Vesti

Scensko čitanje teksta Lejle Kalamujić „Ljudožderka ili kako sam ubila svoju porodicu“, u režiji Ane Konstatinović, održano je 19. maja u „Radionici“, novom scenskom prostoru Narodnog pozorišta u Beogradu, u ulici Gundulićev venac 50. 

Dramski umetnici Zorana Bećić Đorđević, Lidija Pletl, Ljiljana Blagojević, Marija Vicković, Vladan Gajović, Ljubivoje Tadić i Slobodan Beštić maestralnim kazivanjem teksta sa video bima predstavili su publici ovu veoma intrigantnu dramu, koju je mlada i talentovana Lejle Kalamujić napisala 2017. godine prilikom svog boravka u švajcarskom gradu Zug. 

Krajem godine tekst je ušao u uži izbor Međunarodnog konkursa za savremeni angažovani dramski tekst Fondacije „Heartefact“ iz Beograda. 

Nakon toga, drama je prevedena na nemački i francuski jezik, a njeni delovi prvo su javno čitani u Dojčes teatru u Berlinu, u okviru programa „Ostwärts“. 

Ljudožderka je dramski tekst koji pokušava progovoriti o raspadu Jugoslavije i njegovim posledicama na primeru jedne porodice. Jedina neobičnost te porodice u sretnim osamdesetim je smrt mlade žene, iza koje je ostala kćerka, koja je i glavna protagonistkinja drame. 

Upražnjeno mesto majke njeni najbliži rođaci (majčini i očevi roditelji) pokušavaju upotpuniti pričom o veličini i snazi zemlje u kojoj žive, i u koju je njena majka potpuno verovala. Tako, nesrećne devedesete za nju donose, na neki način, drugu smrt majke. Te godine donose i saznanje da je njena porodica (njen ceo svet) zapravo neobična i po tome što je čine različiti etnički identiteti.

Rat će podeliti porodicu, samim tim i njenu pripadnost, koja se otada pa nadalje stalno kreće po ivicama omeđenih granica. 
Smenjuju se izbeglištvo u Šid, povratak u ratno Sarajevo, potom česti odlasci u Bijeljinu, pokušaj pronalaska novog identiteta, lečenje na psihijatrijskoj klinici… 

Kroz svoju glavnu junakinju, Lejlu, autorka postavlja pitanje – ko sam nakon svih tih raspada, gubitaka i lomova, da li sam išta drugo osim gomile različitih identiteta i bremena krivice koju nosim za sve ono na šta nisam mogla da utičem?

„Što je jednom puklo, više se nikako ne da sastaviti. Sve je to izraženo u motivu „ljudožderstva“ koje izjeda nju samu, i ljude oko nje. Na kraju, Ljudožderka je i krivica u svima nama, koja nas proždire, ali i spaja u saznanju da smo mogli i morali bolje,“ smatra autorka komada.

Tekst „Ljudožderka“ Lejle Kalamujić drugo je u nizu javnih čitanja savremenih autora iz regiona na sceni Radionica Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Novi scenski prostor „Radionica“, otvoren je 23. aprila javnim čitanjem komada Tanje Šljivar "Kao i sve slobodne devojke", u režiji Ivane Vujić.  
M.B.