HAZARSKI REČNIK - LOVCI NA SNOVE

balet po motivima romana Milorada Pavića

O predstavi

U pokrajini dubine mora i beskonačnosti neba otkrivamo enciklopedijske jedinice romana Milorada Pavića Hazarski rečnik, koje oslikavaju put lovaca na snove, njihovo uranjanje u tuđe i vlastite svetove snova i snoviđenja. Hazari, skupljači snova, bele i crne ptice u  pokrajinama ljubavi, brzih i sporih ogledala hazarske princeze Ateh, grade svoju distopijsku azbuku. Kroz uvežbavanje lepote uranjaju u lavirint prošlosti i budućnosti, nikad ne znajući u koji komad vremena će da padne njihova misao. Danas Hazara više nema, ili za njih ne znamo, rasuli su se po svetu kao hiljade i hiljade beskućnika, tražeći svoj izgubljeni dom, svoj izgubljeni jezik. Pravu tajnu još nismo otkrili, jer povratak iz najdubljeg sna, gde, kako kaže Pavić, leži bog, znaju samo oni, koji su bili dosta duboko.

L. P.


OMAŽ TOMAŽU PANDURU

Strasno verujem u moć teatra
i sva moja dela su arhetipi rituala.
Tomaž Pandur

Veoma je teško, a verovatno i nemoguće, dovršiti biografiju Tomaža Pandura, reditelja čiji je umetnički opus obeležio slovenački, ali i svetski teatar, i koji je ostao veran svom kreativnom načelu i jedinstvenom stilu do samog kraja, nesebično deleći svoje vizije, snove, usamljenost, strahove i entuzijazam sa svojim saradnicima i saputnicima. Njegova Immaculata je trebalo da otvori pozorišnu sezonu 2016. godine u Drami u Mariboru i da ga pritom, makar malo, podseti na vreme kada je sve počelo, pre više od trideset godina, najpre sa predstavom Tespisov voz, a zatim i na sedmogodišnje upravljanje ovim teatrom, pre nego što se zaputio na sva ona mesta koja je kasnije osvojio i na sva ona gde je bio pozivan da gostuje po prvi put. Od svoje prve profesionalne predstave, Šeherezada, do svoje poslednje, Faust, u Drami u Ljubljani, eksperimentisao je sa suštinom teatarskog materijala. U svojoj misaonoj laboratoriji, povezivao je, razgrađivao i otkrivao pejzaže mitskog, arhetipskog i transcendentalnog, a u procesu stvaranja predstava, otkrivao je anatomiju i lepotu svakog momenta. Bio je strastveno posvećen prevazilaženju formi realnosti, kao i istraživanju ljudskog i božanskog, odnosno, odnosa između živog i neživog, između koncepta vremena i prostora, smrtnosti, bega u fantaziju i sukoba između beskrajnog i konačnog. Nakon njegovih predstava koje su obeležile generacije umetnika i ljubitelja pozorišta i uznemirile ustajale vode, protiv kojih se celog života borio, ostala su dela koja nikada nećemo videti na svetlu dana, u svom usavršenom, prečišćenom stanju, dela koja bi izazvala jaka osećanja, ona koja nikada neće nositi njegov potpis uz: Immaculata, Kralja Lira u Skoplju, Sto godina samoće u Madridu i Gvadalahari, Melanholiju u ljubljanskom Baletu, Klitemnestru u Meridi – sve planirane za repertoare u periodu od 2016 do 2018. god; ostale su samo njegove beleške na parčetu hartije, pre nego što je otišao u zemlju Aleksandra Velikog. Tomaž Pandur je svojom vizijom izrazio volju da ostvari istinu, da prevlada i da živi, smisao života u svakoj situaciji, gde iza tišine leži... mašta. I lepota. I snovi. Zbog toga, kreativni tim želi da posveti ovu predstavu, ovo putovanje u hazarske snove, našem najvećem Lovcu na snove.


