Vesti

Komedija "Izbiračica", po tekstu Koste Trifkovića i u režiji Nikole Zavišića, biće premijerno izvedena u utorak 14. maja (19,30) na Velikoj sceni.

Govoreći o rediteljskoj koncepciji, Zavišić je na prvoj čitaćoj probi najavio da će ona biti usmerena ka tome da su svi likovi "odavno umrli, dakle još kada je komad napisan, i da se, u međuvremenu, od tada, zapravo, ništa nije promenilo".
- Napravićemo jednu veselu zombi ekipu koja 150 godina bira, čeka i ništa ne čini kako bi se situacija promenila. Mislim da je to nečinjenje upravo ono što nas danas, čini mi se, sve ovde boli. Jer, šta god lično da smo i pokušali da uradimo, to nikad nije bilo dovoljno da bi se situacija promenila na bolje. Ovo bi trebalo da bude jedna "vesela sahrana", ako to mogu tako da nazovem, sa puno vrcave igre, koja postoji u tekstu, ali i sa još nekim stvarima koje Trifković nije napisao, a koje bih voleo da stvorimo kao scenske, žive slike, koje bi bile realizovane uz veliku pomoć svetla, pokreta i lične glumačke inspiracije - rekao je Zavišić kome je ovo treća režija u Narodnom pozorištu.
Prema njegovom mišljenju, naslovna junakinja, odnosno Malčika, trebalo bi da bude samo jedan segment tog raspadajućeg sveta koji ništa ne čini i kojem je "samo bitno da nešto čuje i da zaviri, kao u rijaliti šou programima".
- Ovo je jedan koreografski vodvilj, jako precizno napisan, dobro "sašiven", i kao takav on će i ostati, a mi ćemo u njega, tokom proba, da implantiramo sve te stvari koje planiramo da uradimo - dodao je Zavišić, reditelj predstava "Igrajući žrtvu" i "Važno je zvati se Ernest" koje su na repertoaru Scene "Raša Plaović".
Glavnu ulogu tumačiće Anastasia Mandić, a u podeli su i Dragan Nikolić - Gidža (Sokolović), Aleksandra Nikolić (Jeca), Sena Đorović (Saveta), Zoran Ćosić (Timić), Ivana Šćepanović (Kata), Tamara Stošić k.g. (Milica), Ivan Bosiljčić (Branko), Darko Tomović (Štancika), Milorad Mandić k.g. (Tošica) i Nemanja Konstantinović (Jovan).
Dramaturg predstave je Molina Udovički Fotez, scenografiju će kreirati Miraš Vuksanović, kostime Suna Kažić, a muziku će komponovati Sonja Lončar i Andrija Pavlović.
U saradničkoj ekipi su i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Damir Todorović (scenski pokret), Nemanja Konstantinović (organizator), Jovana Đuričić (organizator na praksi), Saša Tanasković (inspicijent) i Gordana Perovski (sufler).
Predstava se radi u koprodukciji sa Pozorištem "Bora Stanković" iz Vranja.
"Izbiračica" je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu poslednji put premijerno izvedena 11. maja 1993. godine, povodom 150-te godišnjice Trifkovićevog rođenja.
Predstavu je režirao i adaptirao Radoslav Zlatan Dorić koji je uloge poverio Marku Nikoliću (Sokolović), Ognjanki Ognjanović (Jeca), Vesni Trivalić (Malčika), Dušanki Stojanović (Saveta), Mihajlu Viktoroviću (Timić), Nadi Blam (Kata), Isidori Minić (Milica), Gojku Baletiću (Branko), Zoranu Ćosiću (Štancika), Milenku Pavlovu (Tošica) i Branku Jeriniću (Jovan).
Scenografiju je uradio Aleksandar Zlatović, kostime Vesna Radović, muziku Miroljub Aranđelović Rasinski, dok je za koreografiju i scenski pokret bila zadužena Jelena Šantić.
M.B.

Posetite stranicu predstave "Izbiračica" na FACEBOOK-u

Intervju sa Anastasiom Anjom Mandić objavljen u 70. broju "POZORIŠNIH NOVINA" 27. aprila 2013. godine.

