Вести

Поводом 85. рођендана Маје Плисецкаје, у понедељак 6. децембра, у Музеју Народног позоришта у Београду, у оквиру циклуса „Јубилеји“, одржано је вече посвећено тој славној руској балерини.

Присутне је, кратким говором, поздравила кустоскиња Прве сталне поставке Зорица Јанковић, а потом су о великој уметници и њеној богатој каријери причали Милица Зајцев, Жарко Пребил и Мирјана Здравковић која је, између осталог, казала да је Маја Плисецкаја у балетску уметност „унела много тога новог“.
- Нико, као она, није имао такав темперамент, што се нарочито може видети у трећем чину „Лабудовог језера“, и тај драмски потенцијал – оценила је Здравковићева и подсетила да је Плисецкаја на сцени Народног позоришта у Београду гостовала два пута - 1964. у „Лабудовом језеру“ и годину дана касније, са балетом „Баљшој театра“ у представи „Легенда о љубави“.
Пребил, који је славну балерину познавао веома добро и у приватном животу, истакао је да је она „јако добро била свесна своје вредности, своје величине и свог значаја“.
- Једном приликом је рекла: „Свет треба да буде срећан што сам ја на овом свету, што ја постојим“. Једноставно, знала је своје вредности. Маја је генијално обдарена балерина која је својим талентом пробила каноне класичног балета – указао је признати балетски уметник и педагог.
Некадашња примабалерина Бољшој балета рођена је 20. новембра 1925. године у Москви. Пореклом Јеврејка, расла је у уметничкој породици. Њена мајка је била глумица немог филма, док је њен ујак, Асаф Месерер, био легендарни професор Балета, а тетка уз коју је одрасла, Суламиф Месерер, је била примабалерина Бољшог театра. Од свог почетка, каријера Маје Плисецкаје се разликовала од других балерина. За разлику од осталих, постављена је као солиста одмах након дипломирања. Због своје црвене косе и упечатљивог изгледа, Маја је била гламурозна фигура на сцени, али и ван ње. Постала је позната по високим скоковима, флексибилним леђима, дугим рукама, грациозност покрета и харизми. Први велики успех је доживела својом интерпретацијом „Умирућег Лабуда“, (на слици) улоге коју је у својој каријери играла хиљаду пута. Упркос великом таленту који је поседовала и успеху који је остварила, Маја Плисецкаја није добијала заслужен третман од стране управе Бољшој театра. Била је Јеврејка у антисемитском окружењу, њени родитељи су протерани, тако да јој није било дозвољено да путује у иностранство пуних шест година по ступању у театар. Тек 1959. Никита Хрушчов јој је дозволио да путује и свет је имао прилике да види Мају Плисецкају. Њене најчувеније улоге биле су у балетима “Лабудово језеро” (1947), “Успавана лепотица” (1961), “Кармен”, “Дон Кихот”. Године 1958. додељена јој је титула „Заслужног уметника СССР-а“. Исте године удала се за младог композитора Родион Шчедрина. У периоду од 1984. до 1985. радила је као уметнички директор Римске оперске и балетске куће, а након тога у Шпанској националној балетској кући (1987-1989). Током каријере, критичари су је видели као дефинитивну наследницу легендарне Ане Павлове. За њу су инсценирали познати кореографи Ролан Пети и Морис Бежар. Каријера јој је трајала неуобичајено дуго, чак 60 година. Последњи пут је наступила 1996. када је имала 70 година, у кореографији Мориса Бежара „Аве Маја“.
М.Б.