Вести

Речима „Имам част да као најстарији члан ове славне и старе позоришне куће у Србији објавим: Дана, 22. новембра, Музеј Народног позоришта у Београду је отворен!“, најбоља српска глумица прошлог века Мира Ступица отворила је у 12 часова ову институцију.
Погледајте видео>>

У присуству великог броја званица, пре церемоније свечаног отварања, уводне беседе одржали су управник Народног позоришта Божидар Ђуровић и министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић. Иначе, церемонији je “присуствовао” и Бранислав Нушић, али у лику глумца националног театра Игора Ђорђевића, који је кроз разне анегдоте подсетио на славног комедиографа. Присутнима се, у духовитом стилу, између осталог, обратио и речима: "Нисам могао да одбијем позив на свечаност отварања музеја и морао сам поново устати из мртвих, како бих присуствовао отварању музеја након сто година. Јер, никада није касно". Наиме, идеја да национални театар добије свој музеј, још почетком 20. века потекла је управо од Нушића, али је она, напокон, реализована тек 22. новембра 2010. године. У програму, према Нушићевом “сценарију” учестовале су и балерина Ана Павловић и примадона Катарина Јовановић.- Институције од националног значаја, попут Народног позоришта, Куће са дугом и плодном традицијом, требало би да имају озбиљан и посвећен однос према прошлости. Ми позориштници неретко, у заносу својственом нашем позиву, Театар називамо храмом, а Сцену својеврсним олтаром на којем веру у снагу уметничког чина исповедамо из вечери у вече, дарујући своме и животима многих из гледалишта, окупљених око позоришне представе, барем један делић мозаика вечите запитаности човека над смислом постојања – казао је Ђуровић и додао да је природно да у том тренутку немамо свест о ефемерности позоришног чина, што неминовно води у заборав.
- Уистину од заборава нас спашавају сећања људи, али трошан људски век, тај трептај ока у времену вечном,  таква сећања одводи у заборав. Мудре главе веле да смо живи онолико колико нас се сећају. Стога, вечност дугујемо искључиво записаном, сачуваном у документима. Бурна историја овог простора на којем је наш Театар опстао, заустављан у развоју због ратова, рушења, паљевина и беспарице, није имала милости према документованој историји, баш као ни наш пословични немар и особина да вредносне критеријуме кроз историју прилагођавамо друштвеним околностима и тиме доводимо у питање све, па и очигледан квалитет – истакао је управник Народног позоришта.
Према његовим речима, још од Нушића који је давне 1901. године указао на потребу отварања Музеја у згради Националног театра, преко управа из тридесетих и четрдесетих, које су преузимале конкретне, али нажалост неуспеле покушаје, чуо се глас оних који су разумели колико је та институција потребна Народном позоришту.
- И ето, након што су се, уз пуно уложеног труда великог броја запослених, стекли одређени услови, подржан од многобројних институција и појединаца, а посебно од Министарства културе Републике Србије, Музеј Народног позоришта, та органска целина Националног театра, напокон отвара своја врата. Овај наш скромни Музеј даће прилику само времену, том сјајном и једином судији, да свакоме одреди своје место у историји. А ми ћемо, са пуном свешћу о историји нашег Театра, безрезервно отворени за све институције које су на било који начин везане за Народно позориште, прикупљати, систематизовати и понудити јавности на увид фрагменте расуте историје, путем презентација које ће се ослањати на мултимедијалне потенцијале савремених музејских институција, каква желимо да буде ова наша. Циљ нам је само један: да будућим поколењима оставимо сведочанство о времену, на основу којег ће сами моћи да валоризују достигнућа Националног театра - поручио је Ђуровић.
Подсећајући да „отргнути од заборава позоришни чин личи помало на Сизифов посао“, Брадић је указао да је природа позоришне уметности „да траје краће од живота инсекта, да нестаје готово оног тренутка када се одиграла, да се претвара у бледе сенке у нашем памћењу и прелази у нашу интиму не остављајући никакав видљиви траг“.
