Vesti

Poštovane i drage kolege,

putem pojedinih medija upoznat sam sa protestom jednog dela ansambla, kao i honorarnih saradnika, povodom raznih tema koje su u predmetnom javnom istupanju navedene. S obzirom da je konkretan povod obraćanja medijima moja odluka o promeni na čelu Direkcije Drame, želim da pojasnim sledeće:

Upravnička ovlašćenja po Statutu Narodnog pozorišta podrazumevaju slobodu izbora saradnika, i tu nikakav zakonski prekršaj nije načinjen. O bahatosti ne može biti reči iz razloga što je sam Željko Hubač bar tri puta do sada pismeno nudio ostavku zbog sopstvenih propusta (poslednji put 21. aprila prošle godine), koju nisam prihvatao iz razloga što sam želeo da zaokruži vremenski i programski svoj period od 4 godine rada na tom mestu, na koje sam ga lično i postavio 29. avgusta 2014. godine. Mimo toga smo u više navrata kolegijalno i prijateljski razgovarali o njegovom povratku na mesto dramaturga u kući kao i o mogućim naslednicima.

Kada govorimo o drugačijoj umetničkoj vizuri predstava Drame, dogovor sa Željkom Hubačem je bio da se za njegovog mandata veliki klasici i domaća literatura čitaju na nov i savremen način, što i jeste bila odlika dramskog repertoara Narodnog pozorišta u tom periodu. Nakon više od 4 godine, smatram da je moja obaveza da imenujem novog čoveka koji će dati svoj pečat narednom razdoblju rada ovog umetničkog sektora, staviti akcenat na neke druge vrednosti iz nepreglednog polja sjajne literature, obratiti se i nekoj novoj publici - uostalom, i mandat Upravnika traje 4 godine. Dakle, jedino i isključivo umetnički razlozi stoje iza ovog poteza, kojim se Željko Hubač ni na koji način ne kažnjava, s obzirom da ostaje na svom osnovnom radnom mestu dramaturga u kući, na taj način bitno utičući na formiranje i izgled repertoara. Kada je o nagradama reč, za vreme prethodnog direktora Drame, koji je na tom mestu proveo nešto više od godinu dana, osvojeno je skoro 25 različitih priznanja - zaključak je jednostavan: ne osvajaju nagrade ni Upravnici ni Direktori, nagrade osvaja Narodno pozorište i njegovi ansambli i umetnici. A što se umetničkih sloboda tiče, dok sam na mestu Upravnika, ni jedan vid ovih tekovina nije i neće biti ugrožen.

Nadalje, potreba da se u većoj meri angažuju zaposleni, ne samo dramski nego i ostali, umetnici Narodnog pozorišta, nešto je na šta sam nebrojeno puta ukazivao Željku Hubaču, te tema na koju se UO Narodnog pozorišta vraćao na nekolikim svojim sednicama, a sve na osnovu pritužbi upravo iz ansambla Drame, zaključaka stručne javnosti o besmislenosti repertoarskog sistema pozorišta uz toliki broj honorarnih saradnika i evidentne previsoke troškove predstava u eksploataciji. Ovde navodim informaciju koju je Upravni odbor NP dobio na svojoj XVII sednici od Željka Hubača, održanoj još 13. 03. 2017. u kojoj doslovno stoji:

”U poslednjih 14 podela bilo je ukupno 117 uloga: 76 muških uloga, od kojih je 53 uloge odigrao 21 zaposleni glumac, a 23 uloge je odigralo 14 honorarnih umetnika. Tu je i 41 ženska uloga koje su raspodeljene na – 4 zaposlene glumice koje su odigrale 14 uloga, 4 koje su odigrale po 2 uloge, 7 zaposlenih glumica su odigrale po 1 ulogu a sedam honorarno angažovanih glumica je odigralo 10 uloga. Nadalje, u ansamblu Drame zaposleno je 63 glumca, a u navedenom periodu uloge su dobili 36 glumaca i to: 11 glumaca iz grupe Glumci II, 7 glumaca iz grupe Glumci I dok 7 Prvaka nisu odigrali ni jednu ulogu a angažovan je 21 honorarni glumac.”

Dolazimo u apsurdnu situaciju da više od pola ansambla dramskih umetnika godinama nije imalo niti jednu premijeru, da ima glumaca koji nemaju ni jednu predstavu, a da su neki od njih čak prvaci Drame. Da stvar bude još drastičnija, ima među njima umetnika za koje se druge pozorišne, producentske, filmske i TV kuće prosto otimaju, redovno nastupaju i snimaju, dakle, svugde, samo ne u svojoj matičnoj kući. Još je teža situacija među rediteljima, koji dobijaju jednu režiju na nekoliko sezona, te da bi se koliko - toliko premostila ova nemoguća situacija, redovno predlažemo naše "kućne" reditelje za operske produkcije i tako makar prepolovimo ovaj enormni jaz, na stranu to što ovi redovno režiraju po drugim pozorištima.  Potom, svaki gostujući reditelj dovodi svoju ekipu saradnika, eliminišući naše scenografe i kostimografe, koje opet upošljavamo na radu u Operi i Baletu, ili i oni rade van kuće...sa dramaturzima je još gora situacija. Stoga iz budžeta dramskih predstava, koji najčešće uveliko premašuje operski i baletski, uprkos bar 100-150 kostima koji se za ove potonje šiju, ponekad skoro tri četvrtine odlazi na honorare a upadljivo manji deo na opremu predstava, jedva dovoljno i preskromno. Za honorare spoljnim saradnicima na snazi je pravilnik iz vremena mog prvog mandata, ali su nadoknade gostujućim dramskim umetnicima, zbog nedostatka sistema alternacija, sve češće predmet uslovljavanja i slobodne pogodbe. Na kraju, skrećem pažnju da nas čekaju platni razredi te nova sistematizacija na osnovu kataloga radnih mesta, koja mora biti opravdana objektivnim očekivanjima da će svaki zaposleni glumac u Sektoru drame biti angažovan u repertoaru. Ovo se, naravno, odnosi i na sve zaposlene u našoj kući, čija radna mesta smo do sada uspešno sačuvali, i tako će biti i na dalje.

Najzad, bez ikakve namere da se Narodno pozorište zatvori u svoje međe i resurse, ali isto tako ni da postoje spoljni saradnici koji su pretplaćeni na angažmane u našoj kući, sa zadovoljstvom otvaramo svoja vrata i svoje produkcije honorarnim saradnicima, u onoj meri u kojoj to ima puno opravdanje potrebom za novim umetničkim izrazom, profilom stvaralaca kojih nema trenutno u angažmanu, aktuelnošću i, zašto ne, popularnošću kod publike,  svesni  da vrata obeju scena treba da budu otvorena mladim i još nedovoljno afirmisanim a talentovanim stvaraocima iz naše sredine.

Sva ostala pitanja se ne rešavaju pred medijima, nego razgovorom, dogovorom i aktivnostima u okviru kuće, za šta su svima, kao što dobo znate, moja vrata uvek širom otvorena.

Srdačno i uz kolegijalni pozdrav,

Dejan Savić, Upravnik