У БИБЛИОТЕЦИ ГРАДА БЕОГРАДА ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА О ЖИВАНУ САРАМАНДИЋУ

21 децембар 2015

Монографија о чувеном српском оперском певачу, једном од најпознатијих басова код нас и дугогодишњем прваку Опере Народног позоришта у Београду, Живану Сарамандићу, коју је објавило Јавно предузеће “Службени гласник”, промовисана је у понедељак 21. децембра у Римској дворани Библиотеке града Београда.
Пред бројним посетиоцима, о књизи су говорили директор Издавачке делатности Службеног гласника Петар Арбутина, примадона и Сарамандићева супруга Милка Стојановић, музиколог Бранка Радовић, директор Музеја Народног позоришта у Београду Драган Стевовић и приређивач издања Душица Милановић.
Монографија о Живану Сарамандићу, која представља мозаик његовог живота, садржи стручну анализу оперских извођења прослављеног баса, осврт Сарамандићевих познавалаца и пријатеља, есеј о љубави његове животне и уметничке сапутнице Милке Стојановић, најлепше сачуване фотографије његовог живота, скице, есеје, делове његовог живота...
Такође, монографијa о овом великану српске оперске сцене, који је преминуо 30. јануара 2012. године у Београду, доноси збирку разних новинских чланака, а истовремено је и чувар бројних интервјуа, афиша, плаката, програма, репертоара, премијера, фељтона...
У припремању грађе обимног архивског материјала неопходног за израду ове монографије, сараднички је учествовао и тим Истраживачко-документационог центра Народног позоришта у Београду.
М.Б.

Биографија:
Сарамандић је рођен 2. априла 1939. године у Београду.
Због бомбардовања, 1941. године цела породица се сели у Аранђеловац, родни град његових родитеља.
Комплетна Живанова фамилија, и по очевој и мајчиној страни, била је веома музички обдарена и талентована, па је и он у раној младости закорачио у свет музике – још као ученик аранђеловачке Гимназије, оснива забавни оркестар, а био је и најистакнутији члан хора.
По повратку у Београд, као апсолвент Економског факултета (1962), добија позив да пева у великом варијетеу „Орфеум“, који је у то време био значајна културна институција.
Први корак на путу ка великим оперским улогама, било је школовање код једне од највећих оперских певачица тог времена, Зденке Зикове, после чега полаже аудицију за пријем у Оперу, 30. марта 1966, пред комисијом коју су чинила велика музичка имена: Чангаловић, Данон, Пивнички...
Дебитовао је на отварању сезоне, 21. септембра 1966, у улози Краља Египта у Вердијевој Аиди, да би 14. фебруара 1968. био примљен у стални ангажман.
Током дуге и богате карије остварио је низ значајних улога басовског фаха у операма Кнез Игор (Кончак, Галицки), Моћ судбине (Гвардијан), Фауст (Мефисто), Набуко (Захарија), Севиљски берберин (Дон Базилио), Кнез од Зете (Иво Црнојевић), Ернани (Де Силва), Дон Карлос (Филип, Велики Инквизитор), Порги и Бес (Краун), Евгеније Оњегин (Кнез Грјемин), насловне улоге у операма Борис Годунов, Иван Сусањин, Дон Кихот...
Овај велики уметник, готово до аскетизма посвећен уметности, наступао је на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету, попут Бољшог театра и Карнеги хола, те на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину...
Био је и врстан интерпретатор црначких духовних песама, а нарочито је био познат по својим интерпретацијама руских народних песама из репертоара Шаљапина, које је певао и у СССР-у, на више од 500 концерата.
Добитник је великог броја значајних награда као и Посебног признања за допринос култури Републике Србије.
На сцени је био до последњег даха – поред текућег репертоара, спремао се и за обнову “Дон Карлоса” који је изведен 4. фебруара 2012. године, а неколико дана касније, 13. фебруара, требало је да поново наступи у соло-рециталу Торжество Шаљапину, који је годинама певао на Сцени „Раша Плаовић“.