Вести

Поставку, урађену поводом деведесетогодишњице рођења Милосава Мије Алексића (26. 09.1923.), заједнички су реализовали Културни центар Горњи Милановац у сарадњи са
Алексићевом породицом, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејом Крагујевац и Музејом позоришне уметности Србије.
Славни глумац дебитовао је у Народном позоришту 1949. године улогом Стражара у Шекспировом "Хамлету".
Током блиставе карије остварио је низ значајних улога као што су Помет (Дундо Мароје, М. Држића), Сцеледро (Хвалисави војник, Плаута), Прока (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Жевакин (Женидба, Н. В. Гогоља), Смердјаков (Браћа Карамазови, Ф. М. Достојевског), Лебјаткин (Зли дуси Ф. М. Достојевског), Чеда Урошевић (Госпођа министарка, Б. Нушића), Присипкин (Стеница, В. Мајаковског), Кристофер Ман (Виловњак са западних страна, Синга), Петар Дуња (Сан летње ноћи, В. Шекспира), Ујка Благоје (Госпођа министарка, Б. Нушића), Тартиф (Тартиф, Ж. Б. П. Молијера), Зганарел (Дон Жуан, Ж. Б. П. Молијера), Сирано (Сирано де Бержерак, Е. Ростана), Вуле Пупавац (Подвала, М. Глишића), Аркадије (Шума, А. Н. Островског), Јеврем Прокић (Народни посланик, Б. Нушића), Поп Ћира (Поп Ћира и Поп Спира, С. Сремца), Ричард Трећи (Ричард Трећи, В. Шекспира), Полицијски провокатор (Полицајци, С. Мрожека), Јованча Мицић (Пут око света, Б. Нушића), Агатон (Ожалошћена породица, Б. Нушића), Вили Ломан (Смрт трговачког путника, А. Милера)...
Осим у Националном театру, играо је и у Југословенском драмском позоришту, Атељу 212 и на другим сценама.
Глумио је у више од 60 филмова, а значајне улоге остварио је и на телевизији.
За своје позоришно и филмско стваралаштво добио је највиша друштвена признања и сталешке награде - Октобарску награду, Стеријину награду, Добричин прстен, Златног ћурана, Златну арену, Кристалну призму, Награду за животно дело Фестивала у Сопоту, Гран при Ћеле кула, Признање - Жива легенда...
Алексић је преминуо у Београду 12. марта 1995. године.
М.Б.