BALETSKI TRIPTIH INFINITAS

tri jednočina baleta na muziku S. Rajičića, E. Josifa i P. Konjovića

O predstavi

BALETSKI TRIPTIH INFINITAS/ u okviru Beogradskog festivala igre

POEMA
reč autora

Poema i njeni stihovi prikaz su naših emocija i boja naše duše. Poema je kao ples, puna spirala, vrtloga, skokova i nakupljenih emocija igrača, nastalih kao neposredni odgovor na muziku. Poema je naznaka priča koje potiču iz naše duše. Poema je prilika da se doživi posebna veza koja postoji između muzike i igre, gde smo u mogućnosti da vidimo pokret igrača kao muzičku partituru. Ova Poema je potraga za slobodom duše koja nikada ne prestaje da sanja. U datom trenutku svi postajemo melodija, ritam i ekspresija u izražajno jakom Rajičićevom Drugom violinskom koncertu. Igrači vizualizuju energiju muzike te i ja, zajedno sa njima, pokušavam da prikažem kakav je osećaj biti deo ove Poeme, deo  partiture, sa mogućim iskušenjem strasti, ljubavi i mira.

IGOR KIROV, koreograf

Igor Kirov, istaknuti makedonski igrač i koreograf je studirao na Roterdamskoj plesnoj akademiji u Holandiji i stekao master diplomu iz oblasti audio i vizuelne umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu. Nastupao je u mnogim evropskim baletskim trupama i sarađivao sa renomiranim koreografima kao što su Icik Galili, Ton Simons, Bil T. Džouns, Stiven Petronio, Jakopo Godani, Ed Vub, Ohad Naharin, Karlos Matos i drugi.

Još kao igrač počeo je sa kreiranjem manjih koreografija a 2006. godine je osvojio nagradu za najtalentovanijeg mladog koreografa na međunarodnom takmičenju u Nagoji (Japan).

Postavljao je koreografije za brojne baletske trupe širom sveta: Makedonski narodni balet, Balet Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu i Rijeci, Orlando balet u SAD, Nacionalnu operu u Bordou u Francuskoj, za Državna pozorišta u Oldenburgu, Darmštatu, Noverre u Štutgartu, Drezdenu, i Delattre plesnu kompaniju u Nemačkoj, Masdanza festival u Španiji, za Državna pozorišta u Klagenfurtu i Gracu u Austriji i Teatar Sen Galen u Švajcarskoj, kao i za Equilibro Dinamico u Italiji i SIDance festival u Koreji, Kannon plesnu kompaniju u Sankt Peterburgu (Rusija) i Uzbekistanski nacionalni balet u Taškentu. 

Osnivač je trupe The Kirov Dance Company (2007) sa kojom je osvajao brojna priznanja i nagrade: za balet TEM....N osvojio je Nagradu publike za najbolju koreografiju na 14. Međunarodnom koreografskom takmičenju Masdanza u Španiji (2009); Specijalnu nagradu za  balet Na ivici (On the Edge) na prvom Međunarodnom koreografskom i baletskom takmičenju u Pekinškom nacionalnom centru scenskih umetnosti (2011); drugu nagradu na 16.  Međunarodnom festivalu koreografskih minijatura u Srbiji za Dodir (Touch, 2012 godine) i nagradu za produkciju na 18. Međunarodnom takmičenju koreografa Masdanza u Španiji (2013). Udruženje makedonskih kompozitora (SOKOM) mu je 2016. godine dodelilo nagradu Virtuozi za najbolja umetnička dostignuća u kategoriji međunarodnog priznanja. Kirov je 2022. godine dobio nagradu za najbolju koreografiju za predstavu Edip na 55. Makedonskom pozorišnom festivalu „Vojdan Černodrinski“. 
Koreografska ostvarenja: He Helijum, Kocka, Na putu, 14 sati, Atlantida, Ivica, Neispričane priče, Le Sacre du printemps, Od tog dana, Što te nema, Neispričana kocka, Stanica Skoplje, Edip komentari, Svi marš na ples, Priče, Dnevnik Nižinskog, 5 do 12, Istok-Zapad, Derviš i smrt, Crvena soba, Pisma njemu, Sa strane na stranu, Priče sa puta svile, Ruska kocka.
Zajedno sa Mojcom Majcen je osnovao BALKAN DANCE PROJECT koji ima za cilj da okupi mlade i talentovane igrače i koreografe. Kao gostujući profesor predaje na umetničkim akademijama u Minhenu, Skoplju, Beogradu, Budimpešti, Ljubljani i Tokiju.
Bio je umetnički direktor Baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu od 2015. do 2020. godine.