MILORAD PAVIĆ  (1929-2009)
Srpski prozni pisac, pesnik i istoričar srpske književnosti, (posebno za period od 17. do 19. veka), stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine. Pavić je romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Poznat kao pisac nelinearne, interaktivne proze (romani, priče, drame), Pavić je jedan od najčitanijih savremenih pisaca sa Balkana, preveden na četrdeset jezika u više od tri stotine izdanja. 
Pavić u pozorištu:
Hazarski rečnik – Lovci snova, La Compagnie des Petits Châteaux režija Emanuel Vajs, igrano u zamkovima Francuske 1991-1992; Biblioteka istorije Pariza, 2015.
Mountains Made of Barking (balet i film po motivima Hazarskog rečnika), trupa Ultima Vez, režija Wim Vandekeybus, Royal Flemish Theatre – Brisel, 1994; International Teaterfestival Waves – Vordingborg,  1995.
Zauvek i dan više, Kamerni teatar grada Voronježa, režija Mihail Bičov, Voronjež, 2000.
Hazarski rečnik, Teatar Osobniak, režija Aleksej Sljusarčuk, Sankt Peterburg, 2002.
Hazarski rečnik, Pandur Theaters, režija Tomaž Pandur; Beograd, Ljubljana, 2002.
Hazarski rečnik, Pandur Theaters, režija Tomaž Pandur; Novi Sad (Sterijino pozorje), 2003.
Zauvek i dan više, Moskovski umetnički akademski teatar Čehova (MHAT); režija Vladimir Petrov; Moskva, 2002.
Hazarski rečnik, multimedijalna predstava u Sinagogi; Prag, 2003.
Krevet za troje, LENSOV teatar, režija Vladimir Petrov; Sankt Peterburg, 2003.
Hazarski rečnik, Neue Akzente Festival, režija Dorotea Šreder i Nina Gulstorf; Augsburg, 2003.
Hazarski rečnik, 45 Bleecker Theatre, režija Erica Gould; Njujork, 2003.
Krevet za troje, Dramteatar, režija Vitalij Zaharov; Prokopjevsk, 2004.
Zauvek i dan više, Narodno pozorište Bitolj,  režija Martin Kočovski; 2004.
Zauvek i dan višeRodopski dramski teatar Nikolaj Hajtov, režija Krasimir Rankov; Sofija, 2006.
Svadba u kupatilu, Pozorište na Terazijama, režija Saša Gabrić; Beograd, 2007.
Krevet za troje (mjuzikl), Kompanija Kras, režija Marija Valuhov; Moskva, 2010.
Zvezdani plašt, Teatar Mik, režija Nona Čobanu; Bukurešt, 2010.
Petkutin i Kalina (Play Pavich), Pozorište Prijedor, adaptacija i režija Gradimir Gojer; Prijedor, 2011.
Hazarski rečnik. Deca snova, Pozorište Jana Kočanovskog, režija Pavel Pasini; Opole, Poljska, 2012.
LEXICON-lite - ženska verzija-remiks, Teatar Osobniak; Sankt Peterburg, 2016.


