Vesti

Premijera mjuzikla „Bolivud“, po tekstu i u režiji Maje Pelević, biće održana 25. maja (20,30) na Sceni „Raša Plaović“.

Uloge tumače Miloš Đorđević, Pavle Jerinić, Danijela Ugrenović, Jelena Đokić, Suzana Lukić i Bojana Đurašković.

U predstavi će sudelovati i muzičari Nevena Penčić, Aleksandar Solunac i Danilo Tirnanić.

U autorskoj ekipi su Anja Đorđević (kompozitor), Igor Vasiljev (scenograf), Marina Medenica (kostimograf), Igor Koruga (koreograf) i Isidora Spasić (asistent scenografa).
M.B.

REČ AUTORKE:

Život stanovnika malog grada na granici prekida iznenadna vest: dolazak velikog bolivudskog producenta koji hoće da kupi malu fabriku, u njoj napravi veliki bolivudski studio i otvori nova radna mesta, što u malom gradu nije pojava česta. Ta iznenadna vest je uzbudila glumce iz pozorišta koji su odlučili da producentu naprave priredbu i time povećaju šanse za uloge u budućem bolivudskom spektaklu. Grad je opet ujedinila zajednička ideja i kolektivni entuzijazam, ali život ko život - pun je neočekivanih obrta. Kroz bajkovitu utopiju o dolasku Bolivuda u naše krajeve pokušali smo da ispričamo priču o svima nama i na šta smo sve spremni kada nam se nudi bolja budućnost. Dolazak Bolivuda tako postaje povod za priču o krahu industrije, ksenofobiji, divljoj privatizaciji, lažnim svetovima, a sve to kroz pesmu i igru pod sloganom “ ‘leba ako nemaju, dajte im kolače”. Tako Bolivud, kao industrija zabave i sreće, postaje mesto eskapizma i povod za udruživanje, solidarnost i slogu, vrednosti koje smo zaboravili u ovom postkomunističkom, tranzicionom, apsurdnom vremenu u kome živimo. Isto tako prinudjeni da zaboravimo svoju prošlost i da prihvatimo sve što nam se nudi dovodi nas u jednu infantilnu poziciju iz koje je jako teško izaći. Kako lepo kaže Boris Buden u knjizi Zona prelaska. O kraju postkomunizma : “U čudnovatom svetu postkomunizma, demokratija je istovremeno i cilj kojem se teži i izgubljeni objekat. Tako se “deci komunizma” pogled u bolju budućnost otvara još samo iz nekakve melanholične perspektive.(…) U postkumunizmu pitanje budućnosti slovi kao pitanje na koje je odgovor već dat. Ali ni pitanje prošlosti više nema smisla. Od “dece komunizma” ne očekuje se da imaju sazrelu svest o komunističkoj prošlosti. Upravo stoga su pretvorena u decu da se ne bi mogla sećati prošlosti.

BIOGRAFIJA:

Maja Pelević

Rođena 13.02.1981. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. i doktorirala na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012.
Članica projekta Nova drama.
Izvedene drame: ESCape, Ler, Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skočiđevojka, Hamlet Hamlet eurotrash (sa Filipom Vujoševićem), Fake Porno i Fakebook (grupa autora) Možda smo mi Miki Maus, Čudne ljubavi, Posledice i Potpuno skraćena istorija Srbije (sa Slobodanom Obradovićem) i Nevidljiva.
Drame su joj prevedene na engleski, francuski, nemački, ruski, norveški, poljski, slovački, češki, mađarski, bugarski, slovenački i ukrajinski jezik i objavljene su u brojnim savremenim domaćim i inostranim antologijama.
Radila je kao dramaturškinja na preko 20 predstava, dramatizovala nekoliko romana i napisala songove za četiri mjuzikla.
Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila projekat „Oni žive – u potrazi za nultim tekstom“.
2013. napisala, režirala i izvela u Bitef teatru dramu „Posledice“ i 2015. režirala je „Moje nagrade“ Tomasa Bernharda u Narodnom pozorištu u Beogradu.
2016. zajedno sa Olgom Dimitrijević uradila je predstavu „Sloboda je najskuplja kapitalistička reč“.
Dobitnica je nagrada: Borislav Mihajlović Mihiz za dramsko stvaralaštvo, Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu, konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst „Možda smo mi Miki Maus“ , Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst „Pomorandžina kora“ i Nagrada konkursa „UNIMA“ za najbolji originalni tekst Nevidljiva za lutkarsko pozorište.
Živi i radi u Beogradu i Bečićima.