Вести

Премијерно изведена у октобру, почетком сезоне, оперска представа „Деца“ у режији и на музику Ирене Поповић, несвакидашњи је сценски спој музике и поезије јер преводи  поезију Милене Марковић у сценски феномен покрета и гласа, потврђујући да је поезија по свом ритму и емоцији најближа музици.

Публика је „на прву“ заволела ову представу, која прати дубоко интимне и истините приче о деци, одрастању и породиц, а све то уз специфичан кореографски језик и динамику путовања кроз различите физичке пејзаже, афекте, драмске односе, гласове, звукове и речи.

Уз све новинарско извештавање, посебно je остао упечатљив став стручне критике, која је истакла квалитет овог узбудљивог и несвакидашњег дела.

„Сценски предложак истоимене музичке представе, једне савремене и несвакидашње опере која бежи од уобичајених стандарда и очекивања, чини седамнаест сцена. Оне аутобиографски и хронолошки, у фрагментима, исписују живот протагонисткиње, дрске, храбре, отворене и слободоумне жене која се суочава са трагичним изазовима живота . Написана у стиху, огољених и директних значења, без длаке на језику, стилски препознатљивом у укупном драмском и поетском опусу Милене Марковић, сценска радња тематизује бунт и индивидуалност, протест против генерације родитеља, али и учитеља, конкретно и симболички схваћених, као отпор према прошлости и назадности, као и према лажном моралу и малограђанштини”, писала је критичарка „Политике“ Ана Тасић.

Музички лимбо писао је о томе зашто било какав сценски реквизит није био потребан, осим седамнаест певача, глумаца, хора и оркестра.

“С обзиром на чињеницу да жанровска двосмисленост управо произилази из начина представљања, сасвим је логична необична концепција према којој се у крајњој инстанци чини да се кроз музичку драматургију, кореографију и костимографију, сценографија враћа ка свом изворишту – она је по себи опис онога што је на позорници [...] На премијери опере Деца у Народном позоришту, степен стапања поменута три елемента постигнут је у толикој мери, да бисмо могли да кажемо да је ово једно од оних дела које по питању жанра поставља нове стандарде”, наводи Музички лимбо уз то да жанровска двосмисленост и произилази из начина представљања.

Велики ансамбл представе све време је на сцени, а чине га глумци и оперски певачи, који су својеврсно колективно тело, односно идентитет.

„Наша представа носи нову енергију, заправо енергију заборављене радости коју смо имали као деца, деца што трче и скачу, деца што се смеју, деца што не плачу… Осећам неизмерну захвалност пре свега управи Народног позоришта што ми је омогућила да „породим“ Децу заједно са мојим глумцима и ауторским тимом“, речи су Ирене Поповић, која је за ову представу добила награду Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” у области музике и музичко-сценског стваралаштва.

„Деца“ су 26. маја ове године успешно изведена и на отварању Стеријиног позорја, најзначајнијег домаћег позоришног фестивала.