СЕЋАЊЕ НА ДР МИЛЕНКА МИСАИЛОВИЋА 17.02. У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

9 фебруар 2016

У оквиру циклуса „Сећање“, у среду 17. фебруара (18,00) у Музеју Народног позоришта у Београду, биће одржано вече посвећено др Миленку Мисаиловићу.
О овом значајном српском теоретичару драме, драматургу, драмском писцу и редитељу, који је задужио драмску и позоришну публику многим својим истраживањима, која су утрла пут новој театарској мисли и савременим драмским токовима, говориће в.д. директорa Драме Народног позоришта Жељко Хубач, театролог Зоран Т. Јовановић и књижевници Радомир Путник, Миодраг Илић и Петар Арбутина.
У оквиру програма који ће водити театролог Милован Здравковић, биће емитован и инсерт из ТВ филма „Миленко Мисаиловић – позоришни монах“, аутора Слободана Ж. Јовановића.
Улаз је слободан.
М.Б.

БИОГРАФИЈА:
Мисаиловић је рођен 2. априла 1923. у Кремнима. Он је двадесети драматург Народног позоришта у Београду. На ту дужност постављен је најпре, позивом управника Милана Богдановића 1954. а потом декретом Владе НР Србије – једним од последњих аката овога реда у постреволуционарном периоду делатности театра.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, студирајући истовремено филозофију, психологију и педагогију, а потом је завршио и режију на Академији за позоришну уметност.
Прву представу (Аутобуска станица Вилијама Инџа) у Народном позоришту у Београду, режирао је 10. јануара 1958. До краја стваралачке делатности, режирао је укупно 62 представе. Био је и драмски писац и позоришни критичар НИН-а. Написао је велики број изузетно значајних есеја, студија и теоријскo-естетичких радова и постао један од водећих театролога у тадашњој Југославији; по значају запажен и уведен у светске енциклопедије.
Његова дела која се одликују откривањем нових духовних видика, од стручне јавности оцењивана су као капитални подухвати. Као посвећени естетичар театра дао је велики допринос истраживању извора Нушићеве комике, и комедиографије уопште, затим изучавању трагедије и стваралачком откривању драматургија. Треба навести бар нека од његових дела: Комедиографија Бранислава Нушића, Мудрост народног хумора I – II, Трагедија власти и владања – Значења Софоклове трагедије Цар Едип, Драматургија сценског простора, Драматургија костимографије, Креативна драматургија, Дете и позоришна уметност, Значења српске комедиографије – од Јоакима до Нушића, Великан театра – Бојан Ступица...
Био је ванпартијски интелектуалац, члан Удружења књижевника од 1962. од којег 2004. добија повељу за животно дело, такође и Удружења драмских уметника и УЛУПУДС-а; добитник је Вукове и Стеријине награде као и највишег признања -  Плакете Народног позоришта у Београду. Први је добитник „Ловоровог венца,“ за област театрологије који је установио Позоришни музеј Војводине, први је добитник Награде „Мали принц“, установљеног на Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици – за допринос естетици позоришта за децу. Учествовао је на међународним симпозијумима и био члан међународних жирија. У 87. години добио је националну пензију.
Важио је за свестрану позоришну личност, самосвојну, јединствену и непоновљиву.
Проф. др Р. Јосимовић је о њему рекао:„Он се одликује страсном и осмишљеном упорношћу, способношћу да виспрено захвата велике површине неиспитаног, да рони у дубине, а не да се бави маргиналним питањима у плићацима историјске, научне или уметничке области“.
Мисаиловић je преминуо 26. априла 2015. године у Нишу, у 93. години.