PTICO NE SKLAPAJ SVOJA KRILA 
reč autora
Ptico ne sklapaj svoja krila je koreografska reinterpretacija istoimenog baleta Vere Kostić i Enrika Josifa zasnovanog na stihovima Rabindranata Tagore. Moj autorski postupak je pre svega dijalog iz današnjeg trenutka sa koreografkinjom.
Iz izvornika je preuzeta žudnja kao glavni pokretač, gorivo za oslobođenje i sazrevanje, rušenje svih kaveza i zidova. Žudnja je i stvaralačka i rušilačka sila koja izmiče kontroli i vodi junakinju, pticu iz naslova, na let vrtoglavih visina do bolnih dubina duše. Mislim da se ova tematika najrečitije izražava igrom, da tela plesača u svojim odnosima, susretima, sukobima, virtuoznošću ali i iscrpljivanjem, najneposrednije pričaju o suštini, nesalomivosti ljudskosti. To je ono za čime tragam sa svojim saradnicama/ima u radu na ovom baletu.
Predstava kao i sam ljubavni put ptice, naše glavne junakinje sagoreva u želji, neodlučnosti, strahu i borbi sa svojim unutrašnjim pticama, iza koje će ostati samo pepeo.

MILOŠ ISAILOVIĆ, koreograf

Rođen je 1988. godi­ne u Lozni­ci. Završio je balet­sku ško­lu „Lujo Davi­čo“. Bio je sti­pen­di­sta pre­sti­žne balet­ske aka­de­mi­je TAZ (Tanz Aka­de­mie Zürich) u Ciri­hu (Švaj­car­ska) 2005. godine. Od 2009. do 2011. godi­ne bio je član Baleta Narod­nog pozo­ri­šta u Beo­gra­du gde je uče­stvovao u kom­plet­nom reper­to­a­ru. Od 2010. angažovan je kao igrač savre­me­nog ple­sa u Bitef dens kom­pa­ni­ji u Beo­gra­du. U okviru iste kompanije postavio je sledeće balete kao koregraf: Dunja­luk (2016), Mag­bet (2017) i Živo­tinj­ska far­ma (2022).

Nagrade: „Dimitrije Parlić“ za najboljeg koreografa savre-menog plesa (2017) „Smiljana Mandukić” za najboljeg igra-ča (2022). Bavi se pedagoškim radom u baletskim školama i akademijama širom Evrope i SAD gde predaje savremenu igru. Nastupa kao solista, ali je angažovan i kao asistent Edvarda Kluga, priznatog koreografa i direktora Slovenačkog narodnog gledališča u Mariboru (Slovenija), sa kojim je postavljao balete u operama i pozorištima kao što su Boljšoj balet (Rusija), Bečka državna opera (Austrija), Nacionalna opera u Rigi (Letonija), Balet i opera u Novosibirsku (Rusija), Ciriška opera (Švajcarska), Dortmundski balet (Nemačka).

Kao koreograf u okviru dramskih predstava sarađuje sa nekim od najpriznatijih reditelja poput Kokana Mladenovića i Dina Mustafića.


SIMFONIJSKI TRIPTIHON

Uoči jubileja, stogodišnjice Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreografkinja Maša Kolar stvara balet na muziku Petra Konjovića Simfonijski triptihon. Reč je o reprezentativnom delu srpske muzike nacionalnog karaktera, koje je postalo poznato kao folklorna baletska muzika. 

Način Kolarinog prilaženja ovom srpskom nacionalnom muzičkom i plesnom nasleđu, neizbežno je obeležen folklornom tematikom. Unutar njega koreografkinjin pristup takvoj tradiciji nije doslovan, već pronalazi inspiraciju iz tri međusobno povezana izvora. 

Prvi izvor je sam karakter Simfonijskog triptihona, koji se temelji na folklornoj muzici, obiluje raznovrsnim kontrastnim temama, užarenim ritmom plesne igre, ali i mračnim atmosferama, te se prirodno nameće pri oblikovanju plesnog jezika. 

Ako Kolarova i poseže za folklornim izvorima, oni nisu vezani uz plesnu folklornu tradiciju, već uz tradiciju rukotvorina kojima se bavio narod, prvenstveno njegov ženski deo. Pirotski ćilim sa svojim arhetipskim skupom motiva, postaje temelj za kompletni vizuelno-scenski identitet predstave zadajući prostorni okvir plesu ali i koregrafskim rešenjima samih plesnih koraka i pokreta. 

