Očevi i oci

dramatizacija Kate Đarmati po romanu Slobodana Selenića

Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane: „Memoari Pere Bogalja“ , 1968  (Oktobarska nagrada Grada Beograda za književnost), „Prijatelji“ (1980, NIN-ova na-grada, Nagrada Biblioteke SR Srbije za najčitaniju knjigu 1981), „Pismo/glava“, 1982, „Očevi i oci“, 1985, „Timor mortis“, 1989. (Nagrada jugoslovenske kritike „Meša Selimović“), „Ubistvo s predumišljajem“, 1993. (Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Na osnovu romana „Ubistvo s predumišljajem“ napisao je scenario za istoimeni film u režiji Gorčina Stojanovića, 1995. Posthumno su mu objavljeni roman „Malajsko ludilo“, 2003. i pozorišne kritike objavljivane od 1956. do 1978. godine pod nazivom „Dramsko doba“, 2005. (priredio Feliks Pašić). Napisao je tri drame: „Kosančićev venac“ (praizvedba u martu 1982. u Ateljeu 212), „Ruženje naroda u dva dela“ (praizvedba u decembru 1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), „Knez Pavle“ (praizvedba u maju 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: „Angažmanu dramskoj formi“ (1965. i 2003), „Dramski pravci XX veka“ (1971. i 2002), antologije „Avangardna drama“ (1964), i „Antologija savremene srpske drame“ (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja „Iskorak u stvarnost“ objavljene 1995. i 2003. godine. Umro je 1995. godine u Beogradu.


Veljko Mićunović je diplomirao pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Egona Savina. Predstave: Radnička hronika, Demokratija, Kafka Masčine, Garderober, Samoubica, Nesporazum, Revizor, Smrt trgovačkog putnika, Kičma, U lovu na bubašvabe, Urnebesna tragedija. Režirao je u Narodnom pozorištu u Beogradu, Beogradskom dramskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru, Srpskom narodnom pozorištu, Narodnom pozorištu Subotica, Crnogorskom narodnom pozorištu…

Predstave koje je režirao gostovale su i nagrađivane na više od trideset festivala kod nas i u inostranstvu. Među njima su: Sterijino pozorje, Drama festival - Ljubljana, MESS - Sarajevo, Bitef, Grad teatar Budva, Jugoslovenski pozorišni festival - Užice, Festival malih scena - Rijeka. Za predstavu Radnička hronika dobitnik je specijalne Sterijine nagrade za režiju.


Reč reditelja

Naši očevi i oci -  naše nasleđe duhovno, intelektualno, ideološko - ono sa čim neminovno živimo do danas. Ili smo prisiljeni da živimo. U nemogućnosti otklona, zarad neprestanog iskopavanja i prekopavanja istorije, očevi i oci, obitavaju oko nas neprestano - podsećaju, progone nadziru i opominju. Iz krhotina sećanja Stevana Medakovića gledaju nas, naše raspolućenosti, ugrožene intime, porodični raskoli i otuđivanja. Ukazuje se i jedno suštinsko nerazumevanje različitosti, pa bilo ono na nivou bazičnog po nacionalnosti ili po pitanju puko ideološkog. Dok se, ujedno, ispostavljaju očiglednima naši unutrašnji egzili, bolne zarobljenosti i osećanje krivice koje teglimo do dana današnjeg.

Na repertoaru

Velika scena, 2 новембар 2024, 19:30

Kupi [ 21 ]

Premijerno izvođenje

Premijera, 4. april 2023.

Velika scena

Slobodan Selenić

OČEVI I OCI

Dramatizacija Kata Đarmati

Režija Veljko Mićunović

Dramaturg Kata Đarmati
Scenograf Zorana Petrov 
Kostimograf Marija Marković Milojev 
Kompozitor Nevena Glušica 
Scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović
Producenti Jasmina Urošević i Olivera Živković 
Inspicijent Sandra Rokvić 
Sufler Gordana Perovski 
Asistent scenografa Jasna Saramandić
Asistent kostimografa Ena Krotić 

Igraju:
Milutin Medaković Miloš Đorđević
Stevan Medaković Nikola Rakočević
Mihajlo Medaković Aleksandar Vučković
Elizabeta Medaković Vanja Ejdus
Rahela Blejk Vanja Milačić
Nanka Sena Đorović
Jelena Iva Milanović
Vidosav Prokić Nikola Ristanovski


Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Nevenko Radanović / Zoran Mirić
Majstori tona Nebojša Kostić i Tihomir Savić

Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu

Pretraga