Vesti

Izložba „25 godina od premijere – Kir Janja i Don Karlos“, autora Jelice Stevanović i Dragana Stevovića, otvorena je 14. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta.

Pozdravljajući prisutne, koji su se okupili u velikom broju, upravnik Dejan Savić je, između ostalog, ocenio da ova dva naslova predstavljaju „živu istoriju Narodnog pozorišta“.

Prema njegovom mišljenju, ovakvi i slični jubileji se ne dešavaju tako često, ne samo kod nas, nego i u svetu, a kada se i dogode, to obično bude samo „u velikim, ozbiljnim i kvalifikovanim teatrima“ kojima svakako pripada i Narodno pozorište.

On je poručio da će naš nacionalni teatar i ubuduće „voditi računa o jubilejima ove vrste“, ali i da će se truditi da ta dva naslova „koji predstavljaju blago ove Kuće, što duže i više budu na našem repertoaru“.

Podsećajući da je prošlo zaista mnogo vremena od njihovih premijernih izvođenja, primetio je da, uprkos tome, nijedna od ove dve predstave nije izgubila na „svojoj aktuelnosti i lepoti“.

Savić je naglasio da ga veoma raduje što je toliko ljubitelja umetnosti i pozorišta došlo na otvaranje izložbe i izrazio uverenje „da ćemo i do sledećeg velikog jubileja  ne samo ovih, nego i nekih drugih predstava, ponovo ovde biti zajedno".

Stevanovićeva je prisutne podsetila na, kako je kazala, neke divne i drage umetnike iz obe predstave koji više nisu sa nama, a koji su svojim kreacijama, ostavili veoma snažan pečat.

Među njima su glumci Mihajlo Mika Vitorović, Bogdan Mihajlović, Janoš Tot, Srboljub Milin, reditelj „Don Karlosa“ Mladen Sabljić, prvi dirigent predstve Dušan Miladinović, dvojica gostujućih dirigenata Jon Janku i Imre Toplak, solisti Zvonimir Krnetić, Slavoljub Kocić, Živan Saramandić, Jelena Čakarević, Jovan Milić, Suzana Šuvaković Savić i Toma Jovanović.

Stevanovićeva se posebno zahvalila kolegama iz Muzeja pozorišne umetnosti Srbije istakavši da su, kao i uvek, svesrdno pomogli u nalaženju građe, kao i zaposlenima u Istraživačko-dokumentacionom centru i Izdavačkoj delatnosti Narodnog pozorišta, te Jeleni Ratković koja je zaslužna za dizajn izložbe i kataloga.
 
Dodala je da su autori izloženih fotografija Srđan Mihić, Srđa Mirković, Miša Mustapić, Vicencio Žaknić i Vukica Mikača.

Reditelj „Kir Janje“ Egon Savin kazao je da ima veliku čast i zadovoljstvo što je prisutan na jednom ovakvo značajnom događaju i primetio da „nigde život tako brzo ne prolazi, kao u pozorištu“.

On je istakao da trajanje ovog komada pune dve i po decenije predstavlja „pravo čudo“, a njemu lično, čini pravo zadovoljstvo.

„Kada me studenti pitaju kako se prave značajne predstave, ja im obično kažem da su bitni kontekst, prostor i podela. Početkom devedesetih bio je pravi trenutak za „Kir Janju“. Počeo je krvavi rat u Jugoslaviji, strancima nije bilo dobro, u bilo kojoj sredini da su se našli. Tako je ksenofobija radila za tvrdičluk, a tvrdičluk za ksenofobiju, Kir Janjinu i njegovih bližnjih. Ponekad kontekst za jednu predstavu uradi više nego što mi u pozorištu možemo da uradimo. Ali, kad smo gospodin Zarić i ja rešili prostor, onda sam znao da imamo predstavu. Stvorili smo taj orman koji je njegova škrinja, njegova tvrđava, njegovo mesto gde sam provodi svoje sladostrasne trenutke brojeći novac“, prisetio se Savin i dotakao se, potom, podele koju je nazvao najvažnijom stvari.

