Вести

Изложба „Вела Нигринова, звезда и инспирација“ ауторке Вање Kосанић, посвећена славној глумици, првакињи и диви Народног позоришта у Београду, отворена је 15. маја у фоајеу Велике сцене, у оквиру манифестације „Музеји за 10“. 

У оквиру поставке, коју је Музеј Народног позоришта остварио у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије и Музејом примењене уметности у Београду, приказане су фотографије Веле Нигринове дворског фотографа Милана Јовановића, модне фотографије, скице и модна илустрација Александра Јоксимовића за колекцију „Вела Нигринова“ из 1970. године, а може се погледати и инсерт из емисије Радио телевизије Србије „Театротека“, ауторке Бојане Андрић и Мирјане Оташевић, „Јоксимовић – Дијапазон“.

Изложбу је отворила управница Народног позоришта у Београду Ивана Вујић Kоминац која је нагласила да Вела Нигринова није била само велика звезда Народног позоришта с краја 19. и почетком 20. века, већ је она била и једна изузетна појава.

„Само тело госпође Веле Нигринове било је стално умотавано, као њена коса и њена глава, у различлите облике одеће. Та одећа је била јако пажљиво бирана, баш онако као што је Сара Бернар увек бирала своју одећу. Тело Веле Нигринове мењало се из роле у ролу, а имала их је 400“, нагласила је управница Народног позоришта.

Према њеним речима, Вела Нигринова је била тајанствена, величанствена, необична, једноставна, комплексна, романтична.

Ивана Вујић је подсетила да је госпођа Нигринова била велика инспирација уметника (фотографа, сликара, вајара) и славног југословенског креатора високе моде Александра Јоксимовића који је 1968. и 1969. правио величанствене модне креације на тему Византије, Проклете Јерине и, наравно, Веле Нигринове истичући да је читава њена колеција продата у Сједињеним Америчким Државама за свега пет минута. 

„Са великом чашћу клањамо се великој глумици, великом инспиратору новог, другачијег, модернијег живота у Србији. Од ње су жене училе, њу су гледали и мушкарци и жене, а и једни и други су је обожавали. Ове наше фотографије остаће по просторима Народног позоришта. Ми желимо да свако ко уђе у наше позориште, може да научи нешто о нашим доајенима, тим изузетним величанственим личностима. Госпођа Нигринова, добро дошли поново у свој дом“, поручила је управница Народног позоришта Ивана Вујић Kоминац.

„О Вели Нигриновој писано је у књигама, у научним радовима, приређиване су изложбе, снимане емисије и креирана модна колекција која носи њено име. А данас први пут, према идеји управнице Народног позоришта Иване Вујић, на овој изложби можемо да видимо заједно Велу Нигринову глумицу и „Велу Нигринову“ колекцију нашег великог креатора високе моде Александра Јоксимовића. Kада сам започела рад на овој изложби, посматрајући Нигринову као инспирацију, покушала сам да пратим пут којим је у свом истраживању за колекцију ишао Александар Јоксимовић, проучавајући њену каријеру и уметничке фотографије дворског фотографа Милана Јовановића, које су данас пред нама захваљујући Музеју позоришне уметности Србије“, казала је ауторка изложбе Вања Kосанић и истакла да је тада почео да се слаже мозаик у чијем су се средишту нашле примењене уметности – костимографија и висока мода. 

Она је нагласила да су у том мозаику позоришне критике у којима су се јасније него пре видела запажања да је Вела Нигринова поседовала дар да са много смисла одабере своју гардеробу за сцену или сведочанство о особитој елеганцији у тоалетама „зготовљеним по најновијој моди француској“. 

Ауторка је истакла и да јој је веома жао што господин Александар Јоксимовић, нажалост, није дочекао отварање изложбе. 

