Vesti

Hrvatski filozof Srećko Horvat biće gost drugog Filozofskog teatra koji će se održati u nedelju 14. februara (20,00) na Sceni “Raša Plaović”, a razgovor sa njim vodiće dramaturškinja Maja Pelević.
Jedna od tema biće i njegova najnovija knjiga “Radikalnost ljubavi”, čiji je srpski prevod, u izdanju “Lagune”, objavljen 26. januara.
Na sajtu te izdavačke kuće navodi se da Horvatova “Radikalnost ljubavi” polazi od teze da revolucija i ljubav imaju nešto zajedničko: kao što nije dovoljno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovoljno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali „radikalnost ljubavi“, potrebno je nešto više. Biti veran ideji revolucije ili ljubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obrnuto: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolje ljude, možemo graditi drugačiji i bolji svet, i u revoluciji, i u ljubavi.
Osvrćući se na seksualnu emancipaciju u vreme Oktobarske revolucije i kasniju represiju, na Če Gevarinu dilemu između ljubavi i revolucionarne požrtvovanosti, te na period ’68 (od komuna do terorističkih organizacija) – Srećko Horvat nam pruža mogući odgovor na pitanje zašto su se najradikalniji revolucionari, poput Lenjina i Čea, plašili radikalnosti ljubavi.
Slovenački filozof, kulturni kritičar i teorijski psihoanalitičar Slavoj Žižek ocenio je da Horvat u ovoj knjizi, koja se čita sa lakoćom, neke stvari postavio na svoje mesto.
“Prvo, bez stida govori o ljubavi, a ne o seksu, koji je odavno izgubio svoju subverzivnu oštricu; drugo, ističe radikalnost ljubavi kao silu koja se opire samom utemeljenju liberalne permisivnosti. Knjiga koja će komuniste preobratiti u ljubavnike, a ljubavnike u komuniste!“, smatra Žižek.
Horvat (1983, Osijek), hrvatski filozof, pisac i prevodilac, osnivač je Filozofskog teatra i jedan od osnivača Subversive Festivala u Zagrebu, koji svake godine okuplja velika svetska imena savremene levice. Prvi put u žižu interesovanja javnosti došao je zahvaljujući uverljivo argumentovanoj knjizi “Protiv političke korektnosti”, koja je 2007. izašla u „Biblioteci XX vek“ Ivana Čolovića. Otad je napisao više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, te se svojim delovanjem profilisao u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.
Prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu održan je veoma uspešno 1. decembra prošle godine, takođe na Sceni “Raša Plaović”, a gost je bio jedan od najznačajnijih i svakako najzanimljivijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi.
Njegov domaćin bio je Horvat, sa kojim je pričao o odnosu realnog i virtuelnog sveta, o pronalaženju puta između tehnofilije i tehnofobije, kao i o ostalim aktuelnim temama današnjice - od izbegličke krize do terorizma u Parizu, budućnosti levice, nadi i melanholiji, odnosu depresije i feminizma….
Projekat Filozofski teatar, zamišljen kao serija razgovora, predavanja, debata sa publikom, sa izvesnim pozorišnim elementima kao što su javna čitanja filozofskih tekstova i druge vrste inscenacija filozofskih dela, namenjen je svakome ko želi da poseti pozorište sa ciljem da promišlja, a ne da se razonodi.
M.B.

Više o prvom Filozofskom teatru u Narodnom pozorištu možete pročitati OVDE