Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ поново у Београду: 13. и 14. новембар – Народно позориште „Насиље над Лукрецијом“, 15. и 16. новембар – Мадленианум „Отмица из сараја“

3 новембар 2020

Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, и ван њених граница, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга“ поново је на турнеји у Србији у оквиру које ће 13. и 14. новембра гостовати у Народном позоришту у Београду, а 15. и 16. новембра у Опери и театру Мадленианум.

После најављиване, па одложене турнеје у мају месецу ове године, пронађен је нови термин да се овај врхунски оперски угођај догоди у сред пандемије, јер за уметност не постоје препреке.

На Великој сцени националног театра, две вечери заредом, од 20 часова, биће изведена опера Бенџамина Бритна „Насиље над Лукрецијом“, у режији оснивача и сталног уметничког руководиоца театра, националног уметника Русије Јурија Александрова, познатог по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима.

 Бенџамин Бритн је велики, светски признати енглески композитор 20. века. Једна од главних тема његовог стваралаштва је протест против насиља и рата и заштита базичних вредности крхког и незаштићеног човечанства.

Најпопуларније Бритново дело је опера „Насиље над Лукрецијом“ (1946), музичка трагедија са једном паузом.

Радња се заснива на једном детаљу из римске историје. Лукрецију, супругу римског војсковође Луција Kалатина, обешчастио је Тарквиније Секст који је становао у њиховој кући. Пошто није могла да издржи такву срамоту, Лукреција је извршила самоубиство, откривши пред смрт мужу и оцу шта је Секст учинио.

Ову крваву драму први је забележио римски историчар Тацит, касније песник Ливије, а постала је и основа Шекспирове поеме.

Опера „Насиље над Лукрецијом“ је први пут изведена у Русији управо у позоришту „Опера Санкт-Петербурга“.

Арије се изводе на енглеском језику тако да у потпуности преносе сву поетичност и лепоту Бритнове музике.

Редитељ Александров, одустаје од непосредне илустративности и креира своју причу - вечити дијалог мушкарца и жене о љубави, верности и превари.

Уместо мушког и женског хора, као у античком позоришту, овде се појављују Он и Она и сведоче о давним догађајима. Њихова несрећна судбина преплиће се са радњом која се одвија на главној сцени.

Префињене сценске метафоре и лепота гласа младих певача чине ову преставу ексклузивним пројектом „Опере Санкт-Петербурга“.

„У трагедији која се догодила Лукрецији, посебан акценат сам ставио на суровост света у коме је живела Лукреција, касније Бритн, па и ми данас. На нама је одговорност да Бритново дело буде достојно интерпретирано и изазове адекватну реакцију публике. Није довољно само одсвирати ту музику јер је опера настала као протест, као реакција на догађаје из Другог светског рата.

Изводећи ову оперу, одустали смо од једноставне илустрације текста и осмислили смо своју причу. У првој варијанти концертног извођења текст је био на руском језику, а у другој је на  енглеском. У сценској верзији остали смо при варијанти на енглеском језику. На тај начин се, пре свега, дочарава поетска лепота опере. Осим тога, био ми је неопходан текст без икаквих улепшавања, баш онакав какав је у оригиналу. Пишући ову оперу, Бритн је узео у обзир ограничено време гледалаца, као и чињеницу да у послератно време позоришна трупа није могла бити бројна. „Насиље над Лукрецијом“ је документ једне епохе, дете свога времена. Моја представа је настала у складу са нашим временом. Има много тога несигурног и немирног“, каже господин Александров.

У Опери и театру Мадленианум, гости из Русије извешће оперу Волфганга Амадеуса Моцарта

„Отмица из сараја“, такође у режији Јурија Александрова.  

 

ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА НОВИНАРЕ ОДРЖАНЕ 13. НОВЕМБРА У ФОАЈЕУ ДРУГЕ ГАЛЕРИЈЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, Државни камерни музички театар Опера Санкт Петербурга", поново је на турнеји у Србији, у оквиру које ће извести трагичну оперу Насиље над Лукрецијом" Бенџамина Бритна вечерас и 14. новембра у Народном позоришту и затим Отмицу из сараја” Волфганга Амадеуса Моцарта 15. и 16. новембра на сцени Опере и театра Мадленианум у Земуну, најављено је данас на конференцији за новинаре у националном театру.

    Управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић изразила је задовољство што се у овако тешком моменту за читав свет одиграва гостовање изузетних руских уметника у Београду

    Реч је о малом уметничком чуду које је заштићено свим епидемиолошким мерама. Све је то за нас велика радост и изненађење у тренутку када су све водеће позоришне куће Европе и света затворене" казала је Вујић и додала да је Бритн био велики, светски признати енглески композитор 20. века.

    Занимљиво је да је тежиште доброг дела његове каријере у сценским делима била тема - протест против насиља и рата. Ипак, ово дело садржи мучну драму, и тиме, неко ко је против насиља, миротворац, пацифиста, овде приповеда о - насиљу" казала је Вујић и додала да је веома захвална врховном мађионичару" Јурију Александрову, оснивачу и сталном уметничком руководиоцу театра, националналном уметнику  Русије Јурију Александрову који је режирао обе представе које ће публика имати прилике да види у Народном позоришту и Мадлениануму.

    Александров се захвалио на гостопримству и истакао да су сви чланови позоришта из Санкт Петербурга здрави стигли у Београд.

    Сви у нашем позоришту имају обавезу да се тестирају једном недељно. За нас је то важно не само због гостовања као што је сада случај, већ због нормалног функционисања нашег театра. Тако се најефикасније штитимо од пандемије. Наше гостовање се са малим закашњењем реализује у Београду у част 75 година победе над фашизмом" казао је Александров.

    Андреја Рацков, генерални директор Мадленианума нагласио је сложеност организације гостовања руских уметника у Београду у захтевним околностима које потресају свет.

    Овај програм и гостовање наших пријатеља из Русије су одлагани неколико пута и сада смо стигли на корак од реализације вредног уметничког догађаја који чине раскошне представе у Народном позоришту и Мадлениануму. Захваљујем се Јурију Александрову који је на изузетан начин одабрао обе представе јер оне нису игране у Београду дуже од пола века" казао је Рацков и нагласио да ће се изузетна сарадња са врхунским уметницима из Санкт Петербурга наставити и у годинама које долазе након пандемије. 

Галерија