Вести

Десетоминутним бурним аплаузом, уз овације и узвике „браво“, са сузама у очима, чланови породице, пријатељи и многобројне колеге опростили су се у понедељак 8. октобра у препуној сали од првака Драме Народног позоришта у Београду и некадашњег управника Предрага Ејдуса (1947-2018).

На комеморацији, одржаној на Великој сцени Националног театра, о барду српског глумишта који је кремиран два дана раније, 6. октобра на Новом гробљу у Београду, говорили су управник Народног позоришта Дејан Савић, драмска уметница Светлана Бојковић, списатељица и редитељка Вида Огњеновић, редитељи Јагош Марковић, Тања Мандић Ригонат и Егон Савин, глумци Гордан Кичић и Хана Селимовић и в.д. директора Драме Жељко Хубач.
 
Након што је присутне замолио да минутом ћутања одају почаст славном глумцу, Дејан Савић је говорио о Ејдусовој веома богатој и успешној уметничкој каријери током које је одиграо око 200 позоришних улога.

Своје упечатљиве креације остваривао је на сценама широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској...

У његова антологијска позоришна остварења убрајају се ликови Осипа Мандељштама, Јоакима Вујића, Кнеза Мишкина, Франца Кафке, Наполеона, Алексеја Фјодоровича Карамазова, Салијерија, Игњата Глембаја, Бориса Годунова, Исака Бабеља, Порфирија Петровича, Лазе Дунђерског, Фауста, Шајлока, Дагија, Гавриловића, Шабељског...

У сећању бројних љубитеља позоришта свакако ће остати упамћен и по маестралном тумачењу Кир Јање, насловног лика истоимене Стеријине комедије кога је непрекидно играо од премијере 25. децембра 1992. године. Последњи, 237. пут, одиграо је Кир Јању 21. априла ове године.

Као куриозитет, остаће забележено и да је ролу Бернарда Драха, у представи "Шовинистичка фарса", по тексту Радослава Павловића, у режији Егона Савина, одиграо чак 1800 пута.

Такође, био је успешан и у другим медијима - снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија.

У периоду од 1962. до 1968. године био је члан аматерског позоришта „Дадов“.

Одмах после дипломирања, постао је члан Народног позоришта у Београду. Ту је провео пуне две деценије, а потом је током 1993. године одлучио да пређе у Југословенско драмско позориште.

Међутим, после 13 година, поново се враћа у Национални театар у којем је, у периоду од 23. децембра 2007. до 11. марта 2009. обављао и функцију управника.

Кратко време, почетком деведесетих, био је и вршилац дужности директора Драме Народног позоришта.

Ејдус је пре десет година, 2008, добио "Добричин прстен" - највеће признање које се у Србији додељује позоришним глумцима и глумицама за животно дело, односно целокупно позоришно глумачко остварење.

Ове године добио је још две награде за животно дело - Стеријину награду за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе и Награду за животно дело „Златни ћуран“.

Тим поводом, у Музеју Народног позоришта у Београду, 28. марта била је отворена изложба „Предраг Ејдус – чаробњак сцене“, ауторке Мирјане Одавић.

До 19. маја, бројни посетиоци, осим фотографија из разних позоришних представа, могли су да виде и Ејдусов портрет (рад академског сликара и професора Чедомира Васића), монографију коју је објавило Удружење драмских уметника Србије, као и неке од укупно 46. награда које је добио током блиставе каријере попут Добричиног прстена, Нушићеве награде за животно дело, Награде „Раша Плаовић“, „Златног ћурана“, Награде „Миливоје Живановић“, Статуете „Јоаким Вујић“ за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији...

У периоду од 1985. до 1989. године био је председник Удружења драмских уметника Србије.

Паралелно са глумом, више од деценију и по бавио се успешно и педагошким радом на Академији уметности у Београду.

„Толико је ствари колико не може речима да се опише о Пеци Ејдусу. Толико је посвећености, привржености и љубави према своме послу. Не може да се напише и препричају наши разговори затим та огромна енергија, та оригиналност... У 27 представа он је у свакој посебан и свој. Не може се описати ни приврженост и љубав према младим уметницима које је учио на даксама које живот значе. Не може да стане и његово шире промишљање уметности и културе. Пуно је тих неизрециво паметних опсервација и речи које ми је упутио и које ћу заувек памтити. Народно позориште ће наћи начина да се име Пеце Ејдуса инситуционализује. За нас ће он увек остати у сећању, али његово име мора да заувек остане записано у историју позоришне уметност, поручио је управник Народног позоришта. 

После Савића, на сцени су се појавили млади глумци Павле Јеринић, Ана Ђорђевић и Мики Дамјановић који су набројали све Ејдусове улоге.
 
Светлана Цеца Бојковић је оценила да је Ејдус био непоновљив и јединствен и да се то видело још док су били у „Дадову“.
 
