Vesti

U operi Žorža Bizea "Karmen", koja je 27. maja izvedena na Velikoj sceni pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović, prvi put u naslovnoj ulozi u ovoj produkciji, nastupila je mecosopran Ljubica Vraneš.
Na taj način, posle dve produkcije u kojima je učestvovala u Rumuniji, u rok verziji na sceni Nacionalne opere u Temišvaru i klasičnoj varijanti u Rumunskoj operi u Temišvaru, Vraneš se u naslovnoj ulozi fatalne Cigančice, simbola senzualne, strastvene, nezavisne žene čija ljubav prema slobodi opstaje i pred licem smrti, pojavila i u ovoj predstavi u kojoj je do sada pevala rolu njene drugarice Mercedes.
Mikaelu, devojku sa sela, dočarala je sopran Aleksandra Stamenković Garsija, rolu narednika Don Hozea pevao je tenor Dejan Maksimović, a toreadora Eskamilja, bariton Nebojša Babić.
Uloge su ostvarili i Ivanka Raković Krstonošić (Fraskita), Darko Đorđević  (Remendado), Pavle Žarkov (Dankairo), Miroslav Markovski (Morales), Vuk Matić  (Zuniga) i Ivana Živadinović koja je debitovala u ulozi Mercedes.   
U predstavi je učestvovao Orkestar, Hor i baletski ansambl Narodnog pozorišta i Dečiji hor „Horislavci“.
Scenografiju je uradio Geroslav Zarić, a kostime Katarina Grčić Nikolić.
Opera u četiri čina "Karmen" po noveli Prospera Merimea u režiji Nebojše Bradića, imala je tri ravnopravne premijere - 24. i 25. marta i 7. aprila 2012. godine.
Ovo remek delo slavnog francuskog kompozitora Bizea predstavlja jedan od najsnažnijih umetničkih izraza trijumfa strasti nad sentimentalnom ljubavlju.
Očaran lepom i prevrtljivom Karmen, vojnik Don Hoze joj pomaže da pobegne iz zatvora u koji je dospela zbog napada na jednu radnicu u fabrici cigareta u kojoj i sama radi. Međutim, njenim čarima podleže i toreador Eskamiljo, koga ljubomorni Don Hoze napada i pokušava da ubije. Zbog ljubavi prema Karmen, Don Hoze dezertira, a potom napušta i svoju verenicu Mikaelu. Karmen ostavlja Don Hozea i kreće za Eskamiljom na koridu u Sevilju. Iako je Don Hoze preklinje da mu se vrati, Karmen ga surovo odbija. Tada Don Hoze u očajanju i besu ubija Karmen, dok u pozadini narod slavi još jednu Eskamiljovu pobedu.
Opera je komponovana na libreto koji su sastavili poznati majstori svoga zanata, Mejak i Alevi, koristeći pomenutu novelu, po porudžbini pariske Opere komik, u kojoj je i praizvedena 3. marta 1875. godine.
U odnosu na Merimeovu pripovetku, opera predstavlja moćnu poetsku nadgradnju kao plod smislenih strukturnih pomaka.
Bradić je izmestio radnju u vreme građanskog rata u Španiji, a posebna atmosfera dobila se angažovanjem dela ansambla Baleta, korišćenjem nekih tradicionalnih borbi koje se uvek vezuju za “Karmen”, kao i ubacivanjem elemenata flamenko muzike.
M.B.