„ Ovo nije sjajna podela. Ovo je idealna podela za „Kir Janju“. Ja mislim da ni Sterija nije mogao sanjati bolju. Da nije bilo energije Predraga Ejdusa, pitanje je da li bi ova predstava trajala 25 godina. I, evo prilike da se zahvalim njemu i naravno Naradnom pozorištu na ovakvom i ovolikom trajanju predstave“, rekao je Savin.

Ejdus, koji maestralno tumači lik Kir Janje, negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ljudski lik, ocenio je da je taj izuzetan Savinov koncept bio „ključ uspeha ove predstave“.

„Ovo je, koliko ja znam, bilo prvi put da je ovaj komad rađen kao tragikomedija i da se završava tragično. Taj koncept je ostao živ i on traje danas i dalje funkcioniše. Predstava je izdržala probu vremena, što je najvažnije. To je beskrajno bitno“, istakao je Ejdus.
 
Kroz smeh je konstatovao da je 1992. godine, kada je predstava urađena, došlo do smene upravnika i ukazao „da smo od tada, kao predstava, i ja, kao Kir Janja, smenili jedno osam ili devet upravnika, uključujući i mene, kao upravnika“.

Stevović, koji je autor dela izložbe o „Don Karlosu“, kazao je da je taj naslov u prethodne dve i po decenije imao mnogo manje izvođenja u odnosu na „Kir Janju“ i objasnio da je to „nekako uobičajnije za operske, nego za dramske predstave“.

Istakao je da je „Don Karlos“, u međuvremenu, imao i nekoliko obnova, a posebno je ukazao na onu od 4. februara 2012. godine u kojoj je ulogu Velikog inkvizitora trebalo da peva Živan Saramandić, ali se to, nažalost, nije desilo, jer je veliki umetnik preminuo nekoliko dana ranije.

„Ako je gospodin Predrag Ejdus zaštitno lice „Kir Janje“ i neko bez koga se ne može zamisliti taj komad, onda se to, kada je reč o „Don Karlosu“, može kazati za Živana Saramandića koji je i u staroj produkciji iz 1970. i u ovoj iz 1992. godine pevao uloge Filipa, a potom i Velikog inkvizitora“, rekao je Stevović.

Ivana Dragutinović Maričić, koja je obnovila režiju Mladena Sabljića, ocenila je da se u vreme, kada je taj ugledni reditelj pripremao „Don Karlosa“, radilo „mnogo studioznije nego danas“.

Ona se posebno osvrnula i na veoma funkcionalnu scenografiju Vladimira Marenića, kao i na kostime Ljiljane Dragović za koje je rekla da „svakom liku daju određenu energiju“ i da, jednog dana, kada predstava više ne bude na repertoaru, svkako zaslužuju da se nađu u Muzeju Narodnog pozorišta.

Podsetila je da je „Don Karlos“ jedina živa predstava njenog profesora Sabljića i poručila da će se truditi da se to „njegovo poslednje čedo“ još dugo izvodi na sceni Naronog pozorišta.

Primadona Jadranka Jovanović, koja peva ulogu Kneginje Eboli, istakla je da se ovim dvema predstavama mogu ponosti ne samo Narodno pozorište, nego i srpska kultura.

Naglasila je da je tokom svih ovih godina kroz sve uloge u „Don Karlosu“ prošlo više umetnika i ocenila da je svako od njih, održao izrazito visok nivo jedne tako zahtevne predstave koja je podjednako teška ne samo za dirigenta, nego i orkestar, hor i za svakog solistu ponaosob.

Ona je zahvalila autorima izložbe što su se na ovakav način setili da obeleže jubileje te dve divne i veoma značajne predstave.

Izložba će biti otvorena do marta 2018. godine.

Verdijeva opera u četiri čina „Don Karlos“, premijerno je izvedena na Velikoj sceni 9. oktobra 1992. godine i do sada je imala 32 izvođenja.

Komedija “Kir Janja” premijerno je izvedena na Velikoj sceni 25. decembra 1992. godine.

Na 234 izvođenja, na matičnoj sceni i gostovanjima, predstavu je videlo oko 85.000 gledalaca.
M.B.