LIVIJA PANDUR dramaturg, reditelj
Nakon studija dramaturgije na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani, Livija Pandur je radila kao pisac i dramaturg u velikom broju produkcija slovenačkih i stranih pozorišta. U periodu od 1991. do 1996. godine, bila je glavni dramaturg Drame Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru. Radila je i kao dramaturg u produkcijama koje je režirao Tomaž Pandur: Istok-zapad opera Šeherezada, Geteov Faust, Šekspirov Hamlet, Merimeova Karmen, Danteova Božanstvena komedija, Ruska misija Dostojevskog, Vavilon Svetine. Uredila je i objavila pozorišnu monografiju Pandurovo pozorište snova 1997. godine, a piše eseje i članke za više publikacija. U periodu od 2001 do 2002. godine, radila je u teatru Talija u Hamburgu. Kao dramaturg na Danteovoj trilogiji Božanstvena komedija (Pakao, Čistilište, Raj), a bila je dramaturg i pomoćnik reditelja u projektima Tomaža Pandura: Inferno u Teatro Maria Guerero (Centro Dramatico Nacional, Madrid, 2005), Barroco (Centro Cultural de la Villa, Madrid, 2007), Hamlet (Teatro Español, Madrid, 2009), Medeja (Festival u Meridi, 2009), balet Simfonija tužnih pesama (Staatsoper, Berlin, 2010) i Caida de los dioses (Teatro Español, Madrid, 2011). Od 2002. godine, Livija Pandur radi kao reditelj i producent za pozorišnu organizaciju Pandur.Theaters. Takođe, potpisuje dramaturgiju u predstavama: Hazarski rečnik Pavića, Sto minuta prema romanu Braća Karamazovi Dostojevskog, Teslina električna kompanija, Kaligula Kamija, Rat i mir Tolstoja i Medeja Euripida, a sve u produkciji Pandur.Theaters. Od 2013. do 2015. godine, bila je jedan od autora adaptacija, kao i dramaturg na predstavama u režiji Tomaža Pandura: Ričard III+II prema tragedijama V. Šekspira (SNG, Ljubljana), Kralj Lir V. Šekspira (Atina) i Geteov Faust (Centro Dramatico National, Madrid, 2014; SNG Ljubljana, 2015). Livija Pandur je 2016. godine postavila predstavu Immaculate, omaž Tomažu Panduru u SNG, Maribor.


RONALD SAVKOVIĆ
Ronald Sav­ko­vić je kore­o­graf i balet­ski igrač. Balet­sku ško­lu je zavr­šio u Rije­ci, nakon čega je, 1990. godine upi­sao Ple­snu aka­de­mi­ju u Budim­pe­šti. Po završetku školovanja, 1992. godine, postaje prvak bale­ta Slo­ve­nač­kog naci­o­nal­nog tea­tra u Mari­bo­ru. Izvan­red­ne kre­a­ci­je u okviru uloga kla­sič­nog i savre­me­nog baleta doprinele su da, iako veo­ma mlad, bude pozvan kao gostu­ju­ći umet­nik u HNK Zagre­b. Sarad­nja koju je u Mari­bo­ru započeo sa pro­sla­vlje­nim slo­ve­nač­kim redi­te­ljem Toma­žom Pan­du­rom, otvo­ri­la mu je nove vizi­je, este­ti­ku, kao i novi pogled na pozorište 21. veka. U HNK Zagre­b mu je 1996. godi­ne ponu­đena pozi­ci­ja prva­ka bale­ta, te je nastu­pao u ovoj kući sve do 1998. godi­ne u glav­nim ulo­ga­ma kla­sič­nog i savremenog baleta. U ovom peri­o­du je dobio nagra­du Hrvat­ske naci­o­nal­ne aka­de­mi­je umet­no­sti za ulo­gu u bale­tu Ne hodi po tra­vi...pada­ju anđe­li Iva­na Favi­e­ra. Naj­va­žni­ji korak u svo­joj kari­je­ri napravio je 1998. godine kada je  postao prvak Državne opere u Ber­li­nu, gde je nastupao u baletima slavnih kore­o­gra­fa, kao što su: Patris Bart, Rudolf Nure­jev, Žorž Balan­šin, Džon Kran­ko, Piter Mar­tins, Viljem For­sajt, Moris Bežar, Jir­ži Kili­jan, ser Kenet Mek­mi­lan, Načo Dua­to, Vla­di­mir Mala­hov, Anže­lin Pre­ljo­kaž, Kri­sti­jan Spuk, Pjer Lakot, Boris Ajf­man, Mar­ge­rit Don­lon, ser Fre­de­rik Ešton, i drugih. Za svo­je ulo­ge je dobio broj­ne nagra­de, uklju­ču­ju­ći još jed­no priznanje Hrvat­ske aka­de­mi­je umet­no­sti za ulo­gu prin­ca Alberta u Žize­li 2007, kao i nagra­du Zve­zda 21. veka 2008. i 2009. godi­ne u Njujor­ku.  Njego­va kari­je­ra kre­će u potpuno drugom pravcu 2008, kada odlučuje da se u pot­pu­no­sti posve­ti kore­o­gra­fskom pozivu. Neka od njego­vih naj­zna­čaj­ni­jih kore­o­graf­skih ostva­re­nja su: Umuk­ni i igraj, Tran­spa­rent­no, Sim­fo­ni­ja tužnih pesa­ma u Državnoj operi u Ber­li­nu, Romeo i Juli­ja u Narod­nom pozo­ri­štu u Sara­je­vu, Alek­san­dar u Narod­nom pozo­ri­štu u Beo­gra­du, Sam­son i Dali­la u Narod­nom pozo­ri­štu u Sko­plju, Umuk­ni i igraj, Krc­ko Ora­ščić, Četi­ri godi­šnja doba, Kar­men u Narod­nom pozori­štu u Rije­ci, Pesme bez reči u HNK Zagre­b, Pepe­lju­ga u izra­el­skom Bale­tu u Tel Avi­vu, Don Kihot u Narod­nom pozo­ri­štu u Sara­je­vu. Od 2008. godi­ne sara­đu­je sa svet­ski pozna­tim tea­trom Fri­e­dric­hstadt-Palast u Ber­li­nu, gde je radio kore­o­gra­fi­je za pred­sta­ve: QI, YMA, Poka­ži mi i Veli­ki šou, a kore­o­gra­fi­ju za pred­sta­vu Kali­gu­la radio je u Plesnom tea­tru u Sent Gale­nu. U pozo­ri­šnim pro­duk­ci­ja­ma Toma­ža Pan­du­ra potpisuje sledeće koreografije: Kali­gu­la, Mede­ja, Sim­fo­ni­ja tužnih pesa­ma i La Caida de los Dioses.