Međutim Maša ne ostaje na prikazu puke apstrakcije folklornih koreografsko-scenskih formi, već se inspiriše i temom proleća koje je zapravo skriveni pokretač Stankovićeve priče o Koštani, tj. priče o mladosti i slobodi koju ona nosi, te o probuđenoj nostalgiji za njima. Taj duh proleća se itekako oseća i u Konjovićevoj muzici koja svojom dinamikom, ritmikom i atmosferom odaje sliku buđenja prirode koja rasplamsava ljudska čula, budeći time jake emocije i strast. 

Ovim novim delom, može se reći da Maša Kolar nastavlja istoriju koreografa i koreografkinja koji koriste folklorne motive u svojim baletima i na neki način potvrđuju kanonski sled folklornih baleta. Maša Kolar još od 2019. godine s trodelnom baletskom večeri Čipka započinje svoj rad na savremenom baletu inspirisanom folklornim motivima i temama, da bi ga u Simfonijskom triptihonu potvrdila, razvila i produbila.


Maja Marjančić

MAŠA KOLAR, koreografkinja

Baletska umetnica rođena u Zagrebu 1973. godine, završila je Školu savremenog plesa Ane Maletić, pohađala je Vlaamse Dansacademie u Brižu (Belgija) i završila preddiplomske studije savremenog plesa, nastavnički smer, na Akademiji dramskih umetnosti Univerziteta u Zagrebu i diplomske studije Kulturologije na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Profesionalnu igračku karijeru započinje 1986. godine u zagrebačkom pozorištu „Komedija”, a nastavlja je 1992. godine u Baletu Drezden gde je 1995. godine dobila status solistkinje. Godine 1997. nagrađena je prestižnom nagradom “Mary Wigman” za posebna igračka dostignuća u koreografijama Džona Nojmajera, Stefana Tosa i Matsa Eka. Od 1998. angažovana je u Thoss Tanz Kompanie. U ulozi Karmen, u koreografiji Matsa Eka, gostovala je sa Lionskim baletom u Aziji. Od 2000. godine sarađuje sa Kvinslend baletom u Brizbejnu (Australija). U 2005, 2006. i 2008. godini predavala je na Univerzitetskoj plesnoj akademiji u Stokholmu (Švedska) i na Univerzitetskoj plesnoj akademiji u Interlokanu (SAD), asistirala je u Alto baletu u Esenu (Nemačka). Godine 2007. postala je član Aterbaleta u Italiji gde je radila sa koreografima Maurom Bigoncetijem, Ohadom Naharinom, Markom Goekeom, Đinom Paterson, Andreom Meskitom i Valterom Mateinijem. Od 2006. godine zaposlena je u Učilištu ZKM-a kao baletski pedagog i koreograf nastavljajući internacionalnu karijeru slobodne baletske umetnice. Za Balet Narodnog pozorišta u Beogradu sa Zoranom Markovićem postavila je balet Interval, a za Bitef Dance Company balet Otelo te samostalno Don Žuana. U Zagrebu producira i radi koreografije The memory of water, Merry christmas for naughty kids, Trijada i Alie. Za Nacionalni balet mladih u Hamburgu postavila je tri koreografske minijature, za balet HNK-a Ivana pl. Zajca predstavu Pour homme et femme i Macbeth, Čipku, Posvećenje proleća, Poslepodne jednog fauna; Bolero za balet HNK-a u Zagrebu a Allegro za balet HNK-a Split. 
Dobitnica je: Nagrade hrvatskog glumišta 2008. godine, Nagrade kritičarskog stola za izvanredno baletsko izvođenje u Ostinu (SAD), Nagrade za izvanredno baletsko izvođenje i Nagrade publike za koreografiju u predstavi BoNet, Kopenhagen (Danska) 2010. godine; Produkcijske nagrade 27. i 30. nedelje savremenog plesa u Zagrebu, Strukovne nagrade UPUH-a 2010. godine, kao i nagrade „Olga Orlova” HNK-a Ivana pl. Zajca 2013. i „Boris Papandopulo” HNK-a Ivana pl. Zajca za koreografiju baleta Macbeth 2018. godine i za Posvećenje proleća 2020. godine.
Od 2017. godine je umetnički direktor baleta HNK-a Ivana pl. Zajca.