INTERVJU: ANASTASIA MANDIĆ, MALČIKA U TRIFKOVIĆEVOJ „IZBIRAČICI"

Zaglavljeni smo u vremenu

U matičnom Narodnom pozorištu, glumica Anastasia Mandić trenutno igra u pet predstava. Ulogama Majke („Igrajući žrtvu”), Vjere („Velika drama”), Gospođe Elvsted („Heda Gabler”), Gvendolin Ferfaks („Važno je zvati se Ernest“) i Radice („Ogvožđena"), uskoro će pridružiti još jednu. Reč je o Malčiki, glavnoj junakinji komedije Koste Trifkovića „Izbiračica" koja će, u režiji Nikole Zavišića, premijerno biti izvedena 14. maja na Velikoj sceni.
Osim naše sagovornice, u podeli su i Dragan Nikolić - Gidža (Sokolović), Aleksandra Nikolić (Jeca), Sena Đorović (Saveta), Zoran Ćosić (Timić), Ivana Šćepanović (Kata), Tamara Stošić (Milica), Ivan Bosiljčić (Branko), Darko Tomović (Štancika), Milorad Mandić (Tošica) i Nemanja Konstantinović (Jovan).
Ovo je Zavišićeva treća režija u Narodnom pozorištu i vaša treća saradnja sa njim?
Nas dvoje se odlično razumemo i isto mislimo, tako da je ta naša saradnja samo logična posledica svega toga. Jednostavno, ja njegov način razmišljanja veoma dobro shvatam i umem da ga ispratim. Inače, Nikola i ja se privatno ne poznajemo dugo. On je mene prvi put gledao pre nekoliko godina, posle mog povratka sa trudničkog bolovanja, u komadu Maje Pelević „Možda smo svi mi Miki Maus". Posle predstave mi je prišao i rekao da bi jako voleo da radi sa mnom. Pomislila sam: „Bože, evo ga još jedan od onih što samo obećavaju, a svoja obećanja nikad ne ostvare".
Nikola je, ipak, bio čovek od reči?
Da, jeste i hvala mu na tome, jer je veoma brzo posle toga usledila naša prva saradnja u predstavi „Igrajući žrtvu". To je, stvarno, bilo razumevanje na prvi pogled. Nas dvoje radimo bez nekih velikih eksplikacija, nekih velikih mudrosti... Potom je usledio i rad na predstavi „Važno je zvati se Ernest". Čini mi se da ćemo baš zbog te neke suštinske povezanosti oko posla i zanata, sigurno uraditi još mnogo zajedničkih predstava.
Ovoga puta radite „Izbiračicu" u kojoj vam je poverio glavnu ulogu?
Da, kada sam saznala za to, bila sam, možda, malo i iznenađena. Pitala sam se otkud sad to da se radi, jer sam se još uvek veoma dobro sećala one stare predstave u kojoj je igrala i moja mama (Ognjenka Ognjanović, op.a.). Međutim, shvatila sam da je, u međuvremenu, već prošlo punih 19. godina. Pročitala sam komad i shvatila da je moj utisak o njemu, sada u ovom životnom dobu, potpuno drugačiji.
Drugačiji je, u svakom slučaju, i rediteljski koncept?
Naravno. Onu staru „Izbiračicu" pamtim kao komad koji je imao jednu klasičnu postavku. Nikolina koncepcija je drugačija. Zasniva se na tome da Malčika više nije mlada i razmažena devojka koja samo izbira, već je reč o nekome ko bi trebalo da bude dovoljno zreo i odgovoran za postupke koje povlači. Međutim, to nije slučaj. To nam, dakle, govori da njoj u njenoj koži i nije baš udobno.
Da li je ovo uloga koja potpuno odgovara vašem glumačkom senzibilitetu?
Mislim da ona, pre svega, odgovara mojoj trenutnoj zrelosti. Nekako, moj senzibilitet je takav da je prilično prilagodljiv. Ne znam da li bi umela da razmišljam o Malčiki, tako kao što sad razmišljam, kada bih radila sa nekim drugim rediteljem. Zavišića ovde privlači to što je stalno neka intriga u pitanju, što ljudi vode računa o najpovršnijim mogućim stvarima, što jedni druge prisluškuju, jedni drugima smeštaju...
Aktuelno i danas, nesporno, uprkos tolikoj vremenskoj distanci od kada je komad napisan?
Apsolutno. Jer, ta neka malograđanština u kojoj volimo da gledamo tuđa posla, je nešto u čemu smo itekako uspešni i nenadmašni. Radeći ovaj komad shvatila sam da se skoro ništa nije promenilo.
Šta nam to, zapravo, govori?
Moj je utisak da smo ostali zaglavljeni u vremenu. U svakom slučaju, to je nešto čime ćemo se ovde sigurno baviti. Ali, naravno, nećemo odustati ni od komičnih elemenata koje nam Trifković nudi.
Osim pravog izbora, koji znači imati stav i realno oceniti svoje mogućnosti, Trifković nam pokazuje koliko je bitno ne propustiti pravi trenutak. Da li ste vi, tokom dosadašnje karijere, propustili neki trenutak za koji se kasnije ispostavilo da je bio baš onaj pravi?
Ne, mislim da nisam. Instinkt me nikad nije prevario. Nikad se nisam kajala zbog onoga što sam odbila da radim. Moja jedina greška, ako nešto uopšte može tako da se nazove, je ta što sam rođena u glumačkoj, pozorišnoj porodici i što sam mislila da mi neke stvari prosto pripadaju. Ne iz obesti, nego zato što je to moje okruženje. Nisam se borila da radim više, jer ne pripadam onim ljudima koji su spremni da, uvek i u svakom trenutku, preuzmu inicijativu.
Iako glumci ne vole da ih neko svrstava u određeni žanr, čini se da vama, nekako, najviše „leži" komedija?
To mi ne smeta, niti se opterećujem takvim stvarima. Vidim po reakcijama mojih kolega i nekih drugih ljudi, da je to nešto što ja, ustvari, osećam i što verovatno umem da radim. Tako da... komedija jeste moj fah.
Mikojan Bezbradica

