USPAVANKA ZA ALEKSIJU RAJČIĆ

drama Đorđa Kosića

O predstavi

USPAVANKA ZA ALEKSIJU RAJČIĆ
USPAVANKA ZA ALEKSIJU RAJČIĆ

REČ DRAMATURGA
Aleksija Rajčić, glavna junakinja drame Đorđa Kosića, u svom životu nije imala mnogo izbora. Kao i druge žene kojima je okružena, a čiji životi predstavljaju model po kom se očekuje da funkcioniše i njen, u svetu ogrezlom u patrijarhat, Aleksijino je samo da ćuti i trpi. Životu koji je, i pre nego što je počeo, osuđen na nasilje, nemogućnost izbora, a samim tim i nemogućnost emancipacije ili sreće, alternativu predstavlja jedino – smrt. Kroz specifičan stilski zahvat u kom sve sporedne junake i junakinje sjedinjuje u muški i ženski hor, autor komada izdvaja Aleksiju i njeno iskustvo, time ih stavljajući u kontrapunkt sa depersonalizovanim akterima ove priče, odnosno društvom, koje na kraju i jeste najveća prepreka u potrazi ove žene za srećom i slobodom. Osim formalnog oblikovanja teksta, pisac se poigrava i jezikom, time vešto prikazujući potresnu životnu priču jedne žene koja izlaz iz začaranog kruga nasilja i konačnu slobodu, paradoksalno, pronalazi u zatvoru. Iako nas stil i jezik ove priče mogu navesti na pomisao da se ona odigrala pre izvesnog vremena, u nekoj bliskoj ili dalekoj, ali ipak prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama nažalost svedočimo i danas. U 2021. godini u Srbiji je zabeleženo ukupno 20 ubistava punoletnih žena u porodično partnerskom kontekstu, kao i 16 pokušaja ubistava žena, a nije moguće utvrditi koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.  Mnoge od ovih žena prijavljivale su svoje nasilnike, ali ih sistem nije zaštitio. U takvom sistemu, koji je svakojak, a najmanje na strani žrtve, žene često ne vide drugi izlaz osim da ,,uzmu pravdu u svoje ruke.“  

Tijana Grumić, dramaturškinja


ĐORĐE KOSIĆ rođen je 1996. u Beogradu. Završio Četvrtu gimnaziju u Beogradu, društveno-jezički smer. Amaterski se bavio glumom (,,Bog je didžej” r: M. Lolić; ,,21-12-2012.” r: N. Radović). Završio osnovne studije dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od katedre dobio nagradu za izuzetna postignuća iz oblasti pozorišta, filma, radija ili televizije Josip Kulundžić i nagradu Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu. 
Njegova drama Sada nije juli ušla je u najuži izbor na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst 2019. godine, i javno je čitana u Beogradu, Šapcu i Zagrebu. Dobitnik je nagrade na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst 2020. godine za dramu Uspavanka za Aleksiju Rajčić. 
Radio je kao dramaturg na predstavama Pošto gvožđe (FDU, Atelje 212), Šklovski: Energija zablude (Hartefakt fondacija), Realno, što da ne? (UK ,,Vuk Karadžić”), Penthaus: Običan čovek (SOKOJ, SKC, Univerzitet umetnosti u Beogradu), 35 kalorija bez šećera (Studio Centar, Dom Omladine Beograda), Beli Bubrezi (Atelje 212 – asistent dramaturgije),  Epska Fantastika (Studio Centar, Dom Omladine Beograda), Guliver (Malo pozorište ,,Duško Radović”), Placebo (Narodno pozorište Priština), Ivica i Marica (Lutkarsko pozorište ,,Pinokio”), Paklena Naranča (ADU, Katran Šock Šow Industry), San letnje noći (Malo pozorište ,,Duško Radović”), U raljama života (BDP – dramaturg saradnik), Svinje (Boom! Teatar), Pelikan (Narodno pozorište u Beogradu), Kralj Ibi ili Poljaci (Narodno pozorište u Pirotu). Takođe, dramaturg je prva tri izdanja festivala angažovanog pozorišta za mlade Angažman Fest. 
Jedan je od osnivača i član kreativne grupe Pointless Films. Pisao je scenario za dugometražni muzički film ,,Buč Kesidi: Euforija uživo” u produkciji Pointless Films, kao i za nagrađivani kratki film Divan dan (2019, r: David Jovanović). Osim toga, bio je scenarista dokumentarnog filma FPU 70 u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti, povodom sedamdesetogodišnjice Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Njegov scenario za igrani film Sunce nikad više dobio je novčanu podršku na konkursu Filmskog centra Srbije i film je trenutno u postprodukciji.


REČ REDITELjA
Kada je 1898. Milutin A. Popović izdao knjigu „Zatvorenice – Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda“ bio je to istorijski trenutak u kome je prostor na literarnoj sceni dat ženama „zločinkama“ da ispričaju svoju verziju priče. Ovaj roman poslužio je Đorđu Kosiću kao inspiracija za komad ,,Uspavanka za Aleksiju Rajčić.” Vek i po kasnije, nalazimo se na sceni Narodnog pozorišta i slušamo iskaz jedne od osuđenica. Nažalost, ne treba nam mnogo da shvatimo koliko je položaj žena  u svetu, a posebno kod nas, i dalje daleko od idealnog, ali kada shvatite da se na našim prostorima narativ u kojem je žena biće drugog reda protkao kroz celu istoriju, onda postavljanje jednog ovakvog komada postaje neminovnost. Aleksija je predvnodnica sudbine hiljade žena koje su svoje živote završile u kazneno popravnim zavodima, samo zato što su bile primorane da pravdu uzmu u svoje ruke, jer pravde nije bilo na vidiku. Ako vam ovaj siže zvuči poznato, to je zato što se od kraja devetnaestog veka do danas malo toga promenilo. Aleksije i u današnjem svetu bivaju primorane da na isti način stanu u svoju odbranu, jer sistem zaštite gotovo da ne postoji. Ako ga i ima, verovatno je izgubljen u moru papirologije, pravnih postupaka dokazivanja, veštačenja, sučeljavanja i retraumatizacija.

