Vesti

Izložba „Sva lica srpskog diplomate Nušića”, u prisustvu ministara kulture i informisanja Republike Srbije Vladana Vukosavljevića. otvorena je u petak 19. februara u foajeu Druge galerije, povodom 80. godina od smrti našeg velikog komediografa.

Otvarajući izložbu, predstavnik Fondacije „Branislav Nušić“ i književnik Miodrag Ilić, podsetio je da Nušić „potiče iz jednog malog naroda sa juga Balkana, ali naroda koji je svojim stvaralačkim duhom, svojom energijom, kretivnošću i borbenoću osvojio mnoga područja znanja, umetnosti i poslovnosti“.

Ilić je rekao da mu je veoma drago što se slavni komediograf, baš na današnji dan, ponovo vratio svom Narodnom pozorištu kome je, kako je naglasio, dao mnogo snage, energije i stvaralačkih godina.

On je podsetio da je do Balkanskih ratova, na scenama Narodnog pozorišta, izveden 21 naslov iz Nušićevog pera, a između Prvog i Drugog svetskog rata, još 11.

Prema Ilićevim rečima, Nušić je bio veliki pozorišni praktičar, upravnik, umetnički rukovodilac i veliki prijatelj glumaca i umetnika.

On je istakao da je Nušićev duh i njegov genijalni kreativni potencijal, ugrađen ne samo u ovu zgradu, nego i u zgrade i kolektive u pozorištima u Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju.

Ilić je ocenio da u konstataciji našeg mentaliteta i nekih karakternih nacionalnih osobina koje imamo, Nušić ni u jednom trenutku nije bio „onaj gorki satiričar“.

„Jednom je, čak, i rekao da nije gorki satiričar, jer satiričar umače pero u pakost, u zlo, u krv. Dakle, on je voleo čoveka, razumeo sve te mane o kojima je pisao i shvatao ih da su one produkt jednog vremena, društvenih okolnosti i jednog morala koji je sve više uzimao maha i dostigao vrhunac, po svom zlu, pohlepnosti i egoizmu u „Pokojniku“, kojim on sluti dolazak nekih zlih vremena“, rekao je Ilić i ukazao da našem vremenu nedostaje jedan novi Nušić.

„Dakle, vapimo za jednog novog Nušića koji će umeti da se uhvati sa onim što je opako i zlo, u ovo naše moderno vreme, na jedan adekvatan način, primeren vremenu u kojem živimo. Čekamo i prizivamo takvog Nušića“, poručio je Ilić.

Podsećajući da je pre tačno osam decenija Beograd, Srbiju, našu kulturnu panoramu i pejzaž napustio Branislav Nušić, Vukosavljević je primetio da je slavni pisac tim svojim odlaskom ostavio „zjapeću prazninu, koju ni do dana današnjeg nismo uspeli da popunimo“.

On je ocenio da srpska kultura od tada traga za novim Branislavom Nušićem „kao kamenom mudrosti naše pozorišne i dramske umetnosti, politike, diplomatije i mnogo čega drugog“.

„Da li smo ga našli, da li se pojavio Nušić u svojoj inkarnaciji, saznaće vreme koje je neumitni sudija, u narednim decenijama... Nušić je, u emotivnom smislu za srpski narod, na neki način, ono što su Rable (Fransoa) i Molijer (Žan Batist Poklen), za Francusku. Ušao je u svaku kuću, svaki školski program, svaku školsku generaciju... Rečenice i likovi iz Nušićev drama su postale deo i našeg emotivnog i mentalnog vidokruga“, primetio je Vukosavljević.

Ministar je rekao da je Nušić, kroz smeh i ironiju, ponekad posmatrao naše običaje, naravi i karaktere.

„Namerno kažem kroz ironiju, kroz humor, ali ne i kroz sarkazam, jer za sarkazam kažu da je ironija koja je ostala bez duše, a Nušić je dušu i te kako imao. Uprkos tom svom pristupu, bio je duboko temeljan i ozbiljan čovek, duboko zabrinut i nagnut nad sudbinom srpskog naroda, naroda kome je pripadao i naroda, za čiju slobodu je život položio i njegov sin Strahinja Ban Nušić, što je tragedija od koje se nikada nije oporavio“, podsetio je Vukosavljević.

On je ocenio da je Nušić i danas, uprkos svemu, „ostao živ više nego ikad“.

„Mi, danas, možemo da posmatramo, svaki pojedinac samog sebe, i društvo kao celina, svoj odraz u ogledalu Nušićevih dela, da tu pronalazimo ono što jesmo, što smo bili i ono što ćemo verovatno biti. Ako u toj analizi budemo pokušali da otklonimo one mane na koje je Nušić blagonaklono ukazivao, onda ćemo, na taj način, odati i najveću počast ovom velikom čoveku“, naglasio je ministar Vukosavljević i podvukao da se Narodno pozorište u Beogradu, Fondacija „Branislav Nušić“ i ministarstvo kulture sa dubokim pijetetom sećaju tog „velikog čoveka srpske kulture, književnosti i države uopšte“.

Upravnik Dejan Savić kazao je da je Narodno pozorište ovu izložbu, koja će biti otvorena do 15. februara, organizovalo u saradnji sa  Fondacijom „Branislav Nušić“.

„Ovo je jedno novo lice Nušića koje je javnosti, možda, malo manje poznato, ali je veoma, veoma interesantno. Reč je o dokumentima iz porodičnih zbirki, iz državnih arhiva do kojih je veoma teško doći.... i zato pozivam sve da dođu i pogledaju ovu izložbu. Nušić je imao interesantnu biografiju, ali i veoma bogat život koji je vodio. Taj život, kao takav, je, možda, njega kao pisca, sa toliko sjajnih ideja, i stvorio. On je naš Šekspir. To je čovek koji vanvremenski prikazuje i nas i univerzalne odnose među ljudima“, rekao je Savić.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i Nebojša Nušić, potomak slavnog pisca i direktor „Fondacije „Branislav Nušić“

M.B.