„Када је стао на сцену видело се да је то глумац непресушне енергије. Дивили смо се како уз толико здравствених проблема успева да игра до последњег даха, а онда нам га је смрт отела. Драги Пеђа памтићемо те заувек. Због мој драги друже", казала је дива српског глумишта.

У свом веома потресном обраћању, госпођа Огњеновић је, са сузама у очима, између осталог, истакла како је веровала да ће Пеца победити смрт као и пре 17 година и да ће доћи и испричати нам како је прошла борба. 

“Веровала сам упркос његовим очима које су изгубиле оно „ејдусовско“. Сцени је посветио своју душу. На њој је искусио свевременост. Зато смо веровали да је и овога пута смислио нешто. Зато све време очекујем да ће изаћи оним кир јањатовским ходом и избројати новце... Видело се да копни, али он то није признавао. Дивила сам му се што је имао тај изнутра шаржирани импулс живота који се није дао слабости. Живео је, радио и мислио далеко од сваке обичности. Настанио се на сцени где је могао да онеобичава све чега се дотакне. Сцена је била његова права животна средина. Њој није продао него посветио своју душу. На њој је постизао незамисливо, на њој је доживео један вид свевремености коју на други начин није могао да искуси. На њој је испитивао свет и преуређивао га у јединствене и непредвидиве облике следећи свој огромни таленат”“, рекла је наша угледна списатељица и редитељка. 

Јагош Марковић је оценио да је Предраг Ејдус био „првак свих позоришта“. 

“Срећа наша је била што смо могли да га гледамо и да радимо са њим. Давао је све од себе, а његово све је било огромно. Овај свод Народног позоришта чува гласове највећих. Пеца иде међу легенд, међу највеће", истакао је Марковић, а потом прочитао песму "На Михајлу" Ива Војновића.

Татјана Мандић Ригонат је истакла да је Ејдус био „глумац природности преображаја у судбину лика који игра“. 

“Страствена комбинација жара, нерва и интелектуалности. Глумац јасне мисли и темперамента и неуморне радозналости. Јасно, директно и дрчно је говорио и о улогама и о смислу позоришта и о политици. Имао је таланат за живот без страха од сенки”, приметила је редитељка.

Хана Селимовић је рекла да је Ејдус био особа која је у себи имала веома много љубљви „тако чисте и наивне, тако снажне, ураганске да је рушила све пред собом и изнова све стварала“. 

“Само љубав је могла да чини таква чуда каква си ти чинио, на сцени и у животу”, нагласила је Селимовићева.

Присећајући се заједничке сарадње са Ејдусом на представи „Амадеус“ у Београдском драмском позоришту, Гордан Кичић је испричао анегдоту са проба о њиховом међусобном задиркивању.

“Каква је то битка била. Све је било бескрајно духовито. Он је био саркастичан, а заправо је тражио провокацију, импулс, волео је да се надиграва. Наши ликови су баш били у таквом односу. Хемија коју смо направили током проба била је непоновљива. Уживали смо у свакој представи, а он је умео да ми каже: Мали, био си сјајан у оној сцени где сам ја био генијалан. У то време већ се био разболео, али се није предавао. И даље смо играли, а он би у тефтер поред проба и снимања уписивао распоред хемотерапија као нормални саставни део радног дана. Имао је глад за животом, у позоришту се предавао у потпуности и био бескрајно храбар. Био је бард”, оценио је Кичић.

Егон Савин, у чијим представама је Ејдус остварио неке од својих антологијских улога, попут Стеријиног Кир Јање или Шајлока у Шекспировом „Млетачком трговцу“, казао је да је Пецицна смрт дошла прерано и да због тога, нажалост, није стигао да му се захвали на „свим улогама које нам је подарио“. 

“Колико си смеха и радости, публици и нама, дао кроз своје улоге. Хвала ти на томе. Чувао си Кир Јању 26 сезона, цео живот. Хвала ти за своју нежност и емоцију... Било је много љубави и доброте у тој глуми. Пеца је знао чудесном лакоћом да изведе најтеже. Достојевски је успевао да у њему пробуди демонску моћ. Смрћу Ејдуса пала је застава на једну епоху позоришта. Знам да ћемо се у некој сенци на овој сцени пред неку пробу сигурно поново срести и урадити оне наше четири представе које нисмо стигли", рекао је Егон Савин.

Након што је Хубач прочитао телеграме саучешћа које су упутиле бројне колеге из региона (Слободан Унковски, Игор Самобор, Дино Мустафић, Никола Ристановски, Златко Свибен...), са звучника се зачуо снимљени глас Ејдусове кћерке Вање, глумице Народног позоришта, у којем се она, на веома емотиван начин, обратила свом оцу кроз стихове песме коју је написала поводом његове смрти. 

Ејдус је преминуо 28. септембра у Београду, у 71. години живота, после дуге и тешке болести. 
М.Б.