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE (MUZEJ NARODNOG POZORIŠTA, 8. MAJ)

Komedija Koste Trifkovića "Izbiračica", u režiji Nikole Zavišića, biće premijerno izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu 14. maja na Velikoj sceni, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.
V.d. upravnika Dejan Savić istakao je da NP radi po planu i da oseća kao privilegiju što ova republička ustanova kulture može da ostvari svoj repertoar, dodavši da ga ne raduje situacija u gradskim pozorištima koja se muče da nabave sredstva.
Savić je izjavio da u NP mora da postoji za svakoga po nešto, od antike do savremenih komada, a da se posebna pažnja poklanja nacionalnoj literaturi, jer je značajna i edukativna uloga pozorišta, napominjuću da kod nas samo 14 posto ljudi posećuje dramske i svega tri posto operske predstave.
Komad iz 19. veka "Izbiračicu" opisao je kao lep i duhovit tekst i izrazio uverenje da će se moderno režirana predstava dugo igrati.
Uloge tumače Anastasia Mandić (Malčika), Dragan Nikolić Gidža (Sokolović), Aleksandra Nikolić (Jeca, njegova žena), Sena Đorović (Saveta, njihova nećaka), Zoran Ćosić (Timić), Ivana Šćepanović (Kata, njegova žena), Tamara Stošić (Milica, njihova kći), Ivan Bosiljčić (Branko, žurnalista), Darko Tomović (Štancika), Milorad Mandić (Tošica).
V.d. direktora Drame NP Spasoje Ž. Milovanović podsetio je na uspešnu verziju "Izbiračce" od pre 20 godina (sa Vesnom Trivalić kao Malčikom), ističući da nova postavka ima "zadivljujući koncept" i da je zato prebačena sa male na veliku scenu.
"Ovo je začudna i moderna groteska koja ne robuje navici u pristupu poznatom delu naše baštine", rekao je on.
Milovanović je dodao da je predstava koprodukcija sa pozorištem "Bora Stanković" iz Vranja, iz čijeg je ansambla glumica Stošić, objasnivši da je to deo nastojanja NP da pomogne uglednom teatru čija je zgrada stradala u požaru.
Reditelj, koji potpisuje i scenografiju sa Mirašem Vuksanovićem i dizajn svetla sa Miodragom Milivojevićem, podsetio je da je u NP radio komediju Oskara Vajlda "Važno je zvati se Ernest" koja je radikalno drugačija od klasičnih postavki i ocenio da se "Izbiračica" nadovezuje na taj proces.
Zavišić je najavio da će se predstava "na svež način osvrnuti i na tradiciju i na današnje goruće probleme, ali na duhovit način", u stilu koji je opisao kao "melanholični vodvilj o našim naravima i našem silnom izbiranju koje nas na kraju nikuda ne odvede".
Dramaturg Molina Udovički Fotez napomenula je da bi Trifković kao pisac bio zadovoljan ovom predstavom, a kao građanin zabrinut zbog stanja svesti građanske klase koja se i danas vrti u istom krugu, zabavljena sama sobom, što je on kritikovao još pre vek i po.
Anastasia Mandić je napomenula da je "u ovom konceptu Malčika u poodmalkim godinama za udaju, pa je zato ocvala".
