Вести

Представа „Велика драма“, по тексту и у режији Синише Ковачевића, обележила је 22. фебруара на Великој сцени значајан јубилеј - две деценије од премијере.

Било је то 256. извођење од датума првог играња 2002. године овог поетско-реалистичног комада у којем Ковачевић и велики глумачки ансамбл (35 улога, двадесетак статиста) кроз потресну сагу о нашој новијој прошлости, од средине до краја 20. века, преиспитују како историјски догађаји утичу на појединца, на који начин идеологија и политика трагично одређују људске судбине.

И, наравно, било је то још једно вече за памћење. Слично као и на свим претходним извођењима. Пуна сала (овога пута у складу са епидемиолошком ситуацијом), аплаузи на отвореној сцени, овације на крају представе, узвици „браво“ са свих страна... Од партера, до треће галерије! Публика на ногама, у трансу. Клања се глумцима, глумци се клањају публици. Импресивна слика која се не виђа баш тако често у нашим позориштима…

После неколико бисева, на сцену је изашла директорка Драме Молина Удовички Фотез која је упутила речи захвалности публици и глумцима који „пуних двадесет година, одано, пуном ногом, како би они рекли, и пуним срцем играју ову представу“.

„Такође, у име Народног позоришта, желим да захвалим и целом уметничком тиму представе, као и колегама из сектора Технике. Иза сцене се налази њих тридесесеторо, који већ двадесет година, верно опслужују ову представу. Сплетом неких околности, пре две деценије сам дошла у Народно позориште као драматург и прва проба коју сам погледала, била је генерална проба Велике драме. Одмах смо сви знали да је реч о фантастичној представи и да ће бити значајна за позориште, али не знам да ли је ико сањао да ће постати овакав феномен и да ће бити посебна, у дугој историји Народног позоришта. Јер, играти текст домаћег писца, у његовој режији, који оволико опстаје, а да није комедија, заиста је феномен за све нас. Хвала вам много драга публико. Знамо да међу вама има много оних који су више пута долазили да је гледају и та ваша љубав и поштовање према овој представи је оно што нам даје крила. Али, највише би требало да захвалимо творцу ове представе, писцу и редитељу Синиши Kовачевићу“, казала је Молина Удовички Фотез.

Након тога, на сцени се појавио и господин Kовачевић, кога је публика поздравила френетичним аплаузом.  

Улоге су остварили Вук Костић (Милорад Вучић), Љиљана Благојевић (Видосава Вучић), Танасије Узуновић (Зарија Вучић) Бошко Пулетић (Милорад Вучић), Огњанка Огњановић (Тијана), Рада Ђуричин (Зорка Вучић), Бојана Стефановић (Марија Хелга Хофман), Немања Стаматовић (Саво Вукотић – Цицко), Хаџи Ненад Маричић (Батрић Вучић), Стефан Бузуровић (Стеван Вучић), Вјера Мујовић (Даринка), Бранислав Томашевић (Данило Вучић), Димитрије Илић (Поп Стојан), Предраг Милетић (Новак Секуловић), Богдан Богдановић (Ђорђија Лабовић), Зоран Ћосић (Светозар Јанкулов), Иван Заблаћански (Момир Вучић), Ваја Дујовић (Зорка Вучић), Калина Ковачевић (Јелистина Вучић), Анђелија Филиповић (Бранка Вучић), Гаврило Иванковић (Зарија Вучић), Јелена Пузић (Вјера), Милена Ђорђевић (Јаница), Софија Узуновић (Тијана), Александра Николић (Крстина Вучић), Предраг Милетић (Ранко Мијовић), Урош Урошевић (Оптужени Милош), Бранислава Зорић Васовић (Марија Хелга Хофман), Владан Гајовић (Бранко Лазовић), Наташа Ласица (Жена Ранка Мијовића), Андрија Јовановић (Син Ранка Мијовића), Борко Сарић (Дутина), Ива Игњатовић (Олга), Боривоје Андријевић (Александар) и Дејана Гајдаш (Пионирка).

Током 20 година, представа је имала велики број планираних и непланираних алтернација. Многи су одлазили и враћали се у њу из најразличитијих разлога, често  најсрећнијег  породичног (за двадесет година рођено је више од тридесет беба), а понекад је одсуствовање било условљено здравственим проблемима.

Представа је изнедрила плејаду младих глумаца - Вука Костића, Хаџи Ненада Маричића, Бранислава Томашевића, Соњу Колачарић, Бојану Стефановић, Љубомира Бандовића, Синишу Убовића, Игора Илића, Ивану Шћепановић, Јелену Хелц Весковић, Вјеру Мујовић, Анастасију Мандић, Милену Сијерковић Ђорђевић, Сену Ђоровић, Борка Сарића, Калину Ковачевић, Уроша Урошевића...

Са друге стране,  у "Великој драми" су играли и играју искусни глумци попут Танасија Узуновића, Љиљане Благојевић, Огњанке Огњановић, Раде Ђуричин, Горјане Јањић, Љубивоја Тадића, Анђелке Миливојевић, Душанке Стојановић Глид, Лепомира Ивковића,  Бранка Јеринића, Добриле Ћирковић, Александре Николић, Предрага Милетића, Љиљане Газдић, Бошка Пулетића, Димитрија Илића...

Нажалост, у међувремену, преминуло је петоро глумаца из поделе - Ружица Сокић (Тијана), Миодраг Мргуд Радовановић (Милорад Вучић старији), Србољуб Милин (Поп Стојан), Андреја Маричић (Ђорђија Лабовић) и Радован Миљанић (Саво Вукотић – Цицко).

Представом је 1. јуна 2002. године отворено 47. Стеријино позорје.

„Велика драма” је доживела огроман успех не само код публике, већ и код критике. Три значајна признања, два глумачка ( Вук Костић – Стеријина награда за глуму, Љиљана Благојевић – Награда Народног позоришта) и једно Синиши Ковачевићу за текст (Награда „Драгиша Кашиковић“), потврђују изузетан уметнички домет овог великог и озбиљног сценског дела.

У свим истраживањима о најгледанијим позоришним насловима, интересовање за „Велику драму“ и даље не јењава - увек је  високо котирана на листи, а на разним интернет форумима, према мишљењу публике, и данас је једна од најомиљенијих представа.

Сценограф је Герослав Зарић, костимограф Марина Вукасовић Меденица, а композитор Ксенија Зечевић (1956-2006).

У претходних двадесет година, комад је на матичној сцени и гостовањима видело више од 160.000 гледалаца.

Овај четворочасовни спектакл, поред београдске, гледала је и публика на гостовањима у Трстенику, Панчеву, Вршцу, Нишу, Лазаревцу, Крагујевцу, Ваљеву, Пожаревцу, Новом Саду, Панчеву, Обреновцу...