Vesti

Nova koreografska verzija baleta Petra Iljiča Čajkovskog „Labudovo jezero“, prema Marijusu Petipa i Levu Ivanovu, u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova, biće premijerno izvedena 2. juna na Velikoj sceni.

U predstavi će učestvovati celokupni ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.

Autor kostima i scenografije je proslavljeni italijanski modni kreator, dizajner i kostimograf Renato Balestra.

„Labudovo jezero“, pravi biser klasičnog reprtoara, koji je, ujedno, i najigraniji balet u istoriji zahvaljujući svojoj ezoteričnosti, magičnosti i snažnoj ekspresivnosti, čine zakletva kao iskušenje ljubavi i prevare, sazrevanje kroz odluke, ljudsko dvojstvo, lukavost, žrtvovanje, sjedinjavanje u fiktivnoj smrti i apoteoza idealnoj ljubavi.
M.B.

                                         Izveštaj sa konferencije za novinare, održane 31. maja

Nova koreografska verzija baleta Petra Iljiča Čajkovskog „Labudovo jezero“, prema Marijusu Petipa i Lavu Ivanovu, a u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova, biće premijerno izvedena 2. juna na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, najavljeno je danas na konferenciji za medije u nacionalnom teatru.

V.d. upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić podsetila je da je kultni balet na ovoj sceni prvi put izveden 1925. godine, kada je ispod naslova pisalo: "fantastični balet u 4 čina".

"Za mene je to najbolji opis ove predstave. Postavljanje "Labudovog jezera" u najvažnijoj kući kulture je višestruko značajno. Osim što je to osnova i vrhunac baleta, to je i škola lepote, discipline, ponašanja. Renomeu Narodnog i dolikuje da radi velike i zahtevne projekte poput ovog", poručila je Ivana Vujić. 

U kostimima i scenografiji proslavljenog italijanskog modnog kreatora, dizajnera i kostimografa Renata Balestre, nastupiće celokupni ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.

U glavnim ulogama su Tatjana Tatić, koja igra belog i crnog labuda – Odetu i Odiliju, Igor Pastor kao Princ Zigfrid i Jovica Begojev kao Grof Rotbart.

Suštinu ovog antologijskog dela, za koje Čajkovski nije ni pretpostavljao da će postati ezoteričan, magičan, snažno ekspresivan i najigraniji balet u istoriji, čine zakletva kao iskušenje ljubavi i prevare, sazrevanje kroz odluke, ljudsko dvojstvo, lukavost, žrtvovanje, sjedinjavanje u fiktivnoj smrti i apoteoza idealnoj ljubavi.

Tatjana Tatić je podsetila da je u Narodnom pozorištu već šest godina i da ima nekoliko glavnih uloga iza sebe, i istakla da se, međutim, nijedna od njih ne može da meri sa igranjem u „Labudovom jezeru“.

„Muzika Čajkovskog je toliko dramatična i magična da je svaka naša proba zahtevala totalno umetničko predavanje, jer drugačije ovaj balet ne može da se pripremi. Svakog dana smo nešto novo izvlačili iz sebe“, kazala je Tatićeva i dodala da joj Kostjukov dao veliku priliku koju će, nada se, iskoristiti 2. juna na premijeri.

Igor Pastor je naglasio da je veliki tim ljudi radio na pripremanju baleta i da su svi iskazali veliku posvećenost tokom nastajanja „Labudovog jezera“.

„U Narodnom pozorištu sam deset godina i svakako je ovo kruna moje karijere. Naš ansambl je s velikim motivom ušao u sve ovo i sigurno smo dali sve od sebe da na premijeri sve izgleda baš kako treba. Ima nervoze, treme i želje, ali sam siguran da ćemo s publikom u nedelju podeliti veliku čaroliju“, kazao je Pastor.

Konstantin Kostjukov istakao je da je „Labudovo jezero“ baletski dijamant.

„To je jedina baletska predstava koju će publika uvek iznova gledati jer ta genijalna muzika i pokret na sceni prosto omamljuju ljude. ‘Labudovo jezero’ je za balet verovatno isto što su za dramu Nušić ili Šekspir. Koreografija naše verzije ‘Labudovog jezera’ zahtevna je, jer balet kao i sve oblasti traži više od protagonista. Pred igračima su bili veliki izazovi i zahtevi, ali se nadam da će publika doživeti baletski praznik i nešto uzvišeno 2. juna na premijeri“, kazao je Kostjukov.

 

RENATO BALESTRA je jedan od naj­ve­ćih kre­a­to­ra viso­ke mode u isto­ri­ji. Kažu da je moda iza­bra­la Rena­ta Bale­stru, a ne Bale­stra modu. Njego­va kari­je­ra je ima­la vrto­gla­v uspon, od prvih koraka do momen­ta kada je otvo­rio ate­lje sa sop­stve­nim bren­dom u Rimu, cen­tru viso­ke mode, posti­gav­ši vrlo brzo inter­na­ci­o­nal­ni uspeh. Pri­ka­zi­vao je svo­je kolek­ci­je svuda u sve­tu sa neza­pam­će­nim uspe­hom. Dobit­nik je sko­ro svih naj­va­žni­jih mod­nih pri­znanja. Obla­čio je naj­e­le­gant­ni­je žene planete. Njego­ve lič­ne kli­jent­ki­nje su bile iran­ska cari­ca Farah Diba, kra­lji­ca Taj­lan­da, prin­ce­za Jordana, kao i mno­ge prve dame, kra­lji­ce, prin­ce­ze... Obla­čio je i naj­po­zna­ti­je holi­vud­ske glu­mi­ce i dru­ge ita­li­jan­ske i svet­ske dive. Kako je muzi­ka, poseb­no ope­ra, njego­va veli­ka ljubav, radio je i kosti­me za ope­re i pozo­ri­šta, izme­đu osta­log i za ope­ru Rosi­ni­je­ve Pepe­lju­ge u Narod­nom pozo­ri­štu 1998. Njegovi kostimi doprineli su popularnosti i interesovanju publike za ovu operu. Radio je i uni­for­me, između ostalog i za italijanskog avio prvoznika Ali­ta­liju. Hra­brost i izu­ze­tan stil, tra­di­ci­ja i moder­no... su ono što ga i u ovim godi­na­ma pokre­će i čini jed­nim od naj­va­žni­jih mod­nih gurua na sve­tu, koji sve što dodir­ne, pre­tvo­ri u stil.