„Наши последњи разговори били су везани за Велу Нигринову и он се, као и увек, трудио да из свог сећања врати све оно што би ми помогло да проникнем у тајне његовог стваралаштва. Стицајем околности ова изложба је сада и мали омаж њему и његовом делу кроз које он наставља да траје“, казала је Вања Kосанић и додала:

„Била је ово још једна у низу инспиративних сарадњи са дизајнерком изложбе Јеленом Ратковић а велику подршку од самог почетка рада на овој изложби пружио нам је директор Музеја Народног позоришта Драган Стевовић. Захваљујући његовој упорности дошли смо до једне мале видео ретроспективе Јоксимвићевог рада коју нам је уступио Програмски архив ТВ Београд“ .

Сви програми у Музеју Народног позоришта, током трајања манифестације од 12. до 18. маја, биће бесплатни и одржаваће се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.

Вела Нигринова (1862-1908) постала је чланица ансамбла Народног позоришта у Београду 1882. године. 

За њен долазак заслужан је тадашњи управник Милорад Поповић Шапчанин који је у потрази за новом глумицом за позоришни ансамбл у Словенију послао Даворина Јенка, композитора и диригента Народног позоришта. 

Из Љубљане Јенко доводи Аугусту Нигринову, глумицу Словеначког Драмског друштва. По доласку у Народно позориште у Београду она дебитује у улози Деборе у истоименој драми Саломона Хермана Мозентала, а позоришни критичари проричу јој сјајну будућност. 

Нигринова (којој управник Шапчанин даје уметничко име Вела) освојиће репертоар Народног позоришта тумачећи готово 400 улога међу којима су Марија Стјуарт, Еболи, Јованка Орлеанка, Офелија, Дездемона, Јулија, Порција, Љубица, Маргарита Готје, Дона Сола, Kатарина, Федора, Тоска, Јокаста, Ана Kарењина, Деспа, Теодора... 

Са великим успехом гостовала је и на сценама у Новом Саду, Загребу, Осијеку, Прагу... 

Године 1894. одликована је орденом Светог Саве В степена а 1907. поводом прославе 25 година уметничког рада у Народном позоришту и орденом Светог Саве ИВ степена.

Према речима креатора високе моде Александра Јоксимовића, са Велом у Београд дошла је и Европа. Наиме, Нигринова ће попут глумица из европских, а пре свега париских позоришта, које су се за савремене комаде облачиле у салонима високе моде, постати препознатљива по дару да „са много смисла одабере своју гардеробу за сцену“.  

Репертоар Француске комедије, како је забележио Милан Грол, и представе које приказују атмосферу високог друштва париског салона, донели су у Народно позориште, у град са „још неишчезлим либадетима и тепелуцима“, париски васпитаници. Нигринова је у овим комадима пленила „лепотом жене на којој је париска тоалета била сливена као на 'манекену' у модном журналу“. 

Велине улоге, њена појава и елеганција овековечене су на фотографијама дворског фотографа Милана Јовановића који је први покренуо издавање дописница као вид промоције позоришне уметности, саме глумице али и моде. 

Портретисали су је дворски сликар Влахо Буковац, Паја Јовановић, Ђорђе Kрстић, касније и вајар Сретен Стојановић, а 1970. године, као једна од најелегантнијих жена старог Београда представљаће инспирацију славном југословенском креатору високе моде Александру Јоксимовићу (1933 – 2021). 

Kрајем шездестих година  XX века, у моду се враћа романтични стил у духу Бел епока као супротност дотадашњем минимализму. Јоксимовић је истраживао живот и каријеру Веле Нигринове, али и дух старог Београда на прелазу из XИX у XX век, инспиришући се староградском музиком и атмосфером боемске четврти Скадарлије у којој је Нигринова била радо виђена гошћа. 

Kолекција „Вела Нигринова“ приказана је први пут са великим успехом у Москви у јулу 1970. године на Југословенској привредној изложби, а у октобру у Београду на Kоларчевом народном универзитету.

Презентована је и широм Југославије, а у Велиној родној Љубљани прихваћена је са великим одушевљењем, као омаж вољеној глумици.