Vesti

Nagrada "Raša Plaović", koju Narodno pozorište u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2015/2016, pripala je Nadi Šargin za ulogu Kraljice Elizabete u predstavi „Marija Stjuart", po tekstu Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića.
Jednoglasnu odluku doneo je žiri u kojem su bili dramaturg Molina Udovički Fotez, reditelj Slavenko Saletović, dramaturg Slavko Milanović i kritičar Boban Jevtić.
Sednici iz opravdanih razloga nije prisustvovao teatrolog Raško T. Jovanović.
U konkurenciji za ovo prestižno priznanje, osim prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Šarginove, bili su i Nebojša Glogovac, Ljubomir Bandović, Tihomir Stanić, Nada Blam, Branko Vidaković, Ivana Nikolić, Bojan Žirović, Ivan Bosiljčić...
Nagrada će biti uručena u utorak, 22. novembra, na svečanosti koja će se održati na Velikoj sceni povodom 148. rođendana Narodnog pozorišta u Beogradu.
Za pomenutu rolu, Nada Šargin je već osvojila tri priznanja - Nagrada za najbolju žensku ulogu na prvom festivalu "Pozorišno proleće" u Šapcu, Nagrada za najbolju glumicu na 24. Festivalu “Vršačka pozorišna jesen” i Nagrada Ardalion za najbolju žensku ulogu na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.
"Marija Stjuart" je premijerno izvedena 2. decembra prošle godine na Velikoj sceni.
U obrazloženju žirija, navodi se da je Nada Šargin već prvom ulogom u matičnoj kući, a to je bila Zorka u predstavi Mileva Ajnštajn, pokazala čudesan dar i istinsku predanost glumi.
- Svi naredni umetnički izazovi vodili su je dalje i više. Izdvojićemo: Uršulu u Ribarskim svađama, Ninu u Galebu, Agafju u Ženidbi,  Natašu u Na dnu, Šarlotu u Višnjiku, Rosauru u Život je san, Ivetu u predstavi Majka Hrabrost i njena deca, Zoru-Šišarku u Beloj kafi i svakako kraljicu svih dosadašnjih uloga – Elizabetu Tjudor.
Očit je nesvakidašnji stvaralački napor Nade Šargin u ovoj ulozi jer se bez njega ovako zahtevan i kompleksan lik ne bi ni mogao ostvariti. Lik kraljice  koja je od Engleske napravila veliku silu i pokazala nespornu sposobnost da vlada velikom zemljom, boreći se krvavo za vlast u blatu političkih intriga  muškog sveta, Nada Šargin gradi suvereno. Opojnom dramskom snagom nas daruje sa scene. Baveći se individualnom sudbinom ove žene predstavlja je i strahotno sujetnom  i ambicioznom;  i beskrajno anksioznom, a ``muški`` racionalnom; i snažnom, hladnom , gordom, beskurpulozno manipulativnom;  i krhkom, ranjivom, slabom , strasnom i sposobnom da voli. Kroz sva iskušenja borbe žene na vlasti u muškom svetu (kojoj je kruna na glavi isto što i glava sama), koja uporno odbija da bude ičija igračka  i jednako uporno nastoji da sopstvenu dušu ne izgubi, prođemo sa Nadinom Elizabetom Tjudor. Kruna ove kreacije je slomljena i skrhana Elizabeta u pobedi to jest, umeće kojim nam Šarginova dočarava pobedu ove kraljice kao i njen istovremeni paradoksalni poraz - navedeno je u obrazloženju žirija.
M.B.