- Ми смо после позоришног чина богатији, промењени и просветљени, али то је све. Они који стварају позоришну уметност могу се само надати да је њихов таленат и напор оставио у нама трага, али никада неће знати да ли се то стварно и одиграло – рекао је он и напоменуо да стварање Музеја Народног позоришта јесте племенити напор да се заборав, ипак, одложи.
Он је истакао да ће нас артефакти, који ће се овде чувати, подсећати на оно што смо некад видели и у чему смо уживали.
- Традиција, цивилизацијски талог, уметнички занати и дух Народног позоришта биће овде похрањени и пружиће шансу присећању и учењу. Не видим бољи начин да се оно што смо наизглед оставили прошлости или што је отишло у ветар, поново призове и употреби за нове подухвате. Отварање ове поставке представља позив за све оне који чувају културно наслеђе позоришне уметности, настајало овде под крововима Народног позоришта, али и шире, да га уступе овом специјализованом Музеју, и да на тај начин омогуће свим оним љубитељима позоришне уметности да овде то виде, доживе и да то, наравно, преносе будућим генерацијама. Утолико је мисија Народног позоришта проширена, утолико су обавезе свих нас много веће него што су биле до данашњег дана и очекујем да ћемо се са одговорношћу посветити њиховом испуњавању – нагласио је министар Брадић. У име Позоришног музеја Војводине, директор Зоран Максимовић, уручио је управнику Ђуровићу захвалницу те институције „којом се подвлачи досадашња сарадња, а истовремено отпочиње и нова сарадња, не само са Народном позориштем, него и његовим музејем којем желим много, много векова“.
Прву сталну поставку музеја, која обухвата одабрани, привилеговани материјал, концентрисан на одабране теме, које у низу чине историјски преглед развоја свих сегмената позоришне уметности оствариване у Народном позоришту, урадила је Зорица Јанковић, док је тематску изложбу „Савремена костимографија и сценографија на сцени Народног позоришта“ приредила Олга Мрђеновић. Иначе, захваљујући Архиву Југославије, од 22. до 29. новембра, посетиоци ће бити у прилици да виде и два веома значајна документа – Одлуку тадашњег Управног одбора, донету 12. јуна 1929. године, да се реализује идеја из 1901. за отварање Музеја Народног позоришта и диплому Бранислава Нушића.
Музеј се налази у реконструисаном простору, у сутерену зграде, у којем је годинама био ресторан „Боеми”. Идеја о отварању једне тако значајне институције активирана је у марту ове године, а адаптација на 370 квадратних метара обављена је за непуних месец дана, по пројекту који је бесплатно урадио архитекта Милан Палишашки. Ваља још једном подсетити, да је управа Народног позоришта, заиста, велику подршку и разумевање, имала у министарству културе које је безрезервно подржало њихова настојања да овом простору удахну нови дух, који ће се на прави начин бавити културним наслеђем, али и представљати све оно што је савремено у области позоришног стваралаштва.
Према речима кустоскиње Јанковић, њен циљ је да се путем поставки успостави комуникација са публиком „и да имамо ’живи’ музеј“. Она подсећа да се ка том циљу, изгледа, кренуло правим путем, јер су музеју, док још није био ни отворен, многе личности даривале предмете из својих и породичних збирки и наглашава да они сада, када су постали музејски експонати, добијају свој пуни смисао и значење, како за свет, тако и за наше генерације које долазе.
Решење којим се утврђује да Музеј Народног позоришта у Београду испуњава посебне услове за почетак рада и обављање делатности заштите уметничко – историјских дела, Ђуровићу је на свечаности, одржаној 18. новембра у министарству културе, уручила помоћница министра за заштиту културног наслеђа Душица Живковић.  
Музеј ће бити отворен сваког дана, осим понедељка, од 11 до 23 сата. 
До 19 часова, уз улазницу музеја, улаз ће бити из Доситејеве улице, а после тог времена, уз улазницу репертоарске продукције, кроз фоаје Велике сцене.
Иначе, до 1. децембра, за све посетиоце улаз ће бити бесплатан.
Микојан Безбрадица