MIROSLAV BAKO
Njegov rad u oblasti elektronske muzike, doneo mu je veliko iskustvo u semplovanju i sintezi zvuka, što je uz akademsko obrazovanje iz oblasti teorije muzike, kompozicije i beleženja zvuka, omogućilo da konstantno prolazi kroz mnoge žanrove i načine stvaranja muzike, stvarajući sopstveni zvučni svet bez tehničkih ograničenja, igraonicu za istraživanje, igru i dramu. Studirao je na Odseku za muziku i dramske umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Uključen je u mnoge društvene i humanitarne projekte u Srbiji i inostranstvu. Nekada se bavio uredništvom na radiju, pisanjem scenarija i muzičkom produkciojom. Poslednjih 13 godina, profesionalno se bavi komponovanjem muzike i produkcijom moderne elektronske muzike. Njegov prvi radijski nastup je bio na britanskom radiju BBC tokom 2003. godine. Nakon toga, potpisao je više od 110 izdanja za muzičke kuće širom sveta u okviru nekoliko projekata koje je radio pod pseudonimima i koje je predstavio na scenama u Srbiji, Ujedinjenom kraljevstvu, Japanu, Brazilu, Francuskoj, Tajlandu, Švajcarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Švedskoj, Rumuniji, Grčkoj, itd. Redovni je gost na godišnjim manifestacijama i festivalima u većini ovih zemalja. Komponovao je muziku za predstavu Poroci čovečanstva za Play for Movement Theater 2011. godine, a godinama se bavio primenjenom muzikom za televiziju, film i reklame. Napisao je i producirao muziku za pozorišnu predstavu Vavilon. Tokom 2014. godine je napisao, orkestrirao i snimio muziku za predstavu Ad Infinitum, koja je dobila brojne nagrade. Jedinstveni muzički jezik njegovih kompozicija se zasniva na klasičnoj filmskoj muzici i simfonijskim delovima koji istovremeno teku uz nežnu akustičnu atmosferu i epske ili lirske teme.


