Vesti

Jedan od najpriznatijih proučavalaca dela Vilijema Šekspira u svetu, autor knjige “Šekspir i družina” i počasni predsednik Fondacije Šekspirovog rodnog mesta, Stenli Vels, gostovao je u subotu 5. maja u Muzeju Narodnog pozorišta u okviru ciklusa „Susreti“.

Uoči početka jednoipočasovnog programa, u kojem su pored Velsa, učestvovali i prevodilac Aleksandar Dimitrijević, reditelj Nebojša Bradić i univerzitetska profesorka Zorica Bečanović Nikolić, upravnik Božidar Đurović uručio je uglednom gostu Srebrnjak Narodnog pozorišta “u znak sećanja na boravak u Nacionalnom teatru”.
- Mnogo vam hvala. Velika mi je čast što sam dobio ovu medalju. Pozorište je Šekspirov dom, a samim tim i moj. Sve to zajedno uklopilo se sjajno sa ovim što piše na medalji: “Ovo pozorište je vaš dom”. Radujem se što će ansambl Narodnog pozorišta sledeće nedelje gostovati u Glob teatru sa prvim delom “Henrija Šestog”. Nastojaću, svakako, da pogledam tu predstavu – rekao je pred mnogobrojnom publikom Vels koji je počasni upravnik Šekspirovog kraljevskog pozorišta.
On je ukazao da se prvi deo “Henrija Šestog” igra veoma retko i istakao da to delo predstavlja “najveći izazov za reditelje, pošto je veoma teško za postavljanje na scenu”.
- Veoma mi je drago što će Narodno pozorište učestvovati na ovom festivalu na kojem će biti izvedeno svih 37 Šeskpirovih komada, na različitim jezicima. Interesantno je da će se jedna predstava igrati na jeziku znakova. Dakle, u njoj nema nijedne jedine reči. To će biti neka vrsta “nemog Šekspira” – istakao je Vels koji je bio direktor Šekspirovog instituta, a danas je počasni profesor na studijama o Šekspiru Univerziteta u Birmingemu.
Govoreći o tom bardu engleske i svetske književnosti, Vels je rekao da je Šekspir bio duboko angažovan u pozorištu svog doba.
Prema njegovim rečima, slavni pisc je mnogo naučio od nekih svojih ranih savremenika kao što su bili Kristofer Marlo, Džon Lili i Tomas Kid.
Vels je ocenio da Šekspirovi komadi pokazuju duboko poznavanje uslova u kojima je tada radilo pozorište.
Govoreći o raznim teorijama zavere u kojima se sumnja da je sin rukavičara „sa vrlo malo latinskog i još manje grčkog“ mogao da postane tako uspešan pisac, Vels je istakao da su one pokrenute pre više od 150 godina u Americi.
- Mnoge od njih su zasnovane na nepoznavanju elizabetanskog sistema obrazovanja. Stratford je imao odličnu osnovnu školu gde je Šekspir mogao da nauči sve što mu je trebalo za pisanje svojih komada i pesama. Sumnje su takođe nastale i iz snobizma. Niko od ostalih pisaca iz Šekspirovog vremena nije bio aristokratskog porekla. Postoji dovoljno dokaza koji ukazuju da je Vilijam Šekspir iz Stratforda kod Avona bio veliki pesnik i dramski pisac – naglasio je Vels koji je, između ostalog, govorio i o svojoj knjizi „Šekspir i družina“ čiji je prevod na srpskom jeziku 2009. godine objavila Izdavačka kuća “Klio”.
Knjiga pokušava da na prigodan i, gde je to moguće, zabavan način odredi Šekspirov položaj u odnosu na glumce i druge pisce njegovog vremena. Ona prati i dalje razvija savremenu kritičku i naučnu misao koja Šekspira vidi ne kao usamljenog velikana, već kao punopravnog člana pozorišne zajednice, zaposlenog dramskog pisca sa profesionalnim obavezama prema ostalom pozorišnom osoblju bez čije pomoći njegova umetnost ne bi bila toliko uspešna. Autor ispituje kontekst u kome su nastala Šekspirova dela i uspeva da pronađe način da čitaocu ponudi nešto originalno. Njegov fokus u ovoj knjizi jasno je određen: to je pozorišni svet kome je Šekspir pripadao i za koji je stvarao, a osnovno pitanje – kako je stvaranje za konkretne pozorišne trupe i konkretne glumce uticalo na samu kompoziciju Šekspirovih komada.
Izvanredno poznavanje problema, sjajan stil koji poigrava između opuštenosti i naučnosti, pristup bez ostrašćenosti ili nametanja zaključaka, sve je to učinilo da Vels u ovoj knjizi ispuni osnovni zadatak koji je sebi postavio: „Ako Šekspira sagledamo kao jednog od članova sjajne družine, postaćemo svesniji onoga što ga čini jedinstvenim“.
M.B.