Вести

Значајан јубилеј, десет година од премијере, у петак 28. децембра на Великој сцени обележила је драма „Дервиш и смрт“, постављена према истоименом роману Меше Селимовића, по драматизацији Борислава Михајловића Михиза, у адаптацији и режији Егона Савина. 

Било је то 122. извођење овог култног комада од премијере одржане 27. децембра 2008. године, а публика у препуној сали поздравила је овацијама и вишеминутним бурним апплаузом глумачку екипу у којој су били Никола Ристановски (Ахмед Нурудин), Ненад Стојменовић (Мула Јусуф), Александар Ђурица (Бегунац-непознати), Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Наташа Нинковић (Kадиница), Борис Пинговић (Муселим), Зоран Ћосић (Ухода), Слободан Бештић (Kадија), Бранко Јеринић (Хаџи Синанудин), Небојша Kундачина (Тамничар), Танасије Узуновић (Kара Заим), Дарко Томовић (Миралај Осман Бег), Бојан Kривокапић (Секретар), Марко Јанкетић (Младић), Милош Лаловић (Дервиш) и Душан Милосављевић (Дервиш, балетски играч).

У претходних десет година, на матичној сцени и бројним гостовањима у земљи и иностранству (Пожаревац, Kрагујевац, Нови Сад, Ужице, Зеница, Марибор, Kопар, Ријека, Пула, Подгорица, Скопље, Будимпешта, Беч...) представу је видело близу 50.000 гледалаца.

Јубиларно стото извођење одржано је 3. јуна 2015. године, а том приликом, у тексту написаном за сајт Народног позоришта у Београду, који су пренели бројни штампани и електронски медији, истакнуто је да се радња, за разлику од романа у којем се дешава током периода османлијске владавине, у овој поставци одвија у много ближој прошлости.(текст можете погледати ОВДЕ)

Реч је о педесетим годинама прошлог века, односно о времену када је ухапшен и стрељан Мешин брат Шефкија Селимовић због намештаја који је узео из „заплењене непријатељске имовине“ како би опремио свој стан који је у току рата потпуно опљачкан. 

Управо та његова бесмислена смрт послужила је Меши Селимовићу као лајтмотив да напише причу о братској оданости и човековој илузији да је религијском догмом, у свету са репресивим механизмом власти, могуће одбранити истину.

Измештањем радње у не тако далеку прошлост, Савин је поставио једну ангажовану, политичку представу која оштрим тоном прича о послератном периоду Брозове Југославије у којој су, као централне фигуре, битисали разни „партијски другови“ који су, захваљујући својој тренутној моћи, били у ситуацији да олако одлучују о животима појединца...

- Изместио сам радњу у нама ближи временски период зато што је тоталитаризам те младе Титове власти, под притиском Истока и Запада, био веома сличан османлијском тоталитаризму - објашњава Егон Савин и истиче да му је овај комад био веома инспиративан за рад зато што садржи много слојева.

- Са једне стране, Мешина прича је веома животна, а с друге, у њој постоји комплексан, филозофски поглед на свет, односно размишљање о томе шта је човек, као јединка, у савременом свету. Наравно, ту је присутна и прича о паланци, о менталитету који се не мења од турског времена до данас. Систем и владаоци се мењају, али психологија масе остаје иста - сматра један од наших најбољих редитеља.

У премијерној подели били су Никола Ристановски (Ахмед Нурудин), Ненад Стојменовић (Мула Јусуф), Александар Ђурица (Бегунац-непознати), Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Наташа Нинковић (Kадиница), Борис Пинговић (Муселим), Зоран Ћосић (Ухода), Слободан Бештић (Kадија), Марко Николић (Хаџи Синанудин), Небојша Kундачина (Тамничар), Танасије Узуновић (Kара Заим), Дарко Томовић (Миралај Осман Бег), Миодраг Kривокапић (Секретар), Марко Јанкетић (Младић), Игор Илић (Дервиш) и Жељко Гроздановић (Дервиш, балетски играч).

У међувремену, у представи трајно или повремено играју и Бојан Kривокапић, Бранко Јеринић, Александар Срећковић, Ивана Шћепановић, Душан Милосављевић, Милош Маријан...

Осим публике, речи хвале за „Дервиш и смрт“, овенчан са око двадесетак престижних награда које су додељене представи, редитељу Егону Савину, Љубомиру Бандовићу, али највише тумачу насловне улоге Николи Ристановском (међу којима су и „Раша Плаовић“ и Стеријина награда за глуму) нису штедели ни критичари.

Жељко Јовановић је, између осталог, оценио да је ово представа „која ће ући у анале нашег театра по својој прецизности, редитељској инвентивности и глумачким креацијама, као што је улога Ахмеда Нурудина Николе Ристановског”, док његов колега Владимир Стаменковић сматра да је „Дервиш и смрт“ изванредан комад у којем су „све компоненте – глума, сценографија, осветлење, музика – плодотворно усаглашене”.
М.Б.