Vesti

Obredom  osvećenja i sečenja slavskog kolača koji je obavio starešina beogradske Saborne crkve, protojerej­ stavrofor Petar Lukić uz sasluženje Hora  Narodnog  pozorišta  kojim  je  dirigovao Đorđe Stanković, te prijemom za brojne goste, članove Nacionalnog teatra, zvanice iz javnog i kulturnog života  i  prijatelje Kuće, Narodno pozorište  je  20. januara proslavilo krsnu slavu, Svetog Jovana.
Obraćajući se prisutnima, Lukić je rekao da već godinama ima veliku čast, zadovoljstvo i privilegiju da zaposlenima u Narodnom pozorištu čestita krsnu slavu, ali i da, kako je istakao, činodejstvuje na obredu sečenja slavskog kolača.
„Drago mi je da je zaštitnik ove velike i značajne Kuće, hrama kulture našeg naroda, neko ko je najveći rođen od žene i onaj ko je pripremio put Gospodu i koji je Gospoda krstio, sveti Jovan Krstitelj. On je, zapravo, čovek koji je smogao snage, da u svojoj propovedi, bude beskompromisan i da pozove: "Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko", podsetio je Lukić i naglasio da je ta poruka bila namenjena njegovim savremenicima i svima onima koji su trebali da prepoznaju Hrista kao spasitelja.
On je ukazao da na ovozemaljskom svetu, otkad postoji čovečanstvo, nema nijedne osobe koja nije zgrešila, koja ne greši i ne pada u greh.
„Čovekova ogrehovljena priroda je sklona tome, ali čovek u tom stanju nije ostavljen. Kaže naš narod: „Nije strašno pasti, ali strašno je ne ustati kada se padne“. Ako padnemo, a sigurno padamo svi, ne treba da se valjamo u blatu, nego treba sami da se potrudimo da ustanemo i da idemo dalje bivajući svesni zašto smo pali i u koji greh smo padali“, rekao je Lukić.
On je ocenio da „pokajanje u veri, nama Srbima, nije svojstveno i nije nam jača strana“.
„Često smo skloni da tvrdimo: „Nisam ja kriv ni za šta, svako drugi je kriv“. Bilo bi dobro da današnjim danom, svi vi i ja, probudimo u sebi taj centar, tu iskru koja nas čini bližom Bogu i da budemo blagorodni, skromni, da se kajemo, da praštamo... očekujući da i nama drugi oproste. Gospod je u molitvi, u Očenašu rekao: „Oprosti mi grehe moje, dugove moje, kao što i ja opraštam dužnicima svojim“. Nema tu mnogo filozofije, jer ako ja ne oprostim, neće ni Bog meni oprostiti. Sa tim porukama, ljubavlju, zahvalnošću za ovu Kuću i svim onim što činite za Sabornu crkvu, pozdravljam vas sve od srca i želim vama i vašim porodicama dobro zdravlje i da istrajete u jednoj predivnoj misiji koju Narodno pozorište ima. Bog vas blagoslovio. Živi i zdravi bili,  na mnogaja ljeta“, poručio je Lukić.
Umesto v.d. upravnika Dejana Savića, koji je na godišnjem odmoru, u ime Kuće prisutne je pozdravio predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta Aleksandar Gatalica koji je rekao da mu je veoma drago što im se prvi put obraća „u ovoj funkciji i u ovom svojstvu“.
„Ponosan sam što sam predsednik Upravnog odbora u ovoj Kući, Kući koja ima potencijala i Kući u kojoj ima budućnosti. Nijedna Kuća nema budućnost, ukoliko nema prošlost. Brod ove Kuće, pre skoro 149. godina, izgrađen od dobrih dasaka, plovi gotovo jedan i po vek, i svedok je burne istorije sve do današnjeg dana. Ova Kuća je i danas stožer i kulture i umetnosti, ali i pamćenja i identiteta ovog naroda. Svi mi, koji smo ovde, moramo da shvatimo da smo prolazni i ne treba da pitamo šta ova Kuća može da učini za nas, nego šta mi možemo da učinimo za nju – rekao je on i naglasio da članovi Upravnog odbora Narodnog pozorišta „upravo tako misle“.
„Ne mislimo da ćemo ovde sedeti vekovima. Znamo šta ovde traje vekovima. Vekovima traje Narodno pozorište“, dodao je Gatalica.
U ime domaćina slave - Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, obratila se zamenica direktora Paola Kordone koja je, između ostalog, naglasila da joj je veoma drago što taj institut već godinama ima odličnu saradnju sa Narodnim pozorištem.
„Kao dokaz ove saradnje, prošle godine smo bili prva strana institucija koja je primila nagradu Narodnog pozorišta i zbog toga smo izuzetno počastvovani. Narodno pozorište je centar opere u Srbiji i srećni smo što tu ima velikog prostora za Italiju i njene umetnike sa kojima se organizuju koncerti i majstorske radionice. Drago mi je i što podržavamo kulturnu i umetničku razmenu između Italije i Srbije, a to je, uostalom, i deo misije samog instituta za kulturu, ne samo kad je opera u pitanju, već i kad je reč o prozi, kao što je nedavno bio slučaj sa predstavom posvećenoj Dariju Fou, koji je preminuo prošle godine. I ove godine nastavićemo našu saradnju. Već u februaru, Teatar „Goldoni“ iz Livorna predstaviće u Beogradu projekat posvećen slavnom kompozitoru Maskanjiju koji je u ovom pozorištu bio gost u periodu između dva svetska rata. Veoma mi je drago što smo domaćini ove slave. To je znak velikog prijateljstva između naših institucija i zahvaljujući tome osećamo se kao deo velike porodice ovog pozorišta. Hvala vam i srećna vam slava – kazala je Paola Kordone.
Narodno pozorište u Beogradu je posle pauze duge 67 godina, obnovilo obeležavanje krsne slave 2001. godine kada je protojerej-stavrofor Petar Lukić osveštao to zdanje.
M.B.