Vesti

Tereza Furkadas, ikona evropske levice i najradikalnija časna sestra Evrope, bila je gošća u okviru programa Filozofskog teatra, održanog u ponedeljak 10. aprila na Sceni “Raša Plaović”.
Razgovor sa ovom pripadnicom redu katalonskih benediktanki, koja je magistrirala teologiju na Harvardu i doktorirala javno zdravstvo na Univerzitetu u Barseloni, vodila je dramaturg Maja Pelević.
Pred punom salom Tereza Furkadas je analizirala i verbalno demontirala sve konstrukcije kapitalizma koje isključuju ili ukidaju ljudske slobode.
"Protekcionizam je uvek u kapitalizmu štitio interesa nekolicine poslodavaca čiji je profit nazivan nacionalnim interesom. Bez obzira koliko teški uslovi rada bili za zaposlene i ma koliko niske njihove zarade bile, država je štitila njihova radna mesta kroz pomoć poslodavcima pokrivanjem njihovih loših poslovnih procena i gubitaka. Nikada u istoriji država u kapitalizmu nije zaštitila radnike. Kada bi protestvovali zbog uslova rada bili bi ubijani na ulici" kazala je Tereza Furkadas.
Ona je istakla da se nešto slično dogodilo nedavno i u Grčkoj kada su banke na takozvanom slobodnom tržištu donosile loše poslovne procene.
"Usledili su politički pritisci da obični ljudi nadoknade te gubitke jer korporacije nikako ne mogu da imaju gubitke već samo obični ljudi" kazala je Tereza Furkadas.
Ova levo orjentisana aktivistkinja je podsetila publiku na epidemiju gripa koja je nedavno zabrinula svet.
"Svetska zdravstevna organizacija, dakle krovna medicinska organizacija u svetu, obezbedila je posao i profit za četiri farmaceutske kuće. Dakle, ako je opasnost od smrtnosti podignuta na najviši nivo onda je svaka laboratorija morala da proizvodi vakcine protiv gripa, a ne samo četiri farmaceutske kuće. To je bila katastrofa jer su objavili da neće biti vakcina za sve ljude. Pa kakva je to briga za ljude Svetske zdravstvene organizacije?...To je briga za profit. Ni grip nije bio tako zao, a ni vakcine nisu valjale pa se sve završilo profitom za farmaceutske kuće. Jedino Poljska nije kupila nijednu vakcinu i njenim građanima se ništa nije desilo", kazala je Tereza Furkadas.
Za nju nema sumnje da je kapitalizam loše društveno rešenje koje ukida slobodu ljudima.
"Bila sam prevodilac na nekom crkvenom kongresu kada su se okupljenima obratili neki ljudi iz jedne poznate banke. Oni su razložili situaciju u kojoj jedan radnik u nekoj zemlji zaradi 1000 dolara a bude plaćen 1 dolar. Za njih je to sasvim u redu ako uzmemo u obzir da su ti ljudi umirali od gladi dok neko nije došao i počeo da ih plaća jedan dolar za neki posao. Nisam mogla da verujem šta čujem, protestvovala sam pa me nisu više zvali da prevodim na takvim skupovima" kazala je ona.
O "pošasti" kapitalizma Furkadas je govorila između ostalog navodeći primer ograničene upotrebne vrednosti nekih industrijskih proizvoda.
"Printeri imaju ugrađene čipove koji onemogućavaju rad te mašine posle izvesnog vremena. Popravka košta više od kupovine novog modela i tako u krug. Niko, ali niko ne može da me ubedi da je čovek u 21. veku nesposoban da napravi bolju i dugotrajniju mašinu nego što je to činio pre 40. godina, ali korporacije ne bi tada mogle da basnoslovno uvećavaju svoje profite" kazala je Furkadas.
Koliko je interesovanje vladalo za njeno gostovanje, govori i podatak da su sve ulaznice, čija je cena iznosila 200 dinara, raspprodate za veoma kratko vreme.
Ipak, svi oni koji nisu uspeli da na vreme obezbede karte, mogli su u holu scene, putem video bima, da prate direktan prenos ovog događaja.
Sestra Tereza u svojim predavanjima oštro kritikuje kapitalizam i patrijarhalnost katoličke crkve, boreći se za prava žena u crkvenoj i javnoj sferi.
Objavila je nekoliko studija na temu teologije i feminizma, a među njima i knjigu Feministička teologija kroz istoriju. Zbog svog aktivizma, stava prema katoličkoj crkvi koju je priglasila „mizoginom i patrijarhalnom“ i javnog podržavanja prava žena na abortus, dobila je oštre kritike Vatikana.
Osim toga, jedna je od najoštrijih kritičarki farmaceutske industrije i autorka knjige Zločini velikih farmaceutskih kompanija.
Zagovornica je katalonske nezavisnosti i aktivistkinja španskog pokreta „Indignados“ (Ogorčeni).
Suprotstavljajući se najvećim autoritetima današnjice stekla je epitet kontroverzne časne sestre, a mnogi je smatraju jednom od najuticajnijih intelektualki evropske i svetske levice.
Živi povučeno sa svojim sestrama u samostanu i hodočasničkom redu Monserat.
Projekat Filozofski teatar, koji Narodno pozorište realizuje u saradnji sa Hrvatskim narodnim kazalištem iz Zagreba, zamišljen kao serija razgovora, predavanja, debata sa publikom, sa izvesnim pozorišnim elementima kao što su javna čitanja filozofskih tekstova i druge vrste inscenacija filozofskih dela, namenjen je svakome ko želi da poseti pozorište sa ciljem da promišlja, a ne da se razonodi.
Prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu održan je 1. decembra 2015. godine, takođe na Sceni “Raša Plaović”, a gost je bio jedan od najznačajnijih i svakako najzanimljivijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi.
U međuvremenu, održana su još tri Filozofska teatra, a gosti su bili Srećko Horvat, Renata Avila, Džulijan Asanž i Tarik Ali.
M.B.