 

Premijerno izvođenje

Premijera 17. juna 2023.

Velika scena

POEMA

Kompozitor STANOJLO RAJIČIĆ,
Drugi koncert za violinu i orkestar, drugi i treći stav
Koreograf IGOR KIROV
Asistent koreografa MOJCA MAJCEN
Kostimograf OLGA MRĐENOVIĆ
Scenograf Miraš Vuksanović
Dizajner svetla Nuno Salsinha  
Snimak izvođenja Beogradske filharmonije, dirigent Angel Šurev, violina Tijana Milošević

Igraju:

Egor Burba, Ljiljana Velimirov, Petar Đorčevski, Šinćiro Ebe, Miloš Kecman, Toma Križnar, Sofija Matjušenskaja, Sonja Milovanov, Mao Morikava, Olga Olćan, Ada Raspor, Branko Sarić, Ivana Savić Jaćić, Teodora Spasić, Ivan Ćosić, Emanuele Frigo, Margarita Čeromuhina / Nikola Bjanko, Milena Ogrizović, Aleksandar Polupanov

PTICO, NE SKLAPAJ SVOJA KRILA

Kompozitor ENRIKO JOSIF
Kompozitor muzičkih deonica IRENA POPOVIĆ, po muzičkim motivima E. Josifa
Koreograf MILOŠ ISAILOVIĆ
Dramaturg BOJAN ĐORĐEV
Kostimograf IDA IGNjATOVIĆ
Scenograf Miraš Vuksanović
Dizajner svetla Nuno Salsinha  
Asistent koreografa MARIJA BAJČETIĆ
Pijanista VLADIMIR GLIGORIĆ
Arhivski snimak Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu

Igraju:
Ivana Savić Jaćić, Milica Jević Drndarević, Olga Olćan, Dejan Kolarov, Petar Đorčevski, Emanuele Frigo, Miloš Kecman, Ljiljana Velimirov, Ada Raspor, Sonja Milovanov, Branko Sarić, Miloš Živanović, Ivana Kozomara, Milja Rusić, Ljupka Stamenovski, Čedomir Radonjić, Milena Janković / Nikola Bjanko, Egor Burba, Šinćiro Ebe, Dušanka Kaličanin

SIMFONIJSKI TRIPTIHON

Kompozitor PETAR KONjOVIĆ
Snimak izvođenja Beogradske filharmonije, dirigent Živojin Zdravković, izdanje Jugoton
Koreograf MAŠA KOLAR
Dramaturg i asistent koreografa MAJA MARJANČIĆ
Kostimograf KATARINA GRČIĆ NIKOLIĆ
Idejno rešenje scenografije MAJA MARJANČIĆ, MAŠA KOLAR
Scenograf Miraš Vuksanović
Dizajner svetla Nuno Salsinha  

Igraju:
Ivana Savić Jaćić, Miloš Kecman, Sonja Milovanov, Tijana Šebez, Emanuele Frigo, Ljiljana Velimirov, Olga Olćan, Silvija Džunja Ćirić, Ivan Ćosić, Marina Miletić, Ada Raspor, Milena Janković / Natalija Aksentijević, Petar Đorčevski, Ljupka Stamenovski

Teatrološka istraživanja dr Vera Obradović Ljubinković, Brankica Knežević
Arhivski podaci Marko Rančić, Slobodan Stamatov
Muzička produkcija Petar Antonović


PTICO, NE SKLAPAJ SVOJA KRILA
Muzička produkcija Irena Popović
Muzički saradnik Dušan Đorđević
Asistent muzičke produkcije Nikola Dragojević

SIMFONIJSKI TRIPTIHON
Idejno rešenje ornamenata Milica Živadinović

Umetnički direktor Ana Pavlović 
Izvršni  direktor Smiljana Stokić 
Producenti Brankica Knežević, Gojko Davidović  
Repetitori Dalija Imanić, Marija Bajčetić, Tamara Ivanović 

Majstor maske Marko Dukić
Majstori pozornice Nevenko Radanović, Zoran Mirić
Majstor tona Nebojša Kostić
Muzička produkcija Petar Antonović
Asistent kostimografa Ivana Mladenović
Inspicijent Branislava Pljaskić

Ženska krojačnica Snežana Ignjatović
Muška krojačnica Nataša Ćalić, Gabrijela Knežević
Dekorska radionica Goran Milošević 

Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu