Vesti

Premijerna obnova komične opere Đoakina Rosinija „Pepeljuga“, pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović, u režiji Jagoša Markovića, održana je 25. aprila na Velikoj sceni.

Kao i pre nepune dve decenije, kada je s velikim uspehom premijerno izvedeno (17. oktobra 1998.) u okviru 30. BEMUS-a, ovo remek-delo operske umetnosti u kojem nema zla, smrti, mržnje, ali postoji pravda, a ona je oprost, i ovoga puta oduševilo je sve gledaoce.

Na kraju predstave, višeminutnim burnim ovacijama i uzvicima „bravo“ ispratili su Jadranku Jovanović (Angelina), Marka Živkovića (Don Ramiro), Vladimira Andrića (Dandini), Nebojšu Babića (Don Manjifiko), Ivanku Raković Krstonošić (Klorinda), Tatjanu Mitić (Tizbe) i Svetu Kastratovića (Alidoro) koji su, u maštovitoj Markovićevoj režiji, maestralno dočarali svoje uloge.

U predstavi je učestvovao Orkestar i Hor Narodnog pozorišta u Beogradu.

Koncertmajstor je bila Vesna Jansens, a šef Hora Đorđe Stanković.

Scenografiju je uradio Miodrag Tabački, scenski pokret osmislio je Vladimir Logunov, dok je glamurozne kostime dizajnirao čuveni italijanski kreator i jedno od najvećih imena iz prvih generacija modnih gurua Renato Balestra.

U ovoj operi, u kojoj su Rosini i njegov libretista Jakopo Fereti koristili bajku iz zbirke francuskog pisca Šarla Peroa „Priče iz starih vremena“, objavljene 1697. godine, postoji nekoliko ključnih razlika u odnosu na tradicionalnu, prepoznatljivu verziju bajke “Pepeljuga“.

Naime, radnja je smeštena u drugu polovinu 18. veka, umesto zle maćehe tu je zli poočim, dobru vilu i magiju zamenio je prinčev vaspitač filozof Alidoro, dok je staklena cipelica zamenjena narukvicom.

No, uprkos svim promenama, sa svojom predivnom melodijom i bogatim humorom, Rosinijeva opera, koju je ovaj slavni italijanski kompozitor napisao za manje od tri nedelje, u toku januara 1817. godine, zadržala je svu magiju originalne priče.

„Pepeljuga“ je, prema oceni čuvenog pijaniste, muzikologa i operskog dramaturga Konstantina Vinavera, „komponovana u tradiciji komedije del arte – ima mnogo prerušavanja, ali i pravih bufo scena“, dok su „pevačke deonice pisane za prave virtuoze, sa akrobatskim pevačkim zahtevima“.

Posle premijere 1998. godine, takođe u Markovićevoj režiji, nekoliko sezona bila je najgledanija predstava Narodnog pozorišta, a na ukupno 57 izvođenja, videlo ju je blizu 30.000 gledalaca.
Poslednji put bila je na repertoaru 22. decembra 2005. godine.

Uoči početka premijerne obnove, održana je mini modna revija Balestrine najnovije kolekcije koju je ovaj proslavljeni modni kreator, dizajner i kostimograf kreirao sa željom da se „sve žene osećaju kao princeze“.

Na reviji, u organizaciji modne agencije „Fabrika“, prikazana je odeća uglavnom crne boje sa zlatnim i žutim detaljima koji, kako tvrdi ova ikona modne industrije, predstavljaju znak dobre sreće.
M.B.