Vesti

Izložba „Zvonimir Krnetić - nezaboravni tenor", autora Dragana Stevovića, otvorena je 19. februara u Muzeju Narodnog pozorišta. 

U okviru postavke retrospektivnog karaktera, koju će svi zainteresovani posetioci moći da pogledaju do početka aprila, izloženi su Krnetićevi lični predmeti, plakati iz predstava u kojima je pevao, kritike, kao i fotografije koje obuhvataju period od detinjstva, preko prvih predstava u Narodnom pozorištu i nastupa u inostranstvu, pa do kraja karijere. 

Na otvaranju izložbe, osim autora Stevovića, govorile su i primadone Milka Stojanović, Breda Kalef, Radmila Bakočević i Radmila Smiljanić.

„Juče je bilo tačno četiri godine kako nas je Zvonko napustio, a ove godine se navršava devet decenija od njegovog rođenja. Zato je Muzej Narodnog pozorišta odlučio da prvu izložbu u ovoj godini posveti upravo gospodinu Zvonimiru Krnetiću, kao jednom od najznačajnijih tenora posleratne Opere Narodnog pozorišta a, takođe, i dugogodišnjem uspešnom profesoru Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i šefu katedre za solo pevanje“, kazao je Stevović.

On je podsetio da je Krnetićeva karijera trajala u kontinuitetu od 1958 do 1993. godine i da je za te tri i po decenije „otpevao, verovatno, ceo tenorski repertoar u svom matičnom pozorištu, a uz to, održao je mnogo koncerata duhovne muzike, domaćih kompozitora, rekvijema i svega ostalog što je nezaobilazni repertoar značajnih i velikih umetnika“.

Stevović se posebno zahvalio gospodinu Vladimiru Krnetiću, Zvonimirovom sinu koji mu je, kako je rekao, velikodušno ustupio skoro celu zaostavštinu svog oca, a istakao je i da su mu u realizaciji ove izložbe značajno pomogli Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Istraživačko-dokumentacioni centar Narodnog pozorišta, Izdavačka delatnost Narodnog pozorišta, koleginice iz Muzeja Narodnog pozorišta i Jelena Ratković koja je uradila dizajn izložbe i kataloga.

Milka Stojanović je istakla da se Krnetić izdvajao od drugih kolega po tome što je imao „jednu fascinaciju svojim snom“.

„On je danonoćno pripadao muzici, neprekidno je slušao snimke, usavršavao svoje fraze... Težio je, kao retko ko, tom nekom vokalnom idealu, koji je danas potpuno zaboravljen. Vremenom je uspeo da pronikne u tajne vokalne umetnosti koje su ga dovele do samog vrha. Pevao je fantastično, kao Di Stefano. On je, zapravo, bio naš Di Stefano“, kazala je gospođa Stojanović.   

Njena koleginica Radmila Bakočević je ocenila da je Zvonimir Krnetić „bio izuzetan umetnik i izuzetan čovek“, Radmila Smiljanić je istakla da je reč o „umetniku jedinstvenog glasa kome se divim“, dok je Breda Kalef ukazala da je „u ovoj sredini trača, ogovaranja i zavidnosti, Zvonko bio jedinstven slučaj“.

„Od njega nikad niste mogli da čujete nijednu jedinu ružnu reč o svojim koleginicama i kolegama. Samo najlepše. Bio je jedan dobrica, koga smo svi neizmerno voleli. Iznad svega, bio je veliki pevač“, naglasila je gospođa Kalef.

U okviru ceremonije otvaranja izložbe, emitovan je insert iz ekranizacije opere Ruđera Leonkavala „Pajaci“, u kojoj je Zvonimir Krnetić maestralno izveo ariju „Vesti la đuba“.

Među mnogobrojnim posetiocima, bili su i Krnetićeva rođena sestra Branka, kao i nekadašnji prvaci Opere Narodnog pozorišta Nebojša Boca Maričić, Olga Đokić, Vjera Miranović Mikić, Svetlana Bojčević Cicović...

Krnetić je rođen u Beogradu 6. novembra 1930. godine.

Posle završene srednje muzičke škole „Mokranjac“, diplomirao je na odseku solo pevanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1960. godine u klasi prof. Jelke Stamatović.

Nakon toga dobija stipendiju Sekretarijata za kulturu i provodi godinu dana na konzervatorijumu „Benedetto Marcello“ u Veneciji u klasi prof. Paola Bononija.

Po povratku u Beograd, takođe na Muzikoj akademiji, završava postdiplomske studije u klasi prof. Zdenke Zikove. 

Još u toku studija, 1958. godine, primljen je za člana Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Dobio je mnoga značajna priznanja - Orden sa zlatnim vencem, Nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije 1980. za ulogu – Andrea Šenijea (jedna od najtežih rola tenorskog faha), Nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu za uspešno ostvarene uloge u operama Ernani i Toska... 

Snimio je gramofonsku ploča sa operskim arijama. 

Na matičnoj sceni ostvario je nezaboravne uloge u operama „Travijata“ (Alfred Žermon), „Seviljski berberin“ (Grof Almaviva), „Madam Baterflaj“ (F. B. Pinkerton), „Hofmanove priče“ (Hofman), „Boemi“ (Rodolfo), „Koštana“ (Stojan), „Faust“ (Faust) „Aida“ (Radames), „Verter“ (Verter), „Karmen“ (Don Hoze), „Toska" (Kavaradosi), „Aida" (Radames), „Kavalerija rustikana" (Turidu), „Rigoleto" (Vojvoda od Mantove)... kojima je stekao priznanja kritike, ali i veliku naklonost publike. 

Kao nezamenljivi tenor, gostovao je sa Operom Narodnog pozorišta širom Evrope u predstavama: Knez Igor, Evgenije Onjegin, Prodana nevesta, Faust, Ernani, Boris Godunov, Hovanščina... 

Samostalno je gostovao na svim značajnijim operskim scenama u Nici, Parizu, Atini, Solunu, Pragu, Gracu, Luksemburgu, Teheranu, Bratislavi, Bukureštu, Sofiji, Odesi, Kijevu, Vilnusu, Alma Ati, Moskvi, Torinu...

Posle  dvadesetogodišnjeg iskustva na operskoj sceni i koncertnom podijumu, Krnetić je, iako je tada bio relativno mlad, počeo da se bavi i pedagogijom gde je, takođe, ostvario veoma značajne rezultate. 

Preminuo je 18. februara 2016. u 86. godini u Beogradu.
M.B.