Jug Đorđević, reditelj


JUG ĐORĐEVIĆ rođen je 1993. u Vranju. Osnovno i srednje obrazovanje završio u rodnom gradu. U drugoj godini srednje škole postao je stipendista Amerčkog konzulata, te treću godinu srednje škole završava u School of the Arts u Ročesteru, država Njujork.
Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nikole Jevtića i Dušana Petrovića. Tokom studija režirao komad Sare Radojković ,,Chatroom – pogrešan profil” (2014) u Omladinskom pozorištu DADOV, kao i deo omnibusa ,,Triptih za tinejdžera” (2016) Strahinje Madžarevića u istom pozorištu. Diplomsku predstavu ,,Kaskader” autora Strahinje Madžarevića režirao je na jubilarnom desetom Festivalu internacionalnog studentskog teatra u Beogradu. 
Na festivalu ,,Borini Dani” 2015. godine u Vranju režirao je scensko čitanje drame ,,Ilustrovana enciklopedija nestajanja” Božidara Kneževića, nagrađene na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst. Radio kao asistent režije na produkcijama u Pozorištu ,,Boško Buha” (,,San letnje noći”, r: Đ.Tešić), Pozorištu na Terazijama (,,Mama Mia” i ,,Fantom iz opere”, r: J. Radivojević) i u Narodnom pozorištu u Beogradu (,,Marija Stjuart”, r: M. Lolić; ,,Sirano”, r: I. Vuković; ,,Carstvo nebesko”, r: J. Lorenci).
Prvu profesionalnu režiju potpisuje u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju na predstavi po tekstu Tijane Grumić „Kepler 452-b.“ Za istu predstavu Tijana i Jug podelili su Specijalnu nagradu za novu pozorišnu osećajnost na 54. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Novom Pazaru. Ista predstava našla se u glavnoj selekciji 63. Sterijnog pozorja 2018 godine. Iste godine režira komad Ognjena Obradovića „Kako održavati fikus“ u Narodnom pozorištu u Užicu, a predstavom „Triptih o radnicima“ (tekst: Sara Radojković, Strahinja Madžarević i Tijana Grumić) u njegovoj režiji, otvara se novo Gradsko pozorište u Čačku. Decembra 2018. godine režira komad ,,Dolče vita“ Jelene Paligorić u Operi i pozorištu Madlenianum. Početkom 2019. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu režira komad „Sumnja“ Džona P. Šenlija. Iste godine na 55. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić u Kraljevu dobija specijalnu nagradu za režiju za predstave „Sumnja“ i „Triptih o radnicima.“ Krajem 2019. godine režira ,,Nečistu krv” u dramatizaciji Tijane Grumić, u pozorištu ,,Bora Stanković” u Vranju, kao i komad ,,Jedan Edip” Armanda Nascimenta Roze u Narodnom pozorištu u Nišu. 
Dobitnik je nagrade za najbolju režiju na 5. Pozorišnom proleću u Šapcu, za režiju predstave ,,Nečista krv”. Početkom 2021. u Beogradskom dramskom pozorištu režira komad R. V. Fasbindera ,,Kišne kapi na vrelom kamenju”, kao i ,,Tramvaj zvani želja“ Tenesija Vilijamsa u Narodnom pozorištu u Somboru. Iste godine u Gradskom pozorištu u Čačku režira komad ,,O Gilgamešu” Tijane Grumić, kao i njen komad ,,Fleke” u Kraljevačkom pozorištu.
 

Premijerno izvođenje

Praizvedba 30. april 2022. / Scena „Raša Plaović“ 

PREDSTAVA JE REALIZOVANA U KOPRODUKCIJI SA STERIJINIM POZORJEM
I FONDACIJOM „NOVI SAD –EVROPSKA PRESTONICA KULTURE“.

 
Režija JUG ĐORĐEVIĆ
Kompozitor NEVENA GLUŠICA
Dramaturg TIJANA GRUMIĆ
Scenograf ANDREA RONDOVIĆ
Kostimograf VELIMIRKA DAMJANOVIĆ
Koreograf DAMJAN KECOJEVIĆ
Scenski govor LjILjANA MRKIĆ POPOVIĆ
Saradnik etnomuzikolog DANICA KRSTIĆ
Producent JASMINA UROŠEVIĆ
Inspicijent SANDRA ROKVIĆ
Sufler DANICA STEVANOVIĆ

 
Lica:

Aleksija Rajčić VANjA EJDUS
Horovođe IVA MILANOVIĆ, NOVAK RADULOVIĆ
Hor: SARA RISTIĆ, NEVENA MILOŠEVIĆ, VERA ZEČEVIĆ, DANIJELA MILOŠEVIĆ, MLADEN LUKIĆ, GORAN MILOŠEVIĆ

Majstor svetla SRĐAN MIĆEVIĆ
Majstor maske MARKO DUKIĆ
Majstor pozornice ZORAN MIRIĆ
Majstor tona ROKO MIMICA, DEJAN DRAŽIĆ
KOSTIMI I DEKOR SU IZRAĐENI U RADIONICAMA NARODNOG POZORIŠTA