Vesti

Nagrada časopisa „Scena“ za najbolju pozorišnu predstavu u 2023. godini pripala je drami „Očevi i oci“, po romanu Slobodana Selenića, u dramatizaciji Kate Đarmati, režiji Veljka Mićunovića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

U anketi koju su zajednički organizovali „Scena“, čiji je izdavač Sterijino pozorje iz Novog Sada, i Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, učestvovalo je deset teatarskih poslenika od kojih su šestoro svoj glas dali ovoj predstavi premijerno izvedenoj 4. aprila prošle godine na Velikoj sceni.

„Na ovaj način, „Očevi i oci“ nastavljaju svoj trijumfalni pohod potvrđen prethodnih meseci na više domaćih i regionalnih pozorišnih festivala osvajanjem ukupno dvadeset priznanja. Uz sve to, publika ovu predstavu koja je među najtraženijim dramskim naslovima sa našeg repertoara, gleda sa velikim zadovoljstvom“, kaže umetnička direktorka Drame Molina Udovički Fotez i dodaje da od Veljka Mićunovića, stalnog reditelja Narodnog pozorišpta, u budućnosti očekuje još mnogo dobrih predstava.

U celini su osvojene tri nagrade, dok se preostalih 17 odnosi na individualna umetnička ostvarenja koja su pripala reditelju Mićunoviću, glumcima Vanji Ejdus, Seni Đorović, Milošu Đorđeviću i Aleksandru Vučkoviću, dramaturškinji Kati Đarmati i kostimografkinji Mariji Marković Milojev.

„Divan je osećaj kad jedna predstava, čiji je rejting izuzetan jer nikad nije isijavala svojom pretencioznošću već istinskom potrebom za novim čitanjem i estetikom, dobije toliko nagrada. Mnogo se faktora našlo u kreativnoj sinergiji. Retke su prilike kada se tako jedinstveno udruže i kritika i publika. Mislim da se svi zajedno prepoznajemo u našoj večnoj raspolućenosti, našem nasleđu - generacijskom, ideološkom, identitetskom…”, izjavio je Mićunović i uputio reči zahvalnosti kompletnoj glumačkoj ekipi koja je, kako je istakao, sve vreme imala ogromno poverenje u rediteljski koncept.

Predstava „Očevi i oci“ urađena je na osnovu adaptacije istoimenog romana, jednog od najznačajnijih dela savremene srpske književnosti u kome se prepliću porodična i društvena drama jedne epohe.

Roman, protkan izuzetnim emocionalnim nabojem, sintetizuje nacionalno iskustvo i uspostavlja racionalan pogled prema korpusu tema koje se najčešće javljaju u promišljanju statusa srpske realne i mitske situacije. Iako ne prihvata romantizovanje prošlosti, Selenić takvu prošlost ne prezire, niti je osporava...

Umetnički tim predstave čine Kata Đarmati (dramaturg), Zorana Petrov (scenograf), Marija Marković Milojev (kostimograf), Nevena Glušica (kompozitor), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Ena Krotić (asistent kostimografa) i Jasna Saramandić (asistent sceografa).

U podeli su Miloš Đorđević (Milutin Medaković), Nikola Rakočević (Stevan Medaković), Aleksandar Vučković (Mihajlo Medaković), Vanja Ejdus (Elizabeta Medaković), Vanja Milačić (Rahela Blejk), Sena Đorović (Nanka), Iva Milanović (Jelena) i Nikola Ristanovski/ Aleksandar Đurica (Vidosav Prokić).