"To nije redak slučaj našeg doba u kojem su se granice za odluke kada bi bilo dobro udati se i za koga - pomerile. Prijao mi je rad sa rediteljem, dogovorili smo se da Malčika danas ne može biti samo neko ko je razmažen i izbirljiv, da to ne može biti dovoljno za ovo vreme", rekla je ona.
Ukazujući da sada onoga ko je pun sebe zovemo egomanijak, dodala je da takav tip "može da bude dovoljno bezobrazan, bezobziran i bahat, nepravedan prema roditeljima i najbližima i da prosto bira iz svog nezadovoljstva, iz toga što mu nije udobno u svojoj koži".
"Ne mora biti samo porodica ta koja budi nešto loše u detetu, nego i dete može da budi ono loše u roditelju. Bavili smo se odnosom roditelja koji su proizveli Malčiku takvu kakva jeste, a koja njima uzvraća istiom merom. Što se tiče prosaca radili smo na tome da svaki bude drugačiji, ali tako da ona može da izabere bilo koga i da joj jednako ne bi bilo dobro ni sa jednim od njih trojice", izjavila je Mandićeva.
Kostime je kreirala Suna Kažić, kompozitori su Sanja Lončar i Andrija Pavlović, a scenski pokret potpisuje Damir Todorović.
Više detalja vezanih za premijeru „Izbiračice“ (izveštaji, intervjui, fotografije, tv prilozi...) možete pronaći na FACEBOOK stranici predstave.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U HOLU VELIKE SCENE POSTAVLjENA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA POZORIŠTA "BORA STANKOVIĆ" U VRANjU

Povodom premijere predstave "Izbiračica", u holu Velike scene, postavljena je izložba čiji je inicijator Odbor za obnovu zgrade Pozorišta "Bora Stanković" u Vranju.
Na 16 fotografija, prikazane su ruševine pozorišta posle požara, kao i predlozi budućeg enterijera i eksterijera nove pozorišne zgrade.
Svi zainteresovani građani mogu da uplate donacije na dinarski tekući račun 840-2696741-93 Uprave za trezor filijale u Vranju, odnosno na devizni 01-504105-100000322-000000-000 IBAN kod RS 35908504105000032221.
Zgrada vranjskog Pozorišta “Bora Stanković”, stara 120 godina, izgorela je 2. jula 2012. godine u ranim jutarnjim satima.Tom prilikom, uništena je dvorana, bina, foaje, podrumski deo, dok su deo arhive, dokumentacija i deo kostima sačuvani, ali su oštećeni.
Zgrada Pozorišta "Bora Stanković" je kulturni i istorijski spomenik, a izgradio ju je 1892. godine trgovac Janča Jovanović.
Izgorela scena i sala nalazile su se upravo na temeljima te zgrade. Novi deo i adaptacija urađeni su 1993. i 1998. godine.
Prvu pozorišnu predstavu Vranjanci su odigrali 30. januara 1896. godine. Bio je to Njegošev “Gorski vijenac” u režiji Radoja Domanovića, ondašnjeg profesora Gimnazije u Vranju.
Kasnije, 5. oktobra 1942. godine, formirano je “Pozorište građanske kasine”, kada u Vranju počinje organizovani pozorišni život.
M.B.