Педесето извођење представе „Године врана “, 20. марта на Великој сцени

Драма „Године врана“, по тексту и у режији Синише Ковачевића биће 50. пут изведена 20. марта (19.30) на Великој сцени.

Ова представа, чија се радња дешава током окупације и непосредно након ослобођења Београда у Првом светском рату, одиграна је с великим успехом на обе премијере, 12. и 13. марта 2022. године.

Комад је у самом старту, још средином децембра 2021. године када су почеле пробе, побудио огромно интересовање јавности, а потом је, чим је постављен на сцену, у потпуности оправдао сва очекивања изводећи се све време на „карту више“.

Ковачевић је одавно написао ту драму, а затим ју је, чекајући на позоришну реализацију, преточио и у роман „Године врана” (2018), који је доживео велики успех као „монументални историјски мозаик у мермеру” и „најаутентичније виђена судбина Београда пре једног века”.

Радња представе догађа се у Београду 1917. и 1918. године. То је време неочекиваних љубави, официрских двобоја, тихих сахрана, бежаније, спасавања части, преког суда, вешала и изрода, али и време када, чак, и вране напаствују град и небо претварају у црни облак.

У средишту приче налази се породица Рајић чији се живот, након једне ситне крађе угља, учињене у крајњој нужди током ратних година, мења из корена и претвара у трагедију…

Медији су после премијере истакли да је реч о наслову великих сценских размера и изузетном продукцијском подухвату, с обзиром на то да се на нашим позоришним сценама ретко виђају представе у којима учествује око 60 извођача.

Такође, похваљен је и редитељски приступ као модеран и филмски, са много кратких сцена и визуелних слика које стварају снажан, спектакуларни сценски ефекат.

Критичарка „Времена” Марина Миливојевић Мађарев истакла је да је и у овом комаду, уосталом као и у свим Ковачевићевим делима, најјаснија карактеристика „тежња да се изазову јаке емоције и на тај начин убеди публика у пишчеве ставове о трагичној судбини српског народа у 20. веку”.

Критичарка „Политике” Ана Тасић указала је да је структура представе „фрагментарна и динамична, са око шездесет кратких сцена које се брзо смењују“, што представи даје снажан ритам и осећај филмске нарације.

Оценила је, између осталог, и да је увођење кореографских и музичких сегмената „прави погодак“, јер визуелно обогаћују сцену и појачавају естетски утисак представе.

У великом ансамблу, 20. марта, главне улоге тумачиће Калина Ковачевић (Јулија Кавран), Бранислав Томашевић (Алојз Кавран), Петар Стругар (Живојин Рајић), Љиљана Благојевић (Катица Рајић), Соња Колачарић (Љубинка Рајић), Бојан Кривокапић (Мијат Тамнавац), Миодраг Кривокапић (Бата Душа), Владан Гајовић (Војвода Петар Бојовић) и Лепомир Ивковић (Генерал Седларевић).

У подели су и Драган Николић (Еуген Долежал), Милош Ђорђевић (Хашим), Немања Стаматовић (Леон Дробник), Урош Урошевић (Желимир Петрас), Арон Бугарски (Карл Мениге), Драган Секулић (Милан Ракић), Предраг Милетић (Конобар Влада), Бошко Пулетић (Моша Куманди), Драгослав Илић (Краљ Петар), Дарко Томовић (Арчибалд Рајс), Бранкица Зорић Васовић (Меланија) и Хаџи Петар Божовић (Пекар).

У представи учествују и чланице Балета Народног позоришта, десеторо играча, троје деце узраста од пет до осам година, као и двадесетак студената глуме Факултета савремених уметности.

Драматург је Данка Секуловић, а у уметничком тиму су и Герослав Зарић, Владослава Канингтон (сценографи), Марина Меденица (костимограф), Петра Фотез (костимограф балетских костима), Борислав Дугић, Владимир Петричевић (композитори), Исидора Станишић (кореограф), Радован Кнежевић (сценски говор) и Слободан Петковић (сценске борбе).

Сарадници на представи су Вук Милетић (извршни продуцент), Јасмина Урошевић (продуцент у Драми), Сандра Роквић (инспицијент), Гордана Перовски (суфлер), Милена Костић и Ана Петровић (асистенти костимографа) и Гала Димовић и Марија Ковачевић (организатори).