Vesti

Gostovanje Jana Fabra u Beogradu februara 2020. objedinjeno je otvaranjem izložbe Praznik malih prijatelja u Narodnom muzeju u Beogradu, izvođenjem monodrame Noćni pisac u Narodnom pozorištu i objavljivanjem Fabrove treće knjige Noćni dnevnik 1992-1993.

 

Izložba JAN FABR PRAZNIK MALIH PRIJATELjA

21. februar u 19.00 –  05. april 2020.

Narodni muzej u Beogradu, Velika galerija, drugi sprat, Trg republike 1a

 

Monodrama  NOĆNI PISAC

22. februar u 20.00

Narodno pozorište u Beogradu, Scena „Raša Plaović“, Francuska 3

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 21. FEBRUARA U NARODNOM MUZEJU

Nakon trijumfa spektakularne predstave „Olimp“ u programu 51. Bitefa 2017. godine jedan od najinovativnijih umetnika današnjice Jan Fabr vratio se u Beograd gde će večeras u Narodnom muzeju biti otvorena izložba njegovih radova „Praznik malih prijatelja“, a sutra uveče na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta Slobodan Beštić će igrati Fabrovu monodramu „Noćni pisac“, najavljeno j na današnjoj konferenciji u Narodnom muzeju.

Jan Fabr uživa međunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene.

Tražeći i uspostavljajući veze između različitih disciplina, otvara nove puteve i mogućnosti interpretacija u oblastima vizuelnih umetnosti, pozorišta i književnosti.

Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima kao što su Venecijanski bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Emitraž….

Fabr je dočekan alplauzom u atrijumu Narodnog muzeja gde je izrazio zahvalnost kako je rekao divnim ljudima koji ga okružuju u njegovoj izuzetno kreativnoj poseti Beogradu.

„Kustos izložbe Joana De Vos i izvanredni glumac Slobodan Beštić su zaporavo najzaslužniji za sadržeja u kojima će beogradska publika uživati. Joana je ponekad bila nesnosna i uporna dok smo radili ali je imala slobodu u odlučivanju ma koliko je to bilo teško za mene“ kazao je Fabr i dodao da mu je bilo veliko zadovoljstvo da sarađuje sa Slobodanom Beštićem.

Prema rečima slavnog umetnika Beštić je izuzetno posvećen glumac koji sa velikom strašću i otvorenošću za eksperimente pristupa sceni.

„Privilegija je raditi sa takvim umetnicima i verujem da smo napravili zanimljivu predstavu“ kazao je Fabr.

Beštić se zahvalio na komplimentima slavnog umetnika i istakao da je njegov zadatak bio da pet ili šest proba nauči predstavu.

„Nisam znao šta me čeka. Jan Fabr mi se posvetio na najlepši mogući način. Otvorio me kao čoveka i fascinirao svojom toplinom i humanošću. Naročito znanjem. Shvatio sam da ljudi danas mogu da komuniciraju jedni sa drugima i to iskustvo sa Fabrom mi je vratilo veru u pozorište i umetnost“ kazao je Beštić.

„Noćni pisac“ je vizionarska i razoružavajuća himna subverzivnom i intrigantnom umetniku Janu Fabru.

Njegovi lični dnevnici predstavljaju intimnu i provokativnu autobiografiju.

Slobodan Beštić na sceni oživljava i donosi jedinstveni svet Fabrovih tekstova, stvaralačkog aspekta koji ostaju u senci dela velikog umetnika.

Poput Fabrovih crteža, i njegovi tekstovi oslikavaju njegova intimna iskustva, želje, ideje i opsesije.

Često ih piše noću, kada je sve tiho i samoća se spusti na čoveka, a piše ih svojim veoma originalnim jezikom.

Oni otvaraju vrata svetu punom fantazije i iznenađujućih saznanja.

Fabr kaže da decenijama unazad svoje umetničke zamisli i imaginaciju stavlja na papir u različitim formama, bilo da je reč o crtežima ili tekstovima…

„Za mene je izuzetno važan jezik kojim umetnički izražavam svoju umetnost. Bilo da je reč o dnevniku koji pišem, ili instalacijama, pozorišnim predstavama…Važno je da te moje zamisli ožive u umetničkoj formi. Važna mi je snažna veza između slike i teksta“ kazao je Fabr.

Izložba „Praznik malih prijatelja“ čiji je kustos Joana De Vos, bavi se temama koje su fascinirale Fabra kao mladog vizuelnog umetnika.

