Телефон
опера Ђан Карла Менотија

Реч редитеља
Комична опера Телефон Ђана Карла Менотија настаје у тренутку великог преокрета након Другог светског рата, када се чинило да је будућност обећање које само треба дохватити. Ова поставка радњу помера тек неколико година, у ране педесете, када оптимизам, вера у напредак и амерички сан постају доминантни и опипљиви у свакодневном животу.
Њујорк заиста постаје the place to be — град могућности, мултикултуралности, брзине, нових идентитета. Популарна култура доживљава експанзију, џез улази у мејнстрим, барови су пуни, биоскопи славе холивудске урбане митове. Таква идеја о животу се храни сликом успеха, али и потребом да се буде виђен, да се припада, да се буде део новог света.
Телефон, симбол прогреса, масовно улази у домове више средње класе, носећи са собом стално ишчекивање и императив доступности. Комуникација и ток информација се мењају заувек. Поднаслов Нови ритам града говори управо о фокусу на тај дух новог времена којем се мора припадати по сваку цену, али се још не зна како.
Меноти с прецизним хумором хвата моменат у којем технологија почиње да управља пажњом и преузима примат над непосредном комуникацијом. Комички ефекат, међутим, не настаје услед слепе предаје ликова модерној матрици, већ захваљујући неочекиваним решењима до којих долазе у процесу прилагођавања новонасталим околностима.
Ова представа не одговара на питање Ко је победио – човек или машина?, она преиспитује нашу спремност на преузимање контроле у том сусрету.

Ана Буњак