špiro Guberina (Sadi Žuđel), Danko Ljuština (Ugo Tudeško), Kruno Valentić (Bokčilo), Zvonimir Zoričić (Popiva), Miodrag Krivokapić (Tripče), Miro Šegrt (Dživo)... 

Interesantno je da je prvo gostovanje Drame Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba u Narodnom pozorištu u Beogradu, takođe, bilo sa „Dundom Marojem“. Čuvenu renesansnu komediju Marina Držića režirao je Mladen Škiljan, a predstava je odigrana 29. februara 1972. godine na Velikoj sceni.

U međuvremenu, gostovali su sa još pet predstava – 20. i 21. decembra 1976. („Zagrepčanka“), 12. i 13. februara 1977. („Petrijin venac“), 21. decembra 1977. („Inspektorove spletke“) i 8. i 9. decembra 1979. („Maturanti“ i „Kralj Ričard Treći“). 
M.B.