Proučavajući svet insekata on je već tada počeo da stvara sopstveni mitski univerzum usresređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost…

„Slično entomologu Fabr zapravo beleži, analizira, komentariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža , instalacija, i skulptura fantastičnih insekata. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da predstavim taj Fabrov svemir u kojem metamorfoze insekata postaju simboli ljudskog ponašanja“ kazala je De Vos i dodala da je istraživanjem na različitim umetničkim nivoima uspeo da dosegne moć lepote.

Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu istakla je zadovoljstvo što svetski priznati umetnik izlaže u našem najznačajnijem muzejskom prostoru.

„Izložba nam predstavlja radove koji se čuvaju u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama koji su nastali krajem sedamdsesetih godina prošlog veka i predstavljaju začetke stvaranja izuzetnog Fabrovog umetničkog univerzuma“ rekla je Borić Brešković i dodala da je svet insekata nezaobilazni deo njegove umetničke estetike.

Ivana Vujić upravnica Narodnog pozorišta kazala je da je saradnja tri značajne institucije dovela Jana Fabra u Beograd.

„Projekat je uzbudljiv jer je reč o veličanstvenoj umetničkoj ličnosti koja spaja vizuelnog umetnika, performera, pozorišnog reditelja i pisca“ kazala je Vujić.

Kulturni centar Beograda objaviće knjigu „Noćni dnevnik 1992. – 1998.“ Jana Fabra u ediciji „Sam(a) svoj pokret“.

 

Jan Fabr uživa međunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene. Tražeći i uspostavljajući veze između različitih disciplina, otvara nove puteve i mogućnosti interpretacija u oblastima vizuelnih umetnosti, pozorišta i književnosti. Radovi Jana Fabra izlagani su na najznačajnijim međunarodnim izložbama i u muzejima, kao što su Venecijanski bijenale, Dokumenta u Kaselu, Bijenale u Sao Paulu, Luvr, Ermitaž.

Saradnja Jana Fabra sa Kulturnim centrom Beograda počela je 2011. godine, umetnikovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu radom I let myself drain (dwarf), instalacojom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića, Portret čoveka sa fesom, iz kolekcije Narodnog muzeja. Tom prilikom Fabr je činom poklanjanja svog rada I am a one-man movement  inicirao osnivanje kolekcije Oktobarski salon, posredno utičući i na odluke drugih umetnika da slede njegov primer.

Ovom prilikom uz organizaciono učešće Angelos studija i pozorišne trupe Trublejn iz Antverpena, dolazak Jana Fabra u Beograd povezao je Kulturni centar Beograda,  Narodni muzej u Beogradu i Narodno pozorište .

Izložba Praznik malih prijatelja u Narodnom muzeju, čiji je kustos Joana De Vos, bavi se temama koje su fascinirale Fabra kao mladog vizuelnog umetnika. Proučavajući svet insekata, počeo je da stvara sopstveni mitski univerzum usredsređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost, krajnosti koje važno mesto imaju i u Fabrovoj pozorišnoj umetnosti. Izložba Praznik malih prijatelja je ključna za razumevanje ne samo savremenog vizuelnog stvaralaštva Jana Fabra, već i njegovog pozorišnog i literarnog opusa.

Slično entomologu, Fabr zapravo beleži, analizira i kometariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža, instalacija i skulptura „fantastičnih insekata“. Svojim velikim Pozorištem Paukovih glava sa pravim paukovima, simulira pozorište života, ali ne beleži ono što vidi kod svojih „malih prijatelja“, već u sebi traži slike koje nastaju, ostavljajući istu mogućnost i posmatraču. Glavni medij ostaje mašta. Praznik malih prijatelja postaje „praznik čula“, a metamorfoza insekata postaje simbol ljudskog postojanja.

Monodrama Noćni pisac u režiji Jana Fabra, a u izvođenju Slobodana Beštića, biće izvedena 22. februara na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, a realizuje se na incijativu Kulturnog centra Beograda, u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu i pozorišnom trupom Trublejn iz Antverpena.

U ediciji Kulturnog centra Beograda „Sam(a) svoj pokret“ biće objavljena treća knjiga „Noćni dnevnik 1992-1998“ u prevodu Jelice Novaković Lopušine i ponovljena izdanja prethodno objavljenih knjiga „Noćni dnevnik 1978-1984“ i „Noćni dnevnik 1985-1991“.

Realizaciju projekta su podržali Grad Beograd-Sekretarijat za kulturu, Angelos studio, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.