ANGELINA ATLAGIĆ
Angelina Atlagić je diplomirala 1985. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek za scenski kostim. Od 1984. do danas uradila je dizajn za preko sto pedeset dramskih, baletskih, operskih, dečijih i lutkarskih predstava, kostime za tri igrana filma, kao i značajne projekte u dramskom i kulturno-zabavnom programu TV Beograd i TV Skoplje. U pojedinim predstavama pojavljuje se kao kompletan autor scene i kostima. Od 1999. predaje na Fakultetu dramskih umetnosti, na Cetinju, u zvanju redovnog profesora na Katedri za režiju, predmet Scenografija i kostimografija. Održala niz predavanja i prezentacija na univerzitetima širom SAD. Izlagala je u Čehoslovačkoj, Japanu, Izraelu, SAD i Kanadi. Od 2000. svoje kostimografije i scenografije realizovala je u Rusiji (Boljšoj teatar, Studio Fomenko u Moskvi), Grčkoj (Nacionalni teatar u Atini i Solunu), Španiji (Compania Nacional de Danza, Centro Dramatico Nacional, Centro Cultural de la Villa u Madridu, Festival Merida), Nemačkoj (Staatsaballet Berlin, Hessieshes Staatstheter Wiesbaden), Italiji (CSS Teatro stabile di inovazione del FVG u Udinama), Švedskoj (INTERKULT u Stokholmu), Sloveniji (SNG Ljubljana, Maribor, Celje), Makedoniji (Makedonski naroden teatar i Dramski teatar u Skoplju), Crnoj Gori (CNP i Budva grad teatar). Dobitnica je niza priznanja u zemlji i instranstvu; nagrada MAX za najbolji kostim; nagrada Atinorama u Rusiji 2002; Nagrada ULUPUDS-a i Ministarstvo kulture Republike Srbije za visoka umetnička dostignuća. Dobitnica je pet Sterijinih nagrada. Časopis za pozorišnu umetnost „Scena“ proglasio je za najboljeg kostimografa četiri puta zaredom.


NUMEN
Numen/For Use, hrvatsko-austrijski kolektiv za dizajn, bavi se scenografijom, industrijskim i prostornim dizajnom kao i konceptualnom umetnošću. Grupa je počela sa radom 1998. godine pod nazivom For Use i činili su je dizajneri Sven Jonke, Kristof Kacler i Nikola Radeljković. Od 1999. godine usvojili su naziv Numen za sve projekte ostvarene van oblasti industrijskog dizajna. Od 2004. godine do danas, nakon završetka komplikovane instalacije za produkciju Inferno u Nacionalnom centru za dramu u Madridu, Numen/For Use počinje aktivnije da se bavi scenografijom. Usledilo je angažovanje u teatreima širom Evrope. Od 2008. godine, usmerili su svoju pažnju na konfiguraciju objekata i koncepata bez prethodno određene funkcije, što je bila aktivnost koja je za rezultat imala hibridne i eksperimentalne radove kao što je N-Light serija i ceo spektar velikih instalacija (Traka, Mreža, Nit, Cev i Žica) koje su postavljene na javnim mestima i u umetničkim galerijama širom sveta. Za svoj rad nagrađeni su brojnim prestižnim priznanjima, kao što su: Brit Insurance Award u Londonu, nagrada za dizajn na Međunarodnom festivalu dizajna (DMY) u Berlinu, dve zlatne medalje na Praškom kvadrenijalu, dve nagrade Borštnikov za scenografiju, dve nagrade Red Dot Award, nagrada Nemačkog saveta za dizajn, i drugih. Izlagali su u Danskom Centru za dizajn, Ars Electronica centru, Muzeju dizajna u Londonu, Institutu za modernu Watts u San Francisku, Schirn Kunsthalle u Frankfurtu, Galeriji Spiral u Tokiju, Zounahanna Terrace u Jokohami, Fondazione Palazzo Strozzi u Firenci, Färgfabriken u Stokholmu, Kulturnom centru FIESP u Sao Paolu i Palati Tokio u Parizu.


JAŠA KOCELI
Jaša Koceli je završio studije sociologije i pozorišne režije u Ljubljani. U poslednjih pet godina režirao je dvanaest profesionalnih predstava u rezličitim slovenačkim pozorištima, uglavnom u autorskim projektima. U sezoni 2017/2018 u SNG Nova Gorica režirao je predstavu Trojanke po Euripidu. Kao asistent režije sarađivao je sa poznatim rediteljima među kojima se izdvaja Tomaž Pandur sa kojim je radio na predstavi Faust u SNG Ljubljana koja je gostovala širom sveta. Takođe, bavi se i dizajnom svetla u  predstavama koje režira, ali i u dve baletske produkcije SNG Opera i Balet u Ljubljani, Meso srca i Simfonija tužnih pesama.


SONjA VUKIĆEVIĆ
Balerina, koreograf i reditelj. Kao članica Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu odigrala je ceo klasični i neoklasični repertoar u saradnji sa koreografima - Lavrovski, Parlić, Šparemblek, Vera Kostić: Mirta (Žizela), Darinka (Darinkin dar), Debora (Golem), Afrodita (Trijumfi Afrodite), Kapetan Kuka (Petar Pan), Popodne jednog fauna, Ohridska legenda, kao i u operi Karmen. Igrala i u drugim centrima bivše Jugoslavije. Autorka prvih predstava savremenog plesa u Srbiji. Koreografski (i izvođački) rad u JDP-u: Don Žuan, Hamlet, Nora!, Rođeni u YU, Rasprava, Nižinski, Saloma, Majn kampf, Plava ptica, Mario i mađioničar, Dozivanje ptica, Lakrdijaš. Za ove predstave dobila je nekoliko godišnjih priznanja JDP. Radila je koreografije za dramske predstave Dušana Jovanovića, Ljubiše Ristića, Harisa Pašovića, Gorčina Stojanovića, Irfana Mensura, Ivane Vujić, Nikite Milivojevića, Radmile Vojvodić, Aleksandra Popovskog, Saše Milenkovskog, Tomaža Pandura, Snežane Trišić... Samostalnu koreografsku i rediteljsku karijeru ostvarila je u CZKD: Makbet/ONO (1996), Alčajmer (1998), Proces (1998), Mrak letnje noći (1999); prvu samostalnu produkciju Bitefa, Cirkus Istorija (2006); Karmina Burana i Rodoljupci u SNP, Novi Sad. Igrala je u filmovima, bavila se i vajanjem. Nagrade: Dimitrije Parlić, Nagrada grada Beograda; nagrada UBUS-a za životno delo...

Premijerno izvođenje

Premijera 19. maj 2018. / Velika scena
Narodno pozorište u Beogradu i Opera i T
eatar Madlenianum

 

Balet u jednom činu
po motivima romana Milorada Pavića
Kompozitor Miroslav Bako
Režija i dramaturgija Livija Pandur
Koreografija Ronald Savković
Kostimi Angelina Atlagić
Scenografija NUMEN
Dizajn svetla Jaša Koceli


Igraju:
Sonja Vukićević, k.g.
Sanja Ninković, Milica Jević Drndarević, Tijana Šebez, Olga Olćan
Ljiljana Velimirov, Maja Stojakov, Mina Radaković
Dejan Kolarov, Tejlor Klou, Davide Bufone, Miloš Živanović
Marko Luci, Nikola Bjanko, Remi Bijons


v.d. Direktor Baleta Konstantin Kostjukov
Pomoćnik direktora Baleta Miloš Dujaković
Organizatori Brankica Knežević i Gojko Davidović
Repetitor baleta Marija Vještica
Video projekcija Petar Antonović
Asistent scenografa Ivana Lovre
Asistent kostimografa Srđan Perić
Majstor svetla Vlado Marinkovski
Majstor šminke Marko Dukić
Majstor pozornice Zoran Mirić
Majstor tona Perica Ćurković
Inspicijent Brankica